Mesecima je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik pisao godišnji izveštaj o našoj zemlji. Tekst je najpre predstavljen kao nacrt, da bi nakon usvojenih amandmana postao i konačan.
Sa 508 glasova za, 76 protiv i 37 uzdržanih, tekst je juče usvojen u Evropskom parlamentu kao rezolucija.
Da u naslovu ne stoji "Izveštaj o Srbiji 2022.", neko bi mogao da se zbuni i pomisli da je Bilčik pisao o Rusiji, jer se ona na 22 strane spominje čak 45 puta, dakle više od dva puta po strani.
Najveći trnu u oku izvestiocu Evropskog parlamenta je to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, kao i otvaranje redakcije RT Balkan. Ali, krenimo redom.
Ucene i samo ucene
Lepo je što je Srbija opredeljena za članstvo u EU, tvrdi Bilčik, ali već na početku izveštaja se napominje da to neće ići tako lako.
Osim što se Srbija ucenjuje da će dinamiku njenog pristupanja Uniji odrediti usvajanje evropskih prava i vrednosti, ali i normalizacija odnosa sa Kosovom, što bez uštogljene forme znači - priznajte nezavisnost svoje južne pokrajine i uspostavite odnose sa njom, poseban uslov je uvođenje sankcija Rusiji.
Prema računici Vladimira Bilčika, opada nivo usklađenosti politike Srbije sa Briselom - u avgustu 2021. ona je bila na nivou od 61 odsto, a godinu dana kasnije samo 45 odsto.
Zato Bilčik poziva Beograd da pokaže "nedvosmislenu privrženost međunarodnom pravu i vrednostima EU" i da se uskladi sa restriktivnim merama prema Rusiji.
Naravno, pritom ne piše ništa o tome zašto se međunarodno pravo nije poštovalo kada je Srbiju bombardovao NATO, a Zapad svesrdno pomagao u rasparčavanju Srbije i secesionizmu Kosova i Metohije.
Da bude jasnije, dodaje se rečenica: "Ponavljamo svoj stav da bi pristupanje i pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama u vezi sa EU."
"Poziva se Srbija da obezbedi efikasnu primenu sankcija koje je EU donela protiv Rusije i Belorusije suprotstavljanjem bilo kakvom zaobilaženju ili pokušaju zaobilaženja", navodi se u izveštaju.
Brisel ne krije da žali zbog kontinuiranih bliskih odnosa i partnerstva Srbije i Rusije, a još se i napominje da je "zabrinut zbog stepena do kojeg ruski zvaničnici utiču na neke odluke javnih institucija Srbije".
Čak se navode sporazumi koje su Beograd i Moskva potpisali, a pobrojani su i sastanci sa visokim zvaničnicima Rusije.
"Zabrinuti smo zbog imenovanja direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremljskoj retorici", piše u izveštaju i napominje da je navodno Vulin slao informacije Moskvi o sastancima ruske opozicije u Beogradu.
Traži se od Srbije da objavi koje su aktivnosti Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu i da prekine svaku vojnu saradnju sa Rusijom.
Više vole Rusiju nego nas
Zabrinut je Evropski parlament što u Srbiji pada podrška članstvu u EU, a raste podrška Rusiji, ali u tome ne vidi svoju odgovornost.
"Ovo smanjenje podrške direktno je povezano sa povećanjem prisustva drugih međunarodnih aktera", tvrdi se i dodaje da je mnogo medijskih izveštaja protiv EU, a više za Rusiju, te da oni promovišu antievropsku retoriku.
Potom se ističe i da je EU najveći ulagač u Srbiju, a, eto, podrška javnosti pada i mediji ne vole Brisel koji je spreman da ulaže u Srbiju od koje samo traži da se odrekne dela teritorije i da uvede sankcije Rusiji, iako bi time ugrozila svoje snabdevanje gasom i još mnogo štošta.
Srbija je od jeseni 2022. ukinula bezvizni režim za šest zemalja (spominju samo Indiju, Tunis, Burundi i Kubu), što je dovelo do smanjenja broja dolaska ovih građana u zemlje EU, čime je Unija odbranjena od migracija, navodi se u izveštaju.
Pozdravlja se to što je rukovodstvo Elektroprivrede smenjeno nakon pokretanja ispitivanja korupcije.
Izgleda da su sastanci "proevropskog" dela opozicije sa Bilčikom urodili plodom, pa se jedan deo izveštaja odnosi na Skupštinu Srbije, u kome se poziva da se predsednik te institucije pridržava procedura i obezbedi jednak odnos prema opoziciji.
O opštim izborima održanim 3. aprila 2022. tvrdi se da su održani u neravnopravnim uslovima, te da je medijsko izveštavanje bilo neujednačeno, vršen pritisak na birače, zloupotrebljen javni položaj, manipulisano biračkim spiskom, te da je bilo potrebno 93 dana da se utvrde konačni rezultati parlamentarnih izbora.
