Novo otkriće "Albanijan posta": ZSO će imati poseban pravni status

Zajednica srpskih opština neće biti ni ono što Srbija želi, ni ono što "Kosovo" nudi, već "mešavina foruma za međuopštinsku saradnju, tela za zaštitu interesa zajednice kosovskih Srba i organa uprave sa ograničenim i zakonom uređenim poslovima, otkriva "Albanijan post".

List se poziva na ekskluzivni dokument, koji je napisao visoki međunarodni diplomata angažovan u procesu normalizacije odnosa između "Kosova" i Srbije, koji je inače detaljan komentar Statuta ZSO koji je predložio Upravljački tim, kao i daljih koraka procesa oko osnivanja ZSO i predstavlja stav međunarodnih posrednika o tome šta će Zajednica biti.

"U predstavljenom nacrtu Statut je u suprotnosti sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine i duhom Sporazuma na putu normalizacije odnosa", navodi se u dokumentu, koji se sastoji od ukupno sedam tačaka.

Prema ovom tripartitnom dokumentu, Asocijacija/Zajednica je više od opštinskog foruma koordinacije i saradnje što su planovi vlasti na Kosovu, ali isto tako ne čini ni treći sloj vlasti, kako to želi vlast u Srbiji.

"Sviđalo se to Prištini ili ne, prema Zakonu br: 04/L-199 o ratifikaciji Prvog sporazuma, Asocijacija/Zajednica ima poseban pravni identitet", otkriva dokument, pojašnjavajući da opštinama nije potrebno nikakvo prethodno odobrenje ili dekret da bi stvorile organizaciju samo za koordinaciju i saradnju u okviru postojećih ovlašćenja i odgovornosti.

"Albanijan post" navodi da se mora se prihvatiti da je "Udruženje/Zajednica pravno lice javnog prava", ali da je jedini pravni osnov zanjeno osnivanje zakon br: 04/ L-199 za ratifikaciju Prvog sporazuma, odobrenog od strane Skupštine Kosova 27. juna 2013.

ZSO nije novi nivo vlasti

Takođe, "sviđalo se to Beogradu ili ne, prema sporazumu iz 2013. godine, Zajednica nije novi nivo vlasti", kaže se u dokumentu do kojeg je došao ovaj medij.

ZSO, dakle, nisu treći nivo vlasti, ali su po ovom aktu, pravno lice javnog prava i organizacija odvojena od zakonodavnih i vladinih tela, koja samostalno obavlja svoje dužnosti i ovlašćenja definisana zakonom.

"Tačka 4 sporazuma iz 2013. godine odnosi se na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. Ključna reč ovde je 'lokalna samouprava'. Član 4. Povelje razlikuje lokalnu vlast od regionalne ili centralne vlasti", precizira se u dokumentu.

Ali šta može biti mehanizam koji funkcioniše sa vlašću odvojenom od zakonodavnih i vladinih tela, a da istovremeno ne čini treći nivo vlasti?

Dokument podseća na "slučaj Sami parlamenta u Švedskoj" koji je institucionalna mešavina.

Sami parlament u Švedskoj je predstavničko telo naroda Sami porekla u Švedskoj i deluje kao institucija kulturne autonomije za Sami narod. Čelnika ove institucije bira Vlada Švedske, ali tek nakon što to predloži Sami parlament.

Ovaj primer dat je kao model koji pokazuje da je izvodljivo postojanje institucija odvojenih od nivoa vlasti definisanih ustavom, ali koje ipak ne grade novi nivo vlasti.

Sumnjičavost prema Nacrtu Statuta

Kako je naglasio specijalni izaslanik Miroslav Lajčak, početna tačka je nacrt statuta koji je predložio Upravljački tim.

Međutim, u dokumentu se navodi da međunarodni posrednici imaju velike rezerve prema ovom nacrtu, i navodno je utvrđeno da se on "ne pridržava nekih ključnih principa, utvrđenih prethodnim dogovorima".

U dokumentu do koga je došao "Albanijan post", kaže se i da međunarodni predstavnici žele konačnu verziju Statuta od Ustavnog suda, jer je to "od suštinskog značaja za sporazum iz 2015. godine".

"Ustavni sud mora preispitati i sve izmene Statuta koje predloži Udruženje, odnosno Zajednica. S obzirom na to da je ocena Ustavnog suda obavezna, apsurdno je zanemariti mišljenje Suda iz 2015. godine, kao što je to slučaj sa Statutom koji je predložio Upravljački tim".

ZSO je više od foruma

U dokumentu se kaže i da "kosovske vlasti treba da imaju na umu ciljeve sporazuma iz 2013. godine, po kojima je "Zajednica sredstvo za unapređenje lokalne samouprave kosovskih Srba i pomoć za nesmetanu integraciju kosovskih Srba i struktura koje finansira Srbija".

Dakle, "Zajednica je više od samo opštinskog foruma koordinacije i saradnje", piše "Albanijan post".

"ZSO treba da bude mešavina foruma za međuopštinsku saradnju, tela za zaštitu interesa zajednice kosovskih Srba i organa uprave sa ograničenim i zakonom regulisanim zadacima. Kosovski Srbi žive na Kosovu dugi niz vekova i imaju pravo da traže razjašnjenje o tome gde se nalaze na Kosovu i koja im je pozicija za buduće odnose, kao zajednice, sa Srbijom". napisano je u dokumentu do kojeg je došao "Albanijan post".

Zajednica će razjasniti legitimne brige zajednice kosovskih Srba i takođe će pomoći Kosovu i Srbiji da na kraju normalizuju odnose, tako da Asocijaciju treba posmatrati kao "alat za izgradnju i održavanje poverenja".

Međunarodna zajednica trenutno čeka da "Vlada Kosova da konkretne komentare, primedbe, predloge i alternative za svaku tačku i član predloženog Statuta i dostavi ih na dalju raspravu u Briselu".

Zato je dogovorena je i Lajčakova poseta Kosovu, sastanak sa premijerom Aljbinom Kurtijem i poseta Beogradu.

U završnom delu dokumenta stoji i aneks po kome, paralelno sa ovim dešavanjima, vlasti u Beogradu treba da savetuju Srbe da se vrate u institucije, a prištinske vlasti treba da traže zakonske opcije za održavanje izbora u četiri severne opštine.

Zaključuje se i da, pošto su četiri potpisnice (Albanija, Srbija, Kosovo i Severna Makedonija) već ratifikovale sporazume o mobilnosti Berlinskog procesa, "EU treba da izvrši pritisak na Kosovo i Srbiju da nastave u istom duha i, bez ikakvog odlaganja, da implementiraju član 1. Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa".