Ubrzani kurs prekrajanja istorije pokušaće da nam održi Haški tribunal lansiranjem programa "Vodič za nastavnike istorije – kako koristiti arhivsku građu Međunarodnog krivičnog suda za Jugoslaviju i Mehanizam u podučavanju istorije sukoba iz 1990-ih".
Prilično dugačak naziv za jedan jedini zadatak, koji se, barem prema rečima sagovornika RT Balkan advokata Gorana Petronijevića, može svesti na dokazivanje da "nije kažnjivo ubijati Srbe".
Zato i ne čudi što na sajtu Mehanizma za krivične sankcije za bivšu Jugoslaviju piše da je ovaj vodič predstavljen - "sa zadovoljstvom".
"Inicijative kao što je Vodič za nastavnike istorije omogućavaju ljudima da pristupe javnoj sudskoj evidenciji ovih institucija i bolje razumeju njihov rad i doprinose koji su dali. Ono što je najvažnije, ovaj vodič će takođe omogućiti edukatorima da podele znanje sa svojim učenicima i da im pomognu u oblikovanju načina na koji uče o sukobima. Na taj način može postati veoma moćno oruđe", tvrdi sudija Grasijela Gati Santana, predsednica Mehanizma.
Da je reč o prilično moćnom oruđu, nema nikakve sumnje. Da li je, međutim ono ponovo, kao i uglavnom sve ostalo što je ranije dolazilo od Haškog suda - usmereno protiv Srba?
I kakav bi doprinos obrazovanju srpske dece mogao da da jedan ovakav priručnik, pogotovo u trenutku kada Srbi, sudeći bar na osnovu pokretanja programa "Učenje o genocidu počinjenom nad Srbima" koji je akreditovao Muzej žrtava genocida, počinju da konačno osvešćuju mučeničku istoriju svog naroda i pretrpljene nepravde?
"Naše škole to ne smeju da prihvate, jer će u haškim arhivima naći i da je Miloš Obilić bio terorista. Ima tu takvih stvari koje su toliko apsurdne da su smešne. Znate li vi da je mene tužilac iznenađeno pitao: 'Zar Banjaluka nije u Srbiji'? U sred pretresa! Zamislite vi to! A onda mu ja odgovorim: 'Uvaženi kolega, jako bi mi bilo drago da je vaša neinformisanost, ustvari samo proviđenje'", ilustruje Petronijević koliko Hag i istorija (a i geografija) imaju veze jedno s drugim.
Za ovog advokata, koji je inače radio kao branilac u Haškom sudu Radovana Karadžića i Veselina Šljivančanina, izdavanje Haškog priručnika nije "ništa novo".
"Jedan od skrivenih ciljeva osnivanja Haškog tribunala bila je upravo promena istorije i istorijskih činjenica. Jer ako uzmete svaku presudu koju su oni doneli, u uvodnom delu, postoji nešto što oni zovu 'kontekst', a gde se na vrlo specifičan način iskrivljuje istorija, da bi se pokazala opravdanost optužbe", objašnjava sagovornik RT Balkan.
To je sve, kako on kaže, nastavak "antisrpskog i neprincipijelnog delovanja Haškog suda" kroz rad rad Mehanizma međunarodnog krivičnog suda koji je naslednik nekadašnjeg tribunala.
"Oni konstantno rade na tome, da sve te svoje laži koje su pretvorene u sudske presude i koje treba da postignu validaciju silom postignutog stanja na terenu, sada ubace u istoriju, jer im je malo što je to u presudi. Ali, sada ceo svet, odnosno 80 odsto ljudi koji se bave međunarodnim pravom, shvata da su to falsifikovane činjenice, da nisu utvrđene, već da je sud samo potvrdio ono što je tužilac napisao, jer je to bilo potrebno", naglašava Petronijević.
Da je zapravo Hag počinio "ratni zločin" nad istinom i da scenario onoga što se dešavalo u sudnicama u Holandiji nije ispisivan ni u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a ni tokom samih procesa, odavno su pokazale i depeše "Vikiliksa".
Otkrile su da se u tom tribunalu nije branio interes žrtva balkanskih konflikta, već interes daleko "krupnijih igrača".
