Srbija i Balkan
Izgubljeni u prevodu: Kakav je status Srba u bivšim jugoslovenskim republikama
Srbi u Sloveniji, kao najbrojnija manjinska grupa (nezvanično ih je više od 65.000), traže da im se priznaju ista prava koja imaju Slovenci u Srbiji
Slovenija je jedina zemlja u regionu u kojoj Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina premda takav status imaju i pripadnici drugih naroda s prostora bivše SFRJ, što znači da nemaju pravo na upotrebu nacionalnih simbola, obrazovanje na svom jeziku, niti pravo na predstavnika u parlamentu, podsetio je član novoosnovanog Odbora za iseljeništvo Matice Srpske i bivši ambasador dr Dragomir Radenković.
Srbi u Sloveniji, kao najbrojnija manjinska grupa (nezvanično ih je više od 65.000), traže da im se priznaju ista prava koja imaju Slovenci u Srbiji – da dobiju status nacionalne manjine.
"Ova tema trebalo bi da ima visoko mesto u dijalogu Srbije i Slovenije, da bude kontinuirano prisutna na agendi bilateralnih susreta i razgovora", rekao je Radenković za "Večernje novosti", te dodao da Srbija ni sa Slovenijom, ali ni sa Albanijom nema bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina.
Srbi u Albaniji dobili su status manjine 2017, dok ih je na popisu 2011. bilo svega 155. Međutim, prema procenama Udruženja srpsko-crnogorske zajednice Morača-Rozafa, koje okuplja i Bošnjake što sebe smatraju Srbima muslimanske veroispovesti, Srba ima oko 30.000.
U Bosni i Hercegovini položaj Srba je krajnje nepovoljan, uz kršenje osnovnih ljudskih i nacionalnih prava.
"Ne poštuju se ustavne i zakonske odredbe, uskraćuju se sredstva za srpske organizacije i udruženja, ne poštuje se pravo na zapošljavanje u javnom sektoru, ne ostvaruje se obrazovanje na maternjem jeziku i ćiriličnom pismu, ne poštuje se srpski i verski identitet", precizirao je Radenković i dodao da kantonalne i federalne vlasti u BiH zanemaruju čak i opštine gde su Srbi u apsolutnoj većini.
Položaj Srba ni u Crnoj Gori nije mnogo bolji – iako bi se, po podacima CEDEM-a, 32,8 odsto ljudi na popisu izjasnilo da su Srbi, srpski jezik ima status manjinskog jezika, za zapošljavanje je na snazi neformalni kriterijum nacionalne podobnosti, a ni između Srbije i Crne Gore ne postoji bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina.
"Najpovoljniji status naši sunarodnici imaju u Rumuniji i Mađarskoj. U obe zemlje vlada redovno finansira krovne organizacije srpske manjine, postoji obrazovanje na srpskom jeziku, podržavaju se aktivnosti srpske zajednice u oblasti kulture", zaključio je Radenković za "Večernje novosti", ali i istakao da imajući u vidu da je naših ljudi u tim zemljama sve manje, u ne tako dalekoj budućnosti biće više srpskih istorijskih tragova nego Srba.
