Šmit podržao izbornu komisiju BiH, pa pomenuo pitanje državne imovine

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit podržao je rad Centralne izborne komisije (CIK) BiH. On je uoči najavljenog protesta ispred Kancelarije visokog predstavnika za BiH (OHR) govorio o nametnutim odlukama o izmeni Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BiH u izbornoj noći.

Šmit je ocenio da je određene odluke trebalo doneti za BiH i Republiku Srpsku, ali da mu je u ovom trenutku prioritet bila FBiH. On je pritom uputio nedvosmislenu podršku CIK-u.

"U zdravim demokratijama rezultate utvrđuje nezavisna izborna komisija, a ne političke stranke. U ovoj zemlji CIK organizuje izbore, prebrojava glasove i objavljuje rezultate. Njihovo je diskreciono pravo da istraži slučajeve ukoliko se pojave nepravilnosti", rekao je Šmit.

Visoki predstavnik u BiH je govorio i o potrebnim reformama na putu BiH ka EU i dotakao se pitanja državne imovine bivše Jugoslavije.

Naglasio je da je potrebno da BiH preuzme nekoliko reformi kako bi napredovala na svom putu ka EU.

"U tom smislu glavni zadatak predstavlja rješavanje statusa državne imovine bivše države Jugoslavije. Do sada sam bio u prilici da vidim da je BiH jedina bivša država iz Jugoslavije koja nije riješila ovo važno pitanje.- Na osnovu odluka mog prethodnika državna imovina se nalazi pod zabranom raspolaganja koja traje već 17 godina pri čemu se očekuje prihvatljivo rešenje državnog parlamenta, a svi relevantni akteri su se složili da se ovo pitanje mora rešavati na saveznom nivou kao što je istako i u Ustavni sud. Ništa od toga se nije dogodilo, podstičem državne i entitetske organe vlasti da uzajamno sarađuju na ovim pitanjima i to još prošle godine, ali sve je bilo uzalud. Razočaravajuće je biti svedokom takve inertnosti. Ali ja nisam ovde da budem razočaran nego da radim" rekao je Šmit.

Dodao je da je njegov stav ovom pitanju poznat te da se može videti na stranicama OHR-a.

Nezadovoljan događajima

O nametnutim izmenama Izbornog zakona BiH i Ustava Federačije BiH, Šmit je rekao da je nezadovoljan razvojem događaja.

"Bilo bi bolje da su se domaći političari angažovali u iskrenom dijalogu. Nije bilo spremnosti ni po pitanju finansiranja izbora. Evropski standardi moraju da postanu norma. Građanska i ljudska prava moraju da budu zagarantovana za sve. Svi građani BiH zaslužuju da se suprostavimo svim vrstama diskriminacije", rekao je Šmit.

Podsećamo, više od 25 evrozastupnika iz nemačkog, holandskog i francuskog parlamenta pozvalo je Kristijana Šmita, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, da povuče nedavno nametnute izmene Izbornog zakona, a evroparlamentarka Tineke Strik, koja je pokrenula ovu inicijativu, kaže da "Šmit više nema kredibilitet da obavlja ovu funkciju i da se svojim odlukama svrstao na jednu stranu".

Ona je rekla da OHR i Šmit imaju moć u BiH jer može nametati zakone, a on je to, kaže, uradio u izbornoj noći zanemarujući i neuvažavajući birače koji moraju znati pravila po kojima biraju.

Ocjenila je da je Šmit nametnutu odluku donio u "najgorem mogućem trenutku" i da je time, kako kaže, pokazao da mu nije stalo do toga šta građani i birači u BiH uopšte žele.