Teodor Meron, koji je bio predsednik Haškog suda u vreme dok su se donosile presude kojima je utvrđivana podobna istina, u depešama je označen kao zaštićeni izvor, odnosno doušnik i saradnik američkih diplomata.
S njima se, na primer, konsultovao o načinu na koji treba da rukovodi suđenjem Slobodanu Miloševiću, ali i proveravao da li "aminuju" sadržinu redovnog izveštaja o radu Tribunala koji će podneti Savetu bezbednosti.
I same američke diplomate zadužene za njega, kako su depeše "Vikiliksa" pokazale, pisale su da su "njegove inicijative, prioriteti i brige usklađeni su sa razmišljanjem Vlade Sjedinjenih Država".
"Istorija" kojom bi Hag edukovao decu bivše Jugoslavije, direktno je, dakle ispisana u interesu SAD, koje su takođe bile jedna od sukobljenih strana u ratu na ovim prostorima.
Zar nije kažnjivo ubijati Srbe?
Petronijević za RT Balkan podseća da je jedan od proklamovanih ciljeva za osnivanje Haškog tribunala bio kažnjavanje svih počinilaca krivičnih dela narušavanja ratnog humanitarnog prava.
"To bi značilo da svi oni koji su, bez obzira na nacionalnost, na veru, i na to kojoj vojsci pripadaju, izloženi istragama i na kraju i suđenjima. Pokazalo se, međutim, da su oni uglavnom i faktički isključivo progonili Srbe. Pogledajte koliko je muslimana osuđeno, koliko je Hrvata osuđeno. A stradalo je 30.000 Srba! Pa ko ih je pobio? Jesu li Srbi sami sebe ubili! Pa, to je apsurd", rezigniran je naš sagovornik.
Drugi cilj osnivanja Haškog suda, kako dodaje, bilo je stvaranje uslova za pomirenje, a "niti su se oni principijelno bavili otkrivanjem i kažnjavanjem izvršilaca, niti je došlo do pomirenja".
"Zapravo su to bili samo proklamovani ciljevi, da bi se ljudi upecali na to. A stvarni ciljevi bili su oni koji se ne vide i ne govore, a koji proizlaze iz rada tribunala. Jedan od njih bio je prebacivanje odgovornosti na Srbe za strategiju razbijanja bivše Jugoslavije izazivanjem sukoba koju su inače sprovodili SAD, Nemačka i Vatikan. Da se ne vide oni kao akteri i inicijatori sukoba, već da to budu Srbi. A to je glavni razlog zbog koga su Srbi loši momci. Svi ostali su žrtve, mi smo ubice i zločinci, a naše žrtve ne postoje", ilustruje Petronijević.
To su, kako on kaže, naravoučenija "parasudskih procesa" koji se vode pred Haškim tribunalom.
"Na ovako rovitom terenu istupate sa jednom premisom koja je proizašla kao rezultat tih sudskih postupaka, da Srbe ubijati nije kažnjivo", ističe sagovornik RT Balkan.
Uz to, drugi stvarni cilj osnivanja Haškog suda je, kako dodaje, prekrajanje istorije.
"Prvi cilj su postigli jer svi već misle da su Srbi krivi za sve. Za sve je kriv Milošević, za sve je kriv Karadžić, Mladić…I za Kosovo, a ne samo za Hrvatsku i Bosnu. Sada se prelazi na drugu fazu koja predstavlja ubacivanje u istorijske činjenice. Shvatili su, dakle, da im nije dovoljno da ostave trag kroz dokumente i presude koje su ostale tamo, jer neko će na kraju doći da ta dokumenta čita. A ako uzme da ih čita onda će videti da ta presuda nije tačna. Zato oni hoće da obezbede neku vrstu sugestivno iskrivljenog mišljenja kao u 'kontekstima' presuda, i oni će od toga pisati istoriju. Dakle, Haški tribunal završava svoj rad pisanjem istorije", naglašava Petronijević.
On, međutim, podseća da je Srbija donela odluku da se za određene predmete, poput istorije, udžbenici isključivo mogu štampati u Srbiji.
"Velika je stvar da u srpskim udžbenicima istorije takve stvari ne bi smele da se nađu. Ali, druga je stvar što će srpski nacionalni korpus i deca u Hrvatskoj i Bosni morati to da uče", zaključuje Petrović.