Gimnazijalci dali predloge za bolje sutra: Traže manja prava za sebe, a više kulture i vaspitanja

Učenici Prve beogradske gimnazije, duboko potreseni događajem koji se dogodio u OŠ "Vladislav Ribnikar", izašli su sa svojim predlozima kako ubuduće preventirati ovakve tragedije u školama.

"Ovo je zaista neopisiva tragedija koja treba da bude poslednji šamar i opomena našem društvu da se probudimo. Mladi smo i na našim plećima se nalazi odgovornost da menjamo sistem u kojem živimo i da se borimo za bolje sutra – sutra u kojem nećemo strepeti da pustimo svoju decu u školu, za prosvetu u kojoj se zna ko je profesor, a ko učenik i za državu iz koje nećemo želeti da odemo, nego da se dičimo njome. Ovaj slučaj treba da bude osvešćenje, kao i povod i poziv na promenu", poručili su gimnazijalci.

Pozvali su što više učenika i profesora da im se pridruže u borbi za dobro budućih generacija.

"Naravno, otvoreni smo za dodatne predloge i sugestije ukoliko ih imate! Naši zahtevi su u vezi sa tri osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema".

Reforma školstva

Nažalost, sve više uviđamo da je vaspitanje dece od strane roditelja nešto što izostaje u manjoj ili većoj meri, kao i sekundarno vaspitavanje koje deca treba da steknu u školi uz svoje učitelje, nastavnike i profesore. Tražimo od države da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i odreši nastavničke ruke, posebno na ove načine:

Snižavanje tolerancije prema učenicima

Zahtevamo da se pooštre kazne koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja, kako bi bili svesniji posledica onoga što čine. Samim tim tražimo i da se smanji prag tolerancije za izbacivanje učenika iz škole, jer to može da odvrati učenika od pravljenja loših odluka jer je svesniji neželjene posledice.

Prioritet mora da nam bude zaštita ugroženih profesora koji bivaju konstantno napadnuti pravima učenika koji pre svega ne poštuju svoje dužnosti i obaveze.

Tražimo povećanje plata u prosveti

Prosveta je jedan od elementarnih stubova svake države i ukoliko se taj stub zaljulja nastaje velika pretnja po čitavo društvo. Postajemo sve više svesni današnje situacije u kojoj nedostaje stručni kadar koji bi predavao u školama i da ne bismo završili u situaciji u kojoj neadekvatno obučeni ljudi podučavaju naše učenike, neophodno je povratiti ugled prosveti i u ovom svetlu, čime bismo privukli i veći broj studenata, koji bi se školovali za rad u školstvu. Takođe, susrećemo se sve više sa potpuno demotivisanim profesorima, koji usled niske plate, a "vezanih ruku" sve više gube početni entuzijazam i odustaju od pružanja maksimuma svojim učenicima. Pozivamo vas da se setimo svi da ulaganjem u prosvetu mi ulažemo u dugotrajnu investiciju, u najvrednije što država ima – u buduće generacije – na kojima kao što svi znamo, ostaje svet sutra.

Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zapostavljenim predmetima

Važno je povratiti značaj danas olako zapostavljenih predmeta poput likovne i muzičke kulture i fizičkog vaspitanja. Kao što vidimo, ovi predmeti imaju sufiks kultura i vaspitanje, naravno, sa razlogom. U današnje vreme kada su deca previše za telefonima, tabletima i ostalim uređajima, izuzetno je važno podsticati kreativnost i fizičku aktivnost kao način da prevaziđemo sve češću agresiju kod mladih. Istovremeno bismo ih učili i strpljenju kao zapostavljenoj veštini mlađih generacija. Ovo bismo postigli povećanjem broja ovih časova i temeljnijim pristupom obrade gradiva na ovim časovima.

Pored ovoga stekli smo utisak da našem obrazovanju nedostaje jedan opšti i univerzalni predmet koji će nas učiti onom elementarnom što se neopravdano očekuje da sami naučimo ili kako to mnogi kažu, onome čemu nas život uči. Na časovima ovog predmeta bi se govorilo o izgradnji međuljudskih odnosa, ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom, izgradnji discipline, poštovanju, dužnostima pojedinca prema porodici, prijateljima i društvu i ličnom doprinosu i važnosti opšteg dobra kod pojedinca, kao i osnovnim životnim veštinama poput pripremanja hrane, zamene sijalica,…

Podsticalo bi se kritičko mišljenje i iskazivanje emocija kod učenika, što bi sve imalo pozitivne rezultate u budućnosti – deca bi bila otvorenija u komunikaciji sa roditeljima i shvatila bi od malena da postoji uvek mesto na kom će njihov glas da se čuje i gde će on biti bitan.

