Do smrti 12 beba, novorođenčadi, u Banjaluci došlo je u maju i junu 1992. godine, tokom raspada Jugoslavije, na samom početku rata u BiH.
Odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u maju i junu 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi, čak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Banjaluku.
Bebe su umrle na odeljenju za intenzivnu negu u Banjalučkom porodilištu usled nedostatka kiseonika, kao direktna posledica blokade srpskih teritorija od strane hrvatskih i muslimanskih paravojnih snaga.
Ovaj događaj bio je jedan od razloga za pokretanje vojne operacije "Koridor", tokom koje su snage Vojske Republike Srpske (VRS) vodile žestoke borbe sa hrvatskim i muslimanskim snagama. Kako je tada rekao general Vojske Republika Srpske Momir Talić: "Neću da nam deca više umiru".
Operacija "Koridor" pokrenuta je 14, a završena je 26. juna 1992. godine, uspešnim probojem blokade. U narodu je ovaj koridor kasnije nazvan "Koridorom života".
Ogorčena borba za život
Banjaluka je u to vreme bila pošteđena ratnih dešavanja, ali ne i njena neposredna okolina, gde su se vodile žestoke borbe srpskih protiv muslimanskih i hrvatskih snaga. Vojska Republike Hrvatske izvršila je agresiju na Bosnu i Hercegovinu, prvo na severoistočne delove BiH oko Brčkog, Odžaka i Orašja, a potom i na jugozapadu, na Čapljinu, Duvno, Livno i Kupres. U Banjaluci je nedostajalo i hrane, kao i sanitetskog materijala.
U to vreme, hrvatske i muslimanske vojne snage su držale pod blokadom Posavski koridor, koji je povezivao zapadni deo Republike Srpske i Republiku Srpsku Krajinu sa njenim istočnim delom i Srbijom.
Jedini put kojim je kiseonik bilo moguće dostaviti bio je vazdušni, ali avionu, koji je trebalo da iz Beograda dostavi kiseonik zbog uvođenja sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji nije bio dozvoljen let.
Avion sa kiseonikom nikad nije dobio dozvolu za let, uprkos apelima srpskih medija. Predstavnici UNICEF-a i drugih međunarodnih humanitarnih organizacija bili su dobro upoznati sa slučajem, ali su se o njega oglušili.
Nedugo zatim, zbog nedostatka kiseonika, umrlo je 12 novorođenčadi na Klinici za dečje bolesti u Banjaluci. Lekari su pokušali da upotrebe industrijski kiseonik, koga su dobili od Vojske Republike Srpske (VRS), ali to je bilo nedovoljno.
Sedam dana posle smrti poslednje banjalučke bebe, Vojska Republike Srpske, zajedno sa jedinicama Srpske Vojske Krajine, probila je koridor, koji od tada povezuje zapadne teritorije sa Srbijom.
Niko do danas nije odgovarao za smrt 12 beba u Republici Srpskoj.
Trinaesta zvezdica
Jedna od preživelih beba bila je Slađana Kobas, koje je, međutim, umrla u februaru 2006, u svojoj 13. godini. Slađanu su od milja zvali "Trinaesta zvezdica".
Slađana je rođena 18. juna ratne 1992. godine, u Kliničkom centru u Banjaluci.
Prema izjavi Slađaninog oca Stojana, još pre polaska u školu Slađana je imala teškoće sa vidom i plućima. Usledila je operacija za operacijom. Kada su joj lekari na beogradskoj Dečjoj klinici otkrili zloćudni tumor na nozi, Kobasi su potražili spas u Americi. Usledila je pomoć sa obe strane Drine. Na Floridi joj je operisan tumor na levoj natkolenici, a nakon toga prebačena je u Nacionalni institut za zdravlje u Vašingtonu.
U znak sećanja na Slađanu Kobas, u Narodnoj biblioteci u Banjaluci 2008. predstavljena je knjiga "Dnevnik Slađane Kobas" autora Violete Božović iz Beograda.
Kobasi su do danas ostali u vezi sa zemljacima s one strane okeana. Jedan od tih koji su im nesebično pomagali je politički analitičar Obrad Kesić, koji živi u Americi.
Kesić je izjavio da je "Slađanu voleo kao svoje dete" i da je, u njegovim očima, "ona ostala dete-junak koje se borilo do poslednjeg daha."
Obeležavanje godišnjice u Banjaluci
U Banjaluci će danas biti obeležena 31 godina od smrti 12 beba u banjalučkom Kliničkom centru, koje su preminule zbog nedostatka kiseonika.
Predsednica Udruženja „12 beba“ Željka Tubić, poručuje da se ovakav zločin, za koji niko od svetskih moćnika nije odgovarao, ne sme ponoviti više nikada nikome, prenosi RTRS.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je 22. maj, dan kada je 1992. godine u Banjaluci umrla prva beba zbog nestašice kiseonika jer su svetski moćnici zabranili dopremanje humanitarne pomoći Republici Srpskoj, jedan od najtužnijih dana u novijoj istoriji Srpske.
"Tog dana počela je agonija za ta nedužna, tek rođena bića, za njihove roditelje, bolničko osoblje, ali i celokupni srpski narod koji je podjednako saosećao u ovoj boli. Do 19. juna 1992. godine u banjalučkom porodilištu umrlo je 12 novorođenčadi usled nedostatka kiseonika potrebnog za adekvatan tretman i to samo zbog samovolje i neljudskosti međunarodne zajednice", naglasio je Dodik.
On je za Srnu rekao da, iako smo hrišćani i treba da praštamo, decu ne možemo i nećemo oprostiti.
"Danas bi to bili zreli, odrasli ljudi, očevi, majke, lekari, nastavnici, stolari, auto-mehaničari, advokati... Nažalost, ruka zla svetskih moćnika oduzela im je pravo da dišu, pravo na život, i njihovom samovoljom bili su osuđeni na smrt. To se ne prašta", naglasio je Dodik.
On je dodao da i danas, 31 godinu od ovog zločina nad nevinim bebama, bol i tuga ne jenjavaju, te da saoseća u tuzi i bolu njihovih roditelja, braće i sestara.