Od kada su se prošle nedelje dan za danom u Srbiji dogodile dve masovne pucnjave u kojima je stradalo 17 osoba, mahom mladih, trend pretnji, veličanja zločina i govora mržnje na društvenim mrežama širi se kao požar.
Ubrzo su stigli predlozi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministarke zdravlja Danice Grujičić da se ukinu TikTok i Jutub ili "makar na mesec dana" ugase sve društvene mreže u zemlji.
Naime, samo 48 sati nakon krvavog pira u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar", više od 45.000 ljudi na Internetu dalo je podršku K. K. (13), koji je izvršio napad 3. maja, otkrio je Vučić na konferenciji za novinare i najavio da će ti profili biti pregledani.
"Mnogo je veća pošast ono što nas čeka u budućnosti na društvenim mrežama i vidim da su zemlje u Nemačkoj i Francuskoj krenule da to rešavaju. Nešto ćemo morati da uradimo da zaštitimo našu decu. Ona prate društvene mreže, igraju čudne video-igre, na TikToku i Jutubu ima raznih čudnih stvari, takođe na društvenim mrežama", objasnio je predsednik i dodao da je spreman da sasluša sve savete i predloge, kako bi se našlo "brzo, ali dugoročno rešenje da zaštitimo našu decu".
"Ali neću pristati na bilo koji vid cenzure", podvukao je predsednik i naglasio da očekuje i podršku sudija i tužilaca, jer nije logično da se dugo čeka nalog za pretres stana, zbog pozivanja na zakonske odredbe.
Potom je ministrka Grujičić primetila da bi nam dobro došlo mesec dana restarta.
"Možda je potrebno na mesec dana prekinuti sve, Fejsbuk, Instagram, i TikTok koji je u žiži javnosti, i Tviter koji ništa nije bolji. Mesec dana restarta, neka se vrate nekim normalnim akcijama. Imate ljude koji su frustrirani, koji tu svoju frustraciju, umesto da odu kod psihologa i lepo popričaju, iskale na mrežama. Eto poziv mladima da se opredele za kliničku psihologiju, dajte da pomognemo zemlji", rekla je ministarka zdravlja za Pink TV.
Pojavile su se i inicijative različitih stručnjaka, koji zahtevaju strože sankcionisanje krivičnih dela na internetu.
Tužilac: Kazne i do 12 godina
Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković za beogradske medije je izjavio da se broj krivičnih prijava, koji je podnet zbog ugrožavanja sigurnosti na društvenim mrežama, umnožio i da ih je na desetine.
Dodao je da se čini da među njima ima manje maloletnih osoba nego punoletnih, te da će se nadležni boriti protiv ovih oblika kriminala "momentalno i odlučno".
"Svaki događaj će biti istražen i procesuiran u skladu sa Krivičnim zakonikom. Ukoliko se na sudu dokaže da su učinili krivično delo izazivanja opšte opasnosti, osobama koje su postavljale preteće poruke preti višegodišnja zatvorska kazna. Zaprećene su vrlo ozbiljne sankcije koje se u osnovnom obliku kreću od šest meseci do pet godina zatvora, dok je za teže oblike izvršenja zaprećena kazna od dve do deset godina. Za najteže oblike koji su sankcionisani kao teška dela protiv opšte sigurnosti kazna je od dve do dvanaest godina zatvora", navodi šef Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Naglasio je da se neće prihvatiti objašnjenja ili odbrane da neko nije znao šta radi i slično.
Zabrana društvenih mreža moguća ali (ne)efektna
Adel Abusara, stručnjak u oblasti sajber bezbednosti sa više od deset godina rada u kreiranju politika, za RT Balkan kaže da se na primeru Kine vidi da nije nemoguće ukinuti društvene mreže.
"Tehnički to može da se uradi, Kina je ukinula društvene mreže postojanjem "Čajna fajarvola" (zaštitnog zida), ali su u to uložili ogromne resurse. Pitanje je da li je taj način efektan. Mislim da je bolje da edukujemo decu, da ih obučavamo i preventiramo, kako da koriste internet i društvene mreže, to nam nedostaje, a vrlo je važno. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija uvelo je SOS linije i razvilo sajt za pomoć, ali to nije dovoljno", zaključuje Abusara za naš portal.
Gde počinje govor mržnje a završava se sloboda govora?
Advokat i nacionalni ekspert Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava za slobodu izražavanja Vladimir Marinkov za RT Balkan konstatuje da nije za strože zakone "jer kad uđete u primenu oštrijih mera dolazite do uskraćivanja ljudskih prava, a jednom stečena ljudska prava se ne mogu oduzeti".
"Nisam za ukidanja i zabranu društvenih mreža, mislim da je to bila populistička izjava, jer je realno u domenu pravno nemogućeg. To potvrđuje i presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Turske za povredu Evropske konvencije. Sloboda govora je zagarantovana, kako uživo tako i na mrežama, kao i naše pravo da primamo i razmenjujemo mišljenje", objašnjava advokat.
On navodi da se kod nas na nacionalnom i nadnacionalnom nivou sankcionišu govor mržnje, pozivanje na nasilje, ubistvo ili izvršenje krivičnog dela, nasilnu promenu političkog sistema itd.
"Postojanje regulative nije problem, već primena zakona i nemogućnost da se kontroliše sve što se nalazi na internetu i mrežama. Postoje i različiti filteri za uklanjanje govora mržnje, ali za engleski i druge jezike, ne i za srpski", primećuje.
Prilikom određivanja težine zločina, kako naglašava, treba voditi računa o tome da li se on ponavlja, da li su u pitanju maliciozni, bolesni ljudi, deca itd.
"Istaknuti psiholozi i psihijatri dali su dobre analize da maloletnici imaju drugačije mehanizme za borbu protiv stresa, koji su neprimereni za nas, 'odrasle'. Tako da i to treba imati u vidu", kaže Marinkov.