Konstantnim kršenjem čak i sopstvenih propisa i zakona, privremene prištinske institucije krše, ne samo domaće, već i međunarodne propise, te izazivaju sve veće nepoverenje među građanima, ukazuje za RT Balkan advokatica sa Kosova i Metohije Jovana Filipović.
"Kada se radi o položaju srpske zajednice u kontekstu bezbednosti, svega jedan odsto Srba se oseća potpuno bezbedno, 32 odsto se donekle oseća bezbedno, 38 odsto se oseća donekle nebezbedno, dok se 29 odsto oseća potpuno nebezbedno. Ovaj se rezultat poklapa sa mišljenjima fokus grupa, gde je dominantno mišljenje grupe sa učesnicima sa juga KiM da je njihova lična bezbednost na granici podnošljivog i da se dobar deo stanovnika oseća apsolutno nebezbedno, što je glavni i primarni razlog za odlazak velikog broja mladih, koji nemaju nameru da se vrate. Bezbednost zajednice, iako garantovana zakonima, takođe je na ivici podnošljivosti", navodi se u izveštaju "Odbrojavanje", nevladine organizacije sa KiM "Humani centar" u kojoj su ispitani Srbi.
Kada se radi o izgradnji baza specijalnih jedinica policije ne severu KiM, svega dva odsto ispitanika smatra da je reč o regularnim aktivnostima, dok 26 odsto smatra izgradnju baza demonstracijom moći i dominacije, kroz kršenje procedure eksproprijacije. Njih 34 odsto vidi baze kao političku poruku srpskoj zajednici dok 36 procenata ispitanika smatra da one predstavljaju bezbednosnu pretnju srpskoj zajednici.
Advokatica Jovana Filipović objašnjava zbog čega Srbi na KiM baze na severu vide kao direktnu pretnju zajednici.
"Baze specijalnih jedinica na severu KiM bez sumnje predstavljaju pokušaj demonstracije sile i širenja straha i panike. Sa ove vremenske distance od kada je postavljena prva baza specijalne jedinice do danas nismo videli nikakav pozitivan efekat ili bolju bezbednost već sasvim suprotno, među narodom vlada strah i panika i to je činjenica", navodi Filipović.
Dodaje da bi u teoriji povećano prisustvo policije trebalo da ima za rezultat smanjenje kriminala, ali to ovde nije slučaj, stanje na terenu se nimalo nije popravilo.
Ona objašnjava da nepoštovanje prištinskih zakona dovodi do dodatnog nepoverenja u prištinske institucije.
"Sa prištinske strane nisu ispoštovani ni važeći zakoni, konkretno Zakon o eksproprijaciji koji predviđa određenu proceduru i uslove za eksproprijaciju zemljišta koji nisu ispoštovani. Ovakvim postupcima se krše i međunarodni i domaći propisi.
Prema istraživanjima "Humanog centra", prihvatanje francusko-nemačkog predloga podržava takođe jedan odsto ispitanika, a da je reč o dobroj inicijativi koju treba doraditi smatra 7 odsto Srba sa KiM. Četvrtina njih (24 odsto) smatra da je reč o praznom papiru koji nema budućnost, a čak 31 odsto Srba misli da ovaj dogovor predstavlja apsolutnu pretnju opstanku srpske zajednice na KiM. Kao akt izdaje vidi ga 35 odsto ispitanika.
U zaključcima ispitivanja navedeno je da veliki stepen osećaja nesigurnosti dolazi od činjenice da ne postoje organi koji bi se na adekvatan način starali o bezbednosti srpske zajednice. Štaviše, srpska zajednica generalno vidi neprijatelja, ne u kosovskim Albancima, već u kosovskoj vladi i kosovskim institucijama, koji bi po prirodi stvari trebalo da budu oslonac i zaštitnik zajednice.
U izveštaju je objašnjeno da su vrlo konfuzna saopštenja srpskih predstavnika u vezi sa tablicama i preregistracijom vozila dovela građane srpske zajednice u situaciju da se osećaju prevareno sa obe strane. Za koje god rešenje da se odluče, ono će biti negativno i nepotpuno. Ako zadrže KM tablice, neće moći da uđu na Kosovo kada jednom izađu van, a ako prihvate RKS tablice, nisu sigurni da li će moći neometano da putuju u centralnu Srbiju.