Prvi svedok Račka: Priština ne može da otme srpsko nasleđe

Novinar Reno Žirar kaže da je neophodno zaštititi srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji

Na Kosovu i Metohiji treba obezbediti sigurnost srpskih manastira, što je od izuzetnog značaja. Potrebno je zaštititi srpsku zajednicu koja tamo želi da ostane, sačuvati istorijsko nasleđe, možda obezbediti i direktan pristup putevima ka velikim manastirima i sklopiti mir sa susedima.

To, u razgovoru za "Novosti", ističe poznati novinar "Figaroa" i francuski geopolitikolog Reno Žirar, čovek koji je svojevremeno prvi svedočio o događanjima u Račku.

"Oko Kosova je učinjeno mnogo grešaka. Trebalo ga je uključiti u Dejtonski sporazum. Realno, nije moglo da se očekuje da bude kao i ostatak Srbije. Teško je zamisliti da Albanci sa Kosova to prihvate. Trebalo je utvrditi poseban status, određenu autonomiju i povezanost sa Srbijom.  Ali, to nije urađeno. Danas treba biti realan", navodi Žirar.

Ističe da je jasno da je "Kosovo kolevka srpske crkve", da je to istorijska činjenica, ali i da ne treba biti previše nostalgičan. Navodi da su u srednjem veku oko Dečana bili samo Srbi, ali da je, u međuvremenu, demografska slika promenjena.

"Sada treba učiniti maksimalno što se može i prihvatiti stvarnost. Francuzi i Nemci su ratovali, ali danas žive u miru. Mogu to i Srbi i Albanci, interes Srbije je u tome", dodaje Žirar.

Govoreći o masovnim pucnjavama koje su se dogodile u Srbiji, kaže da je sve to negativni uticaj koji sa sobom nose globalizacija i mondijalizacija i podseća da se takvi masovni zločini često događaju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Naglašava da je suludo da se oružje i rata i dalje slobodno nalazi kod ljudi.

"Potiče iz ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih, ali dosta ga je stiglo i iz Albanije, prilikom rušenja tamošnjih piramidalnih banaka 1997. godine, prvo na Kosovo, a kasnije i na ceo Balkan. Bio sam tamo i video sam to. Vlada Srbije je preuzela veoma dobru meru, amnestiju za sve koje ga dobrovoljno predaju. Možda bi, čak, mogli da razmisle i o tome da ga otkupe od ljudi. Verujem da bi tako sakupili još više oružja", ističe.

Kada je reč o sukobu u Ukrajini, kaže da je bilo iznenađenje da se Sovjetski Savez raspao mirno, pa tako "mrtvi dolaze danas".

"U suštini, kriza razdvajanja SSSR i prolivanje krvi su samo bili odloženi. Realnost je takva da nijedna od dve strane ne može da dobije ovaj rat. Da je mogla, Rusija bi ga već dobila. Putin je potcenio hrabrost, snagu i moral ukrajinskih trupa i istovremeno precenio kvalitet sopstvene vojske. Potcenio je i solidarnost evropskih zemalja prema Ukrajini. Ne može da pobedi i zato što su Evropljani isporučili ogromne količine oružja Kijevu. Ali, ni Ukrajina ne može da pobedi, zbog strateške snage Rusije. Rusi su u istoriji pokazali da su gubili bitke, ali ne i ratove", navodi Žirar.

Ocenjuje da bi Kina trebalo da bude iskreni posrednik u sukobu i da nije realno da "Putin učini ustupke Zelenskom koga vidi kao neprijatelja i ne shvata ga ozbiljno", ali bi mogao da ih učini svom prijatelju predsedniku Kine Si Đinpingu, "uz poruku da želi da spase mir u svetu".

"Jedino Kina može da spreči rusko-ukrajinski konflikt. Nadajmo se da će to biti što pre. Ali, pregovori će uvek biti odjek situacije na terenu", podvlači Žirar.

Ističe da u potpunosti razume da Srbija ne prihvata secesiju delova Ukrajine, jer je i sama patila zbog dvostrukog nelegalnog rata NATO, ali i to što je odbila da uvede sankcije Rusiji.

"Napad Severnoatlantske alijanse 1999. na Srbiju nije dobio saglasnost UN, niti je Srbija napala drugu članicu NATO. Alijansa je navodila ljudska prava kao pretekst za rat u korist secesionista, albanofonog stanovništva sa Kosova. Takođe, može da se razume i to što se Srbi nisu priključili sankcijama protiv Rusije, iz više razloga. I sami su preživeli emabrgo i dobro znaju da se time kažnjava narod, a ne vlast. Znaju i da su sankcije često kontraproduktivne. Treba imati na umu i čvrsto tradicionalno prijateljstvo Srba i Rusa", navodi Žirar.

Dodaje da Srbija ima dobre odnose sa velikim zapadnim nacijama, kao što je Francuska, ali i SAD, i da je to veoma važno.

"Istina je da je Srbija pravoslavna, da je slovenska zemlja, da ima privrženosti prema Rusiji. Ali, istina je i da su srpska civilizacija i način života zapadni. Srbi se dobro osećaju na Zapadu. Zalažu se za slobodnu štampu i demokratiju. Žive u Francuskoj, Čikagu, Nemačkoj, Švajcarskoj, dok Rusi dolaze da žive u Srbiji", zaključio je Žirar.