Srbija i Balkan

RT Balkan istražuje: Čeka li Srbiju scenario iz maja 2014. godine

Oprez je potreban u zapadnoj i jugoistočnoj Srbiji naredna 36 sata, upozoravaju stručnjaci za RT Balkan
RT Balkan istražuje: Čeka li Srbiju scenario iz maja 2014. godine© TANJUG/ FOTO HINA/ ZVONKO KUCELIN

Usled ogromnih padavina i prezasićenosti zemljišta količinama vode, u zapadnim delovima Bosne i Hercegovine, kao i u Hrvatskoj proglašena su stanja prirodne nesreće i vanredne odbrane od poplava.

Proradila su klizišta, deo stanovništva je evakuisan, nastava u školama je odložena, a građani, ekipe Civilne zaštite i Crvenog krsta su na terenu, dostavljaju namirnice, vreće s peskom i potrebnu mehanizaciju za ispumpavanje vode iz kuća.

Ovakvo stanje, sa kojim smo nažalost imali prilike da se upoznamo 2014. godine u Obrenovcu, odnelo je i prvi život u reci Bosna kod Zenice. Postavlja se pitanje da li će poplave da se preliju s ove strane Drine i Save, kao i šta je Srbija uradila kako bi ubuduće izbegla slične scenarije - pogotovo na manjim vodotokovima.

Dejan Vladiković, koordinator hidroloških prognoza i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) kaže za RT Balkan da je porast vodostaja na Savi veliki i da ta voda stiže kod nas, ali da nema razloga za brigu.

"Znali smo da će biti puno padavina u Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, kontinentalnom i primorskom delu i u oba entiteta BiH, više u zapadnom delu oko Bihaća i Sanskog Mosta. Najviše kiše je palo u slivovima i rekama koje gravitiraju ka Savi, a to su Kupa, Una, Sana, Vrbas. Mi nemamo razloga za brigu, jer ima dosta prostora u koritima reka, a i neće biti velikih padavina", navodi Vladiković.

Manje padavina stiže i iz Crne Gore rekom Drinom, koja se uliva u Savu, primećuje naš sagovornik.

"Očekujemo da će 19. maja granice redovne odbrane od poplava biti prevaziđene na mernoj stanici Šabac, kao prvi stepen odbrane. Za sada ništa nije alarmantno", objašnjava on.

Padavina je, kako dodaje, bilo i u Austriji, Češkoj, Nemačkoj i Mađarskoj i velike količine vode se slivaju Dunavom kod nas.

"Doći će do porasta nivoa reka, ali bez dramatičnih upozorenja. Međutim, veliki protoci koji će se desiti u isto vreme, mogli bi da dovedu do problema kod Zemuna i Beograda, i nizvodno kod Smedereva, pa su zbog toga obaveštene hidroeletrane kako bi propuštali veće količine vode. HE Đerdap će to dobro da reguliše", objašnjava.

Za reke južno od Save i Dunava, kao i na području Vojvodine, naš sagovornik upozorava da će nivo vodotokova porasti, ali da je daleko od izlivanja reka.

"Nestabilno vreme se očekuju do petka, posle čega ćemo imati tri mirna dana. Posle toga formiraće se ciklon u Italiji koji će ići ka nama, ali sada je rano o tome pričati", priča koordinator RHMZ i dodaje da smo ušli u period godine kada se očekuju jaki pljuskovi i nevreme.

Kaže da nema opasnosti ni od bujičnih poplava, jer količina padavina ne prelazi 10-15 litara na dnevnom nivou, što nije dovoljno da izazove bujice na brzim, planinskim potocima i rečicama.

"Oprez je potreban u zapadnoj i jugoistočnoj Srbiji naredna 36 sata", zaključuje Dejan Vladiković.

Meteorolog Nedeljko Todorović za RT Balkan kaže da se do kraja meseca za područje Srbije ne očekuju obilne padavine koje bi uzrokovale poplave.

"U drugoj polovini maja biće lokalnih pljuskova i grmljavina, s tim da će količina padavina biti nejednako raspoređena. Kada se uradi analiza padavina, vidi se da tu nema nekih većih odstupanja, bilo kod sezonskih padavina ili dnevnih maksimalnih količina", naveo je Todorović.

Prema njegovim rečima, poplava 2014. godine bila je specifična i mogla bi da se ponovi u nekoliko stotina godina.

Iz "Srbijavoda" poručili su da su vodostaji na Limu, Savi, Dunavu, Dravi, Drini i Velikoj Moravi u blagom porastu, dok je vodostaj na Zapadnoj Moravi u blagom opadanju, a na Tisi u stagnaciji.

Iz Sektora za vanredne situacije MUP Srbije za RT Balkan kažu da budno prate situaciju.

"Nismo u pripravnosti jer to bi značilo najviši stepen reagovanja, ali smo u svakodnevnoj komunikaciji sa RHMZ i `Srbijavodama` i pratimo eventualna upozorenja", kažu u ovom sektoru.

Poplave koje se pamte

Poplavama na teritoriji naše zemlje, objašnjavaju stručnjaci, doprinose nelegalna gradnja objekata u blizini reka, postavljanje objekata na splavovima u rečnim koritima, oslabljeni nasipi nastali bušenjem, seča šuma u slivovima bujičnih potoka, što dodatno utiče na njihovu razornu moć.

• April 2005. godine, poplave u mestu Jaša Tomić;
• Maj 2005. godine, poplave u slivu Velike Morave;
• April 2006. godine, poplave duž celog toka Dunava kroz Srbiju;
• Novembar 2007. godine, poplave usled izlivanja reka Vlasina, Nišava, Jablanica i Pusta reka;
• Novembar 2009. godine, poplave u Istočnoj i Zapadnoj Srbiji;
• Februar 2010. godine, poplave usled izlivanja reke Timok;
• Maj 2010. godine, poplave na teritoriji opštine Trgovište;
• Jun 2013. godine, poplave u Vojvodini usled izlivanja reke Dunav;
• Maj 2014. godine, poplave u Obrenovcu, Beogradu, Valjevu, Lazarevcu, Krupnju, Koceljevi itd.

• Januar 2023. godine, poplave na jugozapadu Srbije: u Leposaviću, Prijepolju, Sjenici, Novom Pazaru, Brusu, Tutinu, Kuršumliji, Prokuplju i devet mesnih zajednica u Kraljevu. 

image