Povodom aktuelne situacije u obrazovnom sistemu koja obiluje nasiljem i brojnim incidentima, Sindikat obrazovanja Srbije, ali i drugi reprezentativni sindikati, pred nadležne organe su stavili zahtev o izmeni Krivičnog zakonika, uvođenjem krivičnog dela koje će sankcionisati napad na zaposlenog u ustanovama obrazovanja - nalik onome koji već imaju advokati.
"Postoji potreba da se zaposleni u ustanovama obrazovanja izdvoje u Krivičnom zakoniku, jer nemaju status službenog lica, a svakodnevno su izloženi rizicima napada od strane učenika, roditelja i trećih lica", piše u njihovom dopisu Vladi Srbije i Ministarstvu obrazovanja.
Valentina Ilić, predsednica sindikata Obrazovanje Srbije, za RT Balkan kaže da je to jedino rešenje s obzirom na to da se pod tepih stavljaju mnogi slučajevi. Podseća na izmicanje stolice nastavnici engleskog u Trsteniku, kao i da je jedan roditelj davio profesora koji je oduzeo telefon učeniku, a devojčica je nasrnula nožem na nastavnicu matematike. Proganjanje profesora imalo je i tragične ishode. Ilić navodi slučaj profesora matematike iz Šeste beogradske gimnazije koji je dobio infarkt i preminuo zbog stresa koji su mu stvorili roditelji i učenici, kao i njegov njegov kolega iz Grafičke škole koji se verbalno sukobio sa učenikom.
"Nastavnici se osećaju nebezbednim i zaziru od učenika, ali i roditelja. Ovo bi bio način da se opomene društvo da su zaposleni u obrazovnom sistemu postali ugroženi. To se dešavalo i ranije, ali su postojale i neke društvene norme. Međutim, ovaj slučaj u OŠ "Vladislav Ribnikar" otvorio je Pandorinu kutiju, postoji strah da se tako nešto ne ponovi", izjavila je Ilić i dodala da očekuje da se resorno ministarstvo oglasi ovim povodom.
Srđan Slović, predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavinost" i Slobodan Brajković iz Sindikata obrazovanja Beograda kažu da se slažu sa ovim predlogom. Situacija je, kako navode, sve gora, zbog čega "na svakih nekoliko meseci pokreću slične inicijative".
Nastavnica iz Trstenika: Pijem terapiju da ne bih plakala pred decom
Profesorka engleskog jezika Marija Stevanović iz Trstenika, koja je pala kada su joj učenici izmakli stolicu, a oni su, umesto da joj pomognu, sve to snimili i postavili na društvene mreže kaže da je mnogo razmišljala o tome da prosvetni radnici dobiju zaštitu.
"Podržavam svaki napor da se popravi situacija u školama, pogotovo zbog straha da će nasilje eskalirati. U mom slučaju učenici su dokazali da im se može, na nekom je moralo da se slomi", kaže Marija za RT Balkan i naglašava da od pucnjave u OŠ " Vladislav Ribnikar" pije terapiju kako je deca ne bi videla da plače.
Zamke koje status službenog lica donosi
Advokat Jugoslav Tintor smatra da treba biti vrlo obazriv kod predloga, a kamoli kod odluke da neko dobije status službenog lica, jer ona ne podrazumeva samo prava, nego i obaveze i odgovornosti.
"Nije suština uvesti nekog u status službenog lica i poistovetiti ga sa policajcem, inspektorom, vojnim licem itd. Ono što je važno naglasiti jeste da ne možete tako nekritički svakom dodeljivati status službenog lica jer kada ga neko dobije, u krivično-pravnom smislu to ne podrazumeva samo sankcionisanje napada na tu osobu, nego i sva krivična dela protiv službene dužnosti", objašnjava za RT Balkan Tintor i daje adekvatne primere zbog kojih bi zakonodavci trebalo da razmisle:
Taj prosvetar, kako naglašava, može da bude i izvršilac nekih krivičnih dela, pa bi u tom slučaju bilo koja ocena koju daje favorizujući nekog učenika, mogla da se podvede pod zloupotrebu službenog položaja za koju je zaprećeno od šest meseci do pet godina zatvora.
"Tako bi neko ko ne posvećuje dovoljno pažnje samom nastavnom planu i radu, počinio delo nesavesan rad u službi, za koju je zaprećeno do tri godine zatvora", napominje naš sagovornik.
On naglašava da su advokati dobili određenu zaštitu, posle ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, kada je i promenjen Krivični zakonik donošenjem člana 336v.
"Iako se žargonski tvrdilo da želimo da budemo službena lica, mi smo kao deo pravosuđa, ali i privatne profesije, rešili da ne budemo zaštićeni kao službena lica zbog rizika posla kojim se bavimo. Uvedeno je novo krivično delo 'napad na advokata'", navodi Tintor.
Naš sagovornik naglašava da ni to krivično delo nije primenjivo i ne može se preslikati na prosvetu.
"Da li oni treba da budu krivično-pravno zaštićeni, treba opet dobro proceniti i prilagoditi toj profesiji na koju se odnosi. Krivično delo 'napad na advokata' se primenjuje samo kod slučajeva vršenja advokatske službe, ne i kada dođe do privatnih razmirnica", naglašava advokat.
Zaključuje da bi u obrazovnim ustanovama trebalo pooštriti disciplinske mere koje bi mogle da se primene u nižim razredima zarad uspostavljanja pravila ponašanja u okviru školskog sistema.
"Mislim da red u škole može da se uvede bez usvajanja mera krivično-pravne represije. Škola mora da bude strože ustrojena, jer se u današnje vreme uz uvažavanje svih prava izvitoperila disciplina, koja mora da postoji da bi nastavni proces mogao da se neometano odvija", podvlači sagovornik RT Balkana.
Iz Ministarstva prosvete kratko su rekli da je takav zahtev postojao i pre šest meseci, ali da su sindikati odustali od njega.
"Ministarstvo pravde treba da napravi prvi korak", poručili su iz Ministarstva prosvete nakon što je ministar Branko Ružić podneo moralnu ostavku posle tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Šta kaže Krivični zakonik
Prema Krivičnom zakoniku, Ministarstvo pravde propisalo je krivično delo koje sankcioniše napad na advokate, svako ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Za nanošenje lake telesne povredu advokatu ili članu njegove porodice ili pretnje upotrebom oružja, kazna je zatvor od šest meseci do pet godina, a u slučaju teške telesne povrede, sledi kazna zatvora od jedne do osam godina. Za uništavanje imovine advokata ili člana njegove porodice, nalaže se novčana kazna ili zatvor do dve godine.