RT Balkan istražuje: Zašto Srbiji nedostaje 340 hraniteljskih porodica

Osmogodišnja devojčica koju je otac godinama zanemarivao u stanu u Mirijevu, smeštena je u hraniteljsku porodicu koja će joj posle bolničkog oporavka, pružiti podršku, brigu i ljubav. Međutim, još 350 dece bez roditeljskog staranja čeka na bolje sutra.

Ministarka za brigu o porodicu i demografiju Darja Kisić na skupu "Realni problemi u hraniteljstvu", navela je da u Srbiji imamo oko 4.000 hraniteljskih porodica, u kojima se na smeštaju nalazi oko 6.000 dece i mladih osoba do 26 godina.

Procene su da trenutno nedostaje ukupno 340 hraniteljskih porodica, zbog čega će resorno ministarstvo u narednom periodu pokrenuti niz aktivnosti, kako bi se promovisao značaj hranitelja sa ciljem da se građani motivišu i prijave za tu važnu ulogu. 

Direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Mirjana Novakov za RT Balkan kaže da upravo ona sve zainteresovane upoznaje sa pravnim procedurama i uslovima za status hranitelja.

"Oni podnose zahtev centru za socijalni rad u opštini na kojoj su prijavljeni. Prikupljaju dokumentaciju i predaju centru, a ukoliko je sve u redu, ukoliko nisu osuđivani, niti se protiv njih vodi istražni postupak, mi te kandidate pozivamo na tromesečnu obuku. Pritom, pre nego što se skupi grupa, potencijalnim starateljima šaljemo edukativne materijale na čitanje i odlazimo u terensku posetu da vidimo standarde", navodi Novakov.

Kaže da tim stručnjaka proverava da li stambeni prostor ispunjava neophodne uslove.

"Proveravamo da li postoji adekvatna prostorija za dete, da li je opremljena, da li postoji prirodno osvetljenje, kao i da li dete ima krevet, pisaći sto, svoj radni kutak... Potrebno je okruženje koja će osigurati da dete raste i razvija se u bezbednom okruženju", naglašava naša sagovornica. 

Kada se stručnjaci uvere da je sve u redu, počinje obuka u Centru koju drži tim edukatora.

"Posle tri meseca stručnjaci pišu nalaz i mišljenje. Reč je o izveštaju koji potpisuju socijalni radnik, psiholog i pedagog. Dostavljaju ga Centru za socijalni rad koji donosi pozitivno ili negativno rešenje", objašnjava ona i dodaje da nekada kandidati sami prepoznaju da nisu kompetentni i odustanu od uloge hranitelja.

Najveći broj hranitelja (82 odsto) su roditelji, koji već imaju svoju biološku decu, navodi Novakov, a najčešće dolaze iz Beograda, Loznice, Šapca i Valjeva. Najbrojniju grupaciju čine hranitelji sa iskustvom od šest do devet godina, a prema starosti potpadaju u grupu od 51 do 64 godine (305), zatim od 31 do 50 godina (142), od 65 do 70 (121), 70 i više (59) i do 30 (5). Većina njih ima srednju stručnu spremu, a jedna deo je završio samo osnovnu školu, pokazuje izveštaj za 2022. godinu.

"Kriza  je u hraniteljstvu nastala je jer se mladi teško opredeljuju za roditeljstvo, a kamoli za hraniteljstvo. Te vrednosti su se malo promenile", navodi Novakov.

Kaže da je za potencijalnu hraniteljsku porodicu najvažnije da razume ko su deca koja ulaze u hraniteljstvo, kakve su njihove potrebe, da razumeju da je to dete već visoko traumatizovano, da im obezbede bezbedno i sigurno okruženje i da znaju da im pruže podršku i bezrezervnu ljubav.

"Vaspitne metode su najvažnije, nikakve batine i fizičko kažnjavanje ne dolaze u obzir, imamo nultu toleranciju na nasilje. Deca ulaze u adolescenciju, ponekad su nestašna, ali dobre vaspitne metode su krucijalne", napominje sagovornica RT Balkan.

Kada jednom postanu hranitelji, deset sati dnevno godišnje prolaze različite edukacije i radionice, sa njima se konstanto radi na temu digitalnog nasilja, rada na dečjem identitetu (ko je, ko su mu roditelji, odakle je, ko su mu rođaci), prevazilaženja trauma, delotvorne komunikacije itd.

Među hraniteljskim porodicama, čak 35 odsto su srodnički hranitelji, odnosno babe i dede, ujke, stričevi, tetke, braća i sestre.

Kad te život primora

Jedna od njih je i Desanka Šćekić (70) iz Beograda, koja je pre 20 godine ostala bez ćerke posle tragičnog događaja.

"Ćerka mi je preminula u 21. godini i za sobom je ostavila bebu Vanju od devet meseci. Očeva porodica nikada se nije interesovala za dete, pa me je život naterao da sama, uz pomoć supruga i druge kćerke, brinem o unuci. Morala sam da se trgnem od te velike lične tragedije, što je verovatno bilo i dobro za mene u tom momentu", započinje priču Desanka Šćekić.

Sama sa malom bebom i ranom u srcu, kao i drugom biološkom ćerkom u pubertetu, ova hrabra žena kaže da nije imala nikakve uslove. Ali nije imala ni izbor.

"I mi moramo da ispoštujemo protokole kao i svaki drugi hranitelj, ali centar je bio malo blaži prema nama srodnicima. Bombardovanje tek što je prošlo, ostali smo bez posla, nije bilo lako. Kao baka sam sve prihvatila i borila se. Najvažnije mi je bilo da ne pogrešim, da je izvedem na pravi put, da bude normalna devojka", kaže i dodaje da je Vanja uvek zvala "Baki", da reč mama nije nikad izustila.

Vanja je sada student, završila je prvu godinu fakulteta, i ponos je i dika svoje bake, deke i tetke.

"Čovek može više nego što misli, kada Vanja završi studije, možda prihvatim još neko dete, jer taj osmeh i zagrljaj je neprocenjiv i svi bi trebalo da se prihvate te uloge, pogotovo mladi", zaključuje ona.

Potrebna dokumenata za apliciranje za hranitelje

Fotokopija lične karte; Izvod iz matične knjige rođenih; Izvod iz matične knjige venčanih (ako su u braku); Uverenje o državljanstvu; Lekarsko uverenje; Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima (uključujući prihode od poljoprivredne delatnosti, izdavanja stana, kuće, od neregistrovanih delatnosti); Potvrda o imovini (ugovor o kupoprodaji stana, kuće, zakup, otkup, ostavinsko rešenje); Uverenje da nije osuđivan - pribavlja po službenoj dužnosti centar za socijalni rad; Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica; Uverenje da nije lišen roditeljskog prava (dobija se u sudu, vanparnična pisarnica); Uverenje da nije lišen poslovne sposobnosti (dobija se u centru za socijalni rad); Potvrdu da nije na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite od nasilja u porodici (dobija se u centru za socijalni rad).