Jednom je jedan zapadni diplomata rekao da zna šta će biti rešenje za tzv. Kosovo

Iako su prištinske vlasti izbegle formiranje ZSO na koji su se obavezale prema Briselskom sporazumu 2013. godine, novi francusko-nemački predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ponovo je "otvorio" ovo pitanje.

Augustin Paljokaj, dopisnik Kohe iz Brisela, smatra da su prištinske vlasti napravile dve ozbiljne greške - obaveza tzv. Kosova da formira Zajednicu srpskih opština i odluka da se ne šalju jedinice KBS na sever Kosova.

Prištinski politički krugovi smatraju da se susreću sa idejom da Srbima treba "dati nešto više od Ahtisarija", kako ne bi ispalo da su Srbi "sve izgubili", a  Albanci "sve dobili". Ovakav narativ su prihvatile i diplomate zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, uključujući i SAD.

Paljokaj navodi da se po pitanju ZSO čini da je to nešto što 'Kosovo' mora da prihvati, pošto su ovu obavezu prihvatili tadašnja "vlada" Hašima Tačija i Skupština tzv. Kosova. Tzv.Kosovo jedino može da se izjasni kada će se formirati ZSO. 

Nadovezujući se na mišljenje neimenovanog "veoma visokog zapadnog diplomate", koji je pre mnogo godina, negde u prvoj fazi dijaloga, na sastanku rekao da već zna šta će biti rešenje za sever Kosova i za etničke Srbe koji u tom delu imaju većinu. Govorilo se da taj deo i tamošnji Srbi treba da imaju neku vrstu autonomije. Ali je rečeno da ne mogu koristiti tu reč. 

Paljokaj piše o negativnim konotacijama Ahtisarijevog plana za Srbe i srpske autonomije za Albance. Kako je za Albance reč autonomija za sever Kosova neprihvatljiva, tako je i Ahtisari neprihvatljiv za Srbe, jer je predvideo nezavisnost Kosova. Tako se mora naći rešenje koje bi bilo "malo više od Ahtisarija i malo blizu autonomije, ali manje od autonomije po imenu".

U kosovskim medijima je prošle nedelje kružio "nemački nacrt" Statuta ZSO, prema kome ZSO ima 10 opština sa mogućnošću proširenja. Nacrt je predvideo da ZSO ima potpuni nadzor lokalne ekonomije i obrazovanja, kao i pravo da sarađuje sa Srbijom i drugim privrednim subjektima u regionu.

Državna ministarka Nemačke Ana Lirman izjavila je da nacrt statuta ZSO koji je objavila prištinska Koha, nema nikakve veze sa Vladom Nemačke, ali je ocenila da bi bilo dobro da se o statutu postigne saglasnost.

Ideja o osnivanja ZSO danas nailazi na otpor u samom vrhu prištinskih vlasti, o čemu se naročito pisalo posle nedavne posete specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara Prištini.

Predsednica privremnih prištinskih institucija Vjosa Osmani smatra da je cilj francusko-nemačkog predloga da ZSO treba da bude u skladu sa ustavom tzv. Kosova. Osmani tvrdi da joj je državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao da "ništa što je protivno ustavu 'Kosova' neće biti razmatrano"

Portparol tzv. Vlade Kosova Perparim Krieziu rekao je da je stav prištiskih vlasti o ZSO nepromenjen: "Udruženje čiji je osnovni karakter nacionalna pripadnost u suprotnosti je sa Ustavom i samim karakterom naše države. Štaviše, nevećinskim zajednicama je potrebna integracija, a ne izolacija".

Bivši glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri tvrdi da je specijalni izaslanik SAD Gabriel Eskobar tokom nedavne posete Prištini zatražio od "premijera" Kurtija odgovor za neformirane ZSO.