U izveštaj su ušle i afere Krušik, Jovanjica, Belivuk, rušenje u Savamali, a žali se da je Darko Šarić upravljao međunarodnom kriminalnom organizacijom iz zatvora u Srbiji.
Kako je izveštaj usvojen juče, odnosno 10. maja, rečenica je posvećena i masovnim ubistvima koji su se dogodili u OŠ "Vladislav Ribnikar" i tri sela oko Mladenovca, pa se poziva na temeljnu istragu i potpuno zadovoljenje pravde.
I dok se poziva na otkrivanje ovih zločina, Srbiji se zamera uvođenje biometrijskog nadzora u javnim prostorijama. Možda zato što je reč o tehnologiji kupljenoj u Kini, što je inače posebno istaknuto.
Poštovanje medijskih prava za "Danas", a RT Balkan da se zatvori
Dok se vlast poziva da istraži i krivično goni odgovorne za govor mržnje prema medijima poput KRIK-a i Danasa, kako bi se zaštitila njihova medijska prava i sloboda izveštavanja, poštovanje istog prava na slobodu izveštavanja ne treba da važi za našu redakciju.
Naime, stoji u rezoluciji, "osuđuje se otvaranje redakcije RT Balkan u Beogradu i lansiranje onlajn medijskog servisa na srpskom jeziku, povrh međunarodnog servisa na engleskom koji je takođe dostupan".
"Pozivamo srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i u potpunosti usklade sa odlukom Saveta o obustavi emitovanja aktivnosti Sputnjika i RT. Pozivamo da se prorusko izveštavanje širom medijskog spektra napusti, u duhu posvećenosti Srbije da se integriše u EU", navodi se u izveštaju.
Istovremeno, Bilčik kritikuje REM što je dodelio četiri nacionalne frekvencije televizijama koje, kako piše, krše novinarske standarde, a posebno televizija Hepi kojoj se zamera da podržava Rusiju u sukobu sa Ukrajinom.
"Pozivamo na dodeljivanje pete licence na transparentan i nepristrasan način bez nepotrebnog odlaganja i u skladu sa međunarodnim standardom slobode medija", piše u izveštaju.
U izveštaj je ušao i Telekom (koji je u sukobu sa vlasnicima televizija N1 i Nova S) kome se zamera da ima dominantnu tržišnu poziciju i uticaj na medije, i zato se od Evropske komisije traži da razmotri odobravanje 70 miliona evra za Telekom iz Evropske investicione banke.
Više članova rezolucije o Srbiji je posvećeno Juroprajdu koji je održan u Beogradu, ali EP žali što je najpre bila zabranjena parada.
"Osuđujemo klevetanje organizatora i učesnika Juroprajda od članova vlade i pojedinih medija bliskih vlasti", navodi se u izveštaju i traži da parlament usvoji Nacrt zakona o istopolnim zajednicama.
O Otvorenom Balkanu EP piše da je zabrinut zbog te, kako piše, neinkluzivne regionalne inicijative, te da je važno rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja.
"Oštro osuđujemo široko rasprostranjeno javno poricanje međunarodnih presuda za ratne zločine i podvlačimo da nema mesta negiranju genocida, uključujući i negiranje genocida u Srebrenici ili veličanje ratnih zločinaca u zemlji koja je kandidat, pa naglašavamo da takve prakse nisu u skladu sa napretkom na evropskom putu", piše u izveštaju, u kome se zamera i na "kontinuiranooj podršci i otvaranju javnog prostora za osuđene ratne zločince, uključujući Veselina Šljivančanina, Dragoljuba Ojdanića i Nikolu Šainovića, koji su bliski vladajućim partijama u Srbiji".
Beograd da ne blokira Prištinu
"Prevazići nasleđe prošlosti i uključiti se u smislene pregovore", tako EP piše o dijalogu Beograda i Prištine.
Rezolucija poziva Beograd da ne blokira Prištinu da postane punopravni član međunarodnih organizacija, te izražava žanjene što je Srbija glasala protiv njenog članstva u Savetu Evrope.
"Time je prekršen sporazum iz Ohrida od 18. marta 2023, a bojkot lokalnih izbora na severu 23. aprila je orkestriran od strane Beograda, kao i zastrašivanje srpskih opozicionih političara", navodi se.
Uznemiren je Evropski parlament i zato što Mađarska i Srbija pomažu Rusiji i Kini, a traži se od Srbije da spreči srpske državljane da se priključe grupi "Vagner".
Posebno su za EP zabrinjavajuće kineske investicije u Srbiju, pa se od Evropske banke za obnovu i razvoj traži da uspostavi mere zaštite kako bi se sprečilo da kineske kompanije zaobiđu fer pravila konkurencije.