Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Zašto građani juga Srbije ne žele da predaju oružje
Svaka albanska kuća na KiM poseduje svoj arsenal, koji se čuva za eventualne separatističke napade, poručili su iz Međunarodnog udruženja policije
Povodom akcije predaje oružja u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio je rad policijskih uprava u Novom Sadu, Beogradu i Sremskoj Mitrovici, kao i Šapcu i Rumi, budući da je u ovim gradovima prikupljeno najviše oružja, municije i eksplozivnih naprava.
RT Balkan pokušao je da utvrdi šta se dešava na jugu Srbije, posebno u pograničnim delovima sa Kosovom i Metohijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom - gde su u prošlosti ili vođeni ratovi ili su u pitanju teritorije na kojima, kako smatraju stručnjaci, postoji velika količina nelegalnog naoružanja.
Adis Dazdarević iz Međunarodnog udruženja policije sa sedištem u Novom Pazaru za RT Balkan kaže da je pravo pitanje zašto građani u pojasu oko KiM, Bujanovca i Preševa, kao i u pograničnim predelima, ne predaju oružje.
"To pitanje je uvek aktuelno, jer su prethodne policijske akcije i one iznenadne zaplene oružja MUP pokazale da se tamo uvek pronađe ogromna količina koja se čuva za eventualne separatističke napade i sukobe kosovskih Albanaca i Srba. Kupovina oružja na crno, rashodovanog i prepravljenog, uglavnom se obavlja preko 'Kosova' a nabavlja se, odnosno uvozi iz Turske i Italije", navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, svaka albanska kuća na KiM poseduje svoj arsenal.
"Kosovski Albanci ulažu u naoružanje, svaka porodica ga ima u posedu. Ne možemo da znamo koliko je nelegalnog oružja u Srbiji, ali mislim da su podaci po kojima smo treći u svetu, posle SAD-a i Jemena, tačni ako se računa teritorija KiM. Prema podacima privremenih prištinskih institucija, na tom prostoru ima više od 200.000 komada oružja", kaže Dazdarević.
On naglašava da se naoružanje dobijeno od Vojske Srbije mora razdužiti ili u suprotnom ta osoba mora krivično da se goni.
"Policija nema kvalitetan mehanizam kontrole građana koji nisu počinili krivično delo, već bi nam trebao nalog suda za ulazak u privatan posed. Samo rutinske kontrole ili racije mogu da budu od koristi", objasnio je Adis Dazdarević i dodao da je dobar odziv u Vranju, gde se dnevno preda oko 20 komada oružja dnevno.
Andreja Savić, bivši profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost i nekadašnji prvi direktor Bezbednosnoinformativne agencije (BIA), za RT Balkan naglašava da je prošlo tek nedelju dana od početka akcije MUP-a i da početak ohrabruje.
"Urbani centri su pokazali da su trenutno rezultati razoružanja u njima najefektniji, što znači da je javno mnjenje svesno potrebe koraka koje država preduzima - a to je nulta tolerancija za nelegalni posed naoružanja", navodi on.
Takođe je, kako kaže, logično da regioni koji gravitiraju prema KiM zahtevaju posebnu bezbednosnu pažnju, kao i oni pogranični delovi sa državama nastalim posle raspada Jugoslavije, gde su se zbog građanskih ratova akumulirale značajne količine oružja, bombi i municije.
"Zato bi ova akcija MUP-a Srbije trebalo da bude propraćena obuhvatnijom akcijom u čitavom regionu, što bi bio preduslov za ukupnu bezbednosnu situaciju na Balkanu", naglašava Savić.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za naš portal su ponovili da preduzimaju sve raspoložive mere kako bi se predaja oružja obavila u najkraćem mogućem roku - tačnije do 8. juna kada građani za posed neregistrovanog oružja neće snositi nikakvu krivičnu odgovornost niti posledice.
"Prilikom predaje nelegalnog oružja građani ne moraju da se legitimišu i ostavljaju svoje lične podatke, a ne moraju da dokazuju ni poreklo oružja", odgovorili su za RT Balkan.
Ministar policije Bratislav Gašić izjavio je da je odziv građana ovoj akciji izuzetno dobar.
"To govori o povećanju poverenja u policiju, ali i o podizanju svesti građana o opasnostima do kojih dovodi nelegalno posedovanje oružja", izjavio je Gašić.
Prema podacima švajcarskog istraživačkog projekta "Small Arms Survay" iz 2018. godine, Srbija ima 39,1 komada oružja na 100 stanovnika.
Do nedelje, 14. maja, u Srbiji je predato oko 13.500 različitog naoružanja i minskoeksplozivnih sredstava, a čitava akcija pokrenuta je nakon tragedija koje su zadesile Srbiju, zločini u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima u okolini Mladenovca, kada je ubijeno 18 osoba, a ranjeno 20.
