Sredina je maja, pa očekivano svi čekamo sunce, ali izgleda da nam za sada u ovom mesecu predstoje samo oblaci, kiša i lokalni pljuskovi.
Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da su ove količine padavina u maju uobičajene i da je u pitanju kišan mesec.
"Jun je inače u Srbiji mesec sa najvećom količinom padavina. Poslednjih godina se primećuje da se zbog promene klime taj maksimum padavina premešta iz juna u maj", dodaje Đurđević.
Ističe da ostaje da se vidi da li ćemo u količini mesečnih padavina prići ekstremnijim vrednostima, kao i da smo još daleko od kraja maja.
"Ovo je mesec u kome treba očekivati ovakve situacije. Svake godine tokom maja i juna treba očekivati pojavu bujičnih poplava, a tokom maja treba da budemo posebno oprezni po pitanju poplava kada tokom više dana zaredom imamo te velike akumulacije. U Hrvatskoj ste imali situaciju da su u dan ili dva pale višemesečne količine padavina, preko 200 litara po metru kvadratnom. To su akumulacije koje očekujete da imate tokom dva meseca, ne u dva dana", ističe Đurđević.
Naglašava da je klima promenjena i da živimo u svetu koji je rizičniji po pitanju toga da se pojavljuju ekstremne padavine.
"Ceo region, cela Evropa i ostatak severne hemisfere živi u većem riziku da ćemo se sve češće susretati sa ovakvim situacijama", dodaje.
Kaže da ne da možemo očekivati ekstremne padavine slične onima koje su se već desile, već da treba da očekujemo ekstreme koji su još jači.
"Proces klimatskih promena neće biti zaustavljen uskoro. U najboljoj situaciji taj porast globalne temperature će se zaustaviti oko 2050. godine. Za to je potrebno da ceo svet radi na tome da ispuni Pariski sporazum i da napusti fisilna goriva, ugalj, naftu i gas. Pošto se to ne dešava, narednih 30 godina sigurno možemo očekivati ekstremnije situacije od ove", navodi Đurđević.
Ukazuje i da je tačno da uglavnom pričamo o visokim temperaturama, toplotnim talasima i vrućinama, jer su klimatske promene često izjednačene sa globalnim zagrevanjem.
"Ali promena klime znači promenu kako vazduh cirkuliše preko naše planete, a pošto je planeta trenutno toplija za jedan stepen taj jedan stepen povišene prosečne temperature znači da u vazduhu imamo u proseku sedam odsto više vodene pare. Tako da u startu uvek u atmosferi imamo veći rezervoar iz kojeg može da se napravi kiša", objašnjava Đurđević.
Navodi da će se, nažalost, ta situacija pogoršavati u narednih nekoliko decenija.
"Zbog toga treba da vlada veći oprez. Mi kao društvo treba da radimo na tome da taj proces zaustavimo i da radimo na prilagođavanju, da izmenimo infrastrukturu. Vidimo da infrastruktura nije odgovarajuća u odnosu na to kako je klima promenjena, treba da se unapredi sistem odbrane od poplave, da se unapredi sistem gradskih odvodnih kanala za atmosfersku vodu tj. kišnicu, da ne bismo imali malo malo pa poplavljene ulice u raznim delovima grada i to je posao koji nas čeka, koji je vrlo ozbiljan i koji treba da bude dobro planiran kako bismo ga efikasno obavili", zaključio je Đurđević.