U izveštaju o "istorijskoj prodaji oružja" u okviru programa vojne prodaje inostranstvu koje je Pentagonova Agencija za saradnju u odbrambenoj bezbednosti (Defence Security Cooperation Agency, DSCA) objavila za fiskalnu 2022. godinu navodi se šokantan podatak da je tzv. Kosovo kroz ovaj program od SAD 2018. godine kupilo oružje u vrednosti od skoro 3,5 milijarde dolara.
Međutim, poređenje sa istim izveštajima objavljenim za fiskalnu 2021. i 2020. ukazuje da je u pitanju greška, budući da se u njima identična brojka od 3.498.907.386 dolara navodi za Japan, dok za "Kosovo" stoji iznos od nula dolara za datu godinu.
Podaci koji se doista poklapaju u sva tri izveštaja su ti da je Priština 2019. godine potrošila 2.707.541, sledi drastični skok 2020. godine na 11.115.838, te još drastičniji 2021. (22.425.205 dolara), a prethodne godine 16.181.099 dolara.
Program inostranih vojnih prodaja predstavlja jedan od dva glavna načina putem kojih SAD prodaju oružje drugim državama, a podrazumeva da Vašington učestvuje kao posrednik između proizvođača i kupca, dok u direktnim komercijalnim prodajama posrednika nema.
Albanija
Gorepomenuti podaci za "Kosovo" nisu jedini primer da izveštaj DSCA "pobrka" brojke u svom najnovijem izveštaju. Tako se u njemu za Albaniju navode rashodi od 1.188.710 za 2018. godinu, dok je u prethodna dva izveštaja ta identična brojka pripisana Džibutiju.
Sva tri izveštaja se, pak, slažu da je Tirana 2019. godine potrošila 2.918.259, 2020. godine čak 42.284.081 dolara, 2021. godine 8.760.201 dolara, dok se za fiskalnu 2022. godinu navode rashodi od 363.856 dolara.
BiH
Ni Bosnu i Hercegovinu nije zaobišla ova zbrka, budući da se u izveštaju za 2022. fiskalnu godinu navodi prodaja vojne opreme u vrednosti od 160.000 dolara za 2018. godinu, a koja se u druga dva izveštaja pripisuje Barbadosu, dok se za BiH navodi brojka od 6.004.842 dolara.
Sa druge strane, podaci se opet slažu da je za BiH u 2019. godini kupljena vojna oprema za 429.880, u 2020. godini čak za 40.831.644 dolara, a u 2021. godini za 255.489 dolara, dok se za prethodnu godinu navodi rashod od 303.258 dolara.
Hrvatska
Čini se kao da je u najsvežijem izveštaju kolona sa brojkama za 2018. godinu posebno sporna, pošto se isti problem može uvideti i u slučaju Hrvatske, gde se za datu godinu i zemlju navodi kupovina u vrednosti od 37.286.884, dok je u druga dva izveštaja ta brojka pripisana Kolumbiji, a za Hrvatsku se navodi suma od 6.131.175 dolara.
Kao i ranije, ostale brojke se poklapaju, a podrazumevaju 3.425.044 dolara za 2019. godinu, 85.068.480 dolara za 2020. godinu, rashod od 419.212 dolara za 2021. godinu. Najnoviji izveštaj beleži kupovinu vojne opreme u vrednosti od 206.911.271 dolara za prethodnu godinu.
Severna Makedonija
Ni kod Severne Makedonije ne izostaje ovaj trend, gde je u izveštaju za prethodnu godinu navedena kupovina vojne opreme u vrednosti 4.497.550 dolara u 2018. godini, a koja pripada Liberiji, dok druga dva izveštaja za datu godinu i zemlju navode brojku od 924.549 dolara.
Podaci koji se poklapaju navode da je Skoplje 2019. godine kupilo vojnu opremu za 11.012.940, 2020. godine za 21.085.360, 2021. godine za 84.691.923 dolara, a prethodne godine za 13.490.993 dolara.
Crna Gora
U najnovijem izveštaju je Crnoj Gori za 2018. godinu pripisana kupovina vojne opreme u vrednosti od 40.619.055 dolara, a koja, na osnovu druga dva izveštaja, pripada Portugalu.
Za naredne godine se navodi da je Podgorica 2019. godine potrošila 1.328.646, 2020. godine 38.501.006 dolara, 2021. godine 13.623.451, a 2022. godine 7.659.175 dolara na američko naoružanje.
Srbija
Srbiji, pak, izveštaj za fiskalnu 2022. godinu pripisuje kupovinu u vrednosti od 67.805.507 dolara za 2018. godinu, dok ona, kako ukazuju ostali izveštaji, zapravo iznosi svega 15 dolara. Takođe, ukazuju da prva brojka pripada Kataru.
Podaci koji se poklapaju pokazuju da je Beograd na američko oružje 2019. godine potrošio 1.591.510, a 2020. 4.116.118 dolara. DSCA za 2021. godinu beleži rashod od 20.972 dolara, a takođe navodi da u prethodnoj fiskalnoj godini nije bilo transakcija sa Srbijom.
Narodna poslovica kaže da ko radi taj i greši, ali Pentagonovoj agenciji bi svakako koristilo malo oštrije revizije podataka koje izbacuje, budući da su u pitanju zvanični dokumenti, te da je DSCA ove sporne brojke uvrstila u zbir ukupne prodaje za dotične zemlje od 1950. godine na ovamo.