S tim u vezi, uloga nastavnika treba da bude pre mentorska i da njima kroz ove časove bude omogućeno da prate pored profesionalnog razvoja učenika i razvoj osobe na ličnom planu, što bi moglo da pomogne da se spreče fatalne posledice poput ove u školi "Vladislav Ribnikar" ukoliko se uoče na vreme. Ovaj predmet bi trebalo da bude jedan od predmeta sa najvećim fondom časova jer prioritet našeg društva jeste da na kraju dana i školovanja postanemo dobri ljudi – čime bi škola dobila svoju potpunu ulogu – ulogu u formiranju ličnosti pojedinca. Ove časove bi mogli da drže kako razredne starešine (kao osobe koje najbolje poznaju učenike svog odeljenja), tako i pedagozi ili nastavnici građanskog vaspitanja. Važno je da se ovaj predmet brojčano ocenjuje i da na kraju školske godine on ulazi u prosek kako bi učenici bili svesni njegove važnosti kako bi temeljnije pristupili obrađivanju ovakvih tema i sadržaja.

Smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad

Kako bi vaspitno-obrazovni sistem bio što efikasniji, fokus nastave i nastavničke profesije ne treba da bude na upisivanju podataka i informacija u elektronski dnevnik i vođenje evidencije, već na prisnijem odnosu sa učenicima.

Jedino kada prestanu da nas zanimaju isključivo papirološki problemi i kada se budemo usredsredili na učenike, zbog kojih ceo obrazovni sistem i postoji, i na lošu postavku odnosa između nastavnika i učenika, možemo da dođemo do kvalitetnog rešenja i očekivati manji broj nepoželjnih situacija. I mi učenici i nastavnici smo ljudi na kraju dana, a ono što nas čini ljudima ne može biti pretvoreno u slova i brojeve upisane na nekoj onlajn platformi.

Uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje

Poput sistematskih pregleda na kojima učenici posećuju pedijatre i stomatologe svake godine, kako bi se oni uverili da je sve u redu sa fizički zdravljem đaka, tako je važno da postoji osoba koja će proveravati mentalno stanje pojedinaca.

Kroz godine i evidenciju stručna lica bi mogla da uoče ukoliko postoje neke promene na ovom planu kod određenog đaka, što bi moglo da potpomogne da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja učenika.

Smanjenje pritiska na učenike u vidu ocenjivanja

Danas je preovladalo mišljenje da ukoliko neko dete nema odličan uspeh ili sve petice, da se ono ne trudi dovoljno, da nije dovoljno dobro i nad tim detetom se vrši veliki pritisak. Sugerišemo da se u kontinuitetu vrši apel za razumevanje dece na roditelje i na taj način treba istaći da to što neko dete nije nadareno za jedan predmet ili granu nauke, ne znači da je manje vredno i da postoje druge stvari u kojima je dete dobro i koje oni treba da podstiču i pružaju detetu vetar u leđa.

Sprovođenje zakona o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova

Regulativa medija

Želimo da ukažemo na važnost medija kao sredstva informisanja i njihove uloge u razvoju mladih. Mnogi mladi danas pronalaze svoje idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Zahtevamo sledeće:

- Zabrana prikazivanja rijaliti programa i sadržaja koji promoviše nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan gledanju deci.

- Stroža kontrola sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu ili na nedoličan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik itd. na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.

- Kontrola naslovnih strana tabloida i štampanih medija – zabrana nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja poput golotinje ili potresnih scena na naslovnim stranama.

- Sankcionisanje za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama na društvenim mrežama i u drugim medijima

- Zabrana promovisanja neprikladnih vrednosti kroz muziku i umetnost na javnim mestima – na primer, kroz koncerte i performanse. Stvaranje timova koji će odlučivati šta je dozvoljeno i prikladno za nastupanje na javnim manifestacijama.