Još ne zna kad će na radno mesto: Dan kad je Iljir postao gradonačelnik Zvečana

Kad je jutros malo posle deset časova u jednoj od učionica Osnovne škole "Iso Boljetin" u albanskom selu Boljetin, šest – sedam kilometara od Mitrovice i Zvečana, predsedavajući SO Zvečan počeo proces verifikacije mandata novoizabranih odbornika najpre je pročitao par imena iz porodice Keljmendi, a onda je počeo da proziva i ostale odbornike:

"Peci..."

"Peci..."

"Peci..."

I tako jedno desetak ili dvanest puta.

Onda su tih nekolicina odbornika iz familije Keljmendi i ostali iz familije Peci, a to su dva daleko najbrojnija bratstva u selu Boljetin, ustali, i sami položili zakletvu a zatim je i novi gradonačelnik Iljir Peci pred svojim komšijama i rođacima položio zakletvu, na albanskom. Nas nekoliko srpskih novinara koji smo se zatekli u učionici nismo baš shvatili kako je zakletva glasila.

U sali, nečijim propustom, koliko se moglo videti, barem iza stola za kojim je sedeo Iljir Peci nije bilo nikakvih zastava, ni tzv. Kosova ni EU ni Albanije, ali su zato, koliko se kroz odškrinuta vrata moglo primetiti, na stolu direktora škole bile dve zastavice Albanije i po jedna Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Još po jedna velika zastava Albanije i tzv. Kosova bile su na jarbolu ispred škole "Iso Boljetin", albanska na vrhu jarbola, kosovska ispod.

Kad sam jutros nešto iza devet sati sa "škodom" užičkih tablica stigao pred školu u selu Boljetin, par policajaca, koji su već bili unutra, začuđeno su pogledali i mene i registraciju na kolima.

"Mirdita..."

"Mirdita..."

"Gazetor..."

"Gazetor..."

Sve je što smo u početku prozborili, a situacija se još više otkravila kad se ispostavilo da jedan važan čovek u crnom odelu, koji je takođe bio u školskom dvorištu, zna srpski, pa smo lako objasnili ko smo i šta smo došli.

Našao se tu i jedan stariji predstavnik međunarodnih mirovnih snaga, iz jedne od susednih zemalja, pa smo se, pošto smo najpre utvrdili da je danas 25. maj, Dan mladosti, upustili u evociranje uspomena na crvene marame, plave titovke, zvezde petokrake kao i uspomene na samog druga Tita i njegova vremena.

Ubrzo je u dvorište stiglo još policije, neki od njih sa pancirima na leđima i grudima, još predstavnika međunarodnih snaga koji su sve brižno motrili sa odstojanja od par desetina metara i još mnogo novinara. Jedino, u školi nismo videli decu. Ili su jutros pušteni kućama ranije ili su dobili slobodan dan zbog polaganja zakletve novog gradonačelnika.

Posle je samo polaganje zakletve odbornika i gradonačelnika prošlo uz veliku gužvu, bilo je tu par desetina kamera svih kosovskih i mnogih svetskih medija, duplo više novinara i još policajaca u civilu, pa smo u onoj učionici, uključujući odbornike svi bili poređani kao sardine.

Malo ranije, još dok smo uskim seoskim putevima prolazili kroz Boljetin naišli smo na kulu Ise Boljetina, sa mnogim zastavama Kosova i Albanije postavljenim na jarbol, čoveka kog smo zatekli unutra pitali smo da li Iljir tu polaže zakletvu, a on nas je uljudno poslao prema obližnjoj školi, objasnio nam kojim sokacima da prođemo.

Pošto je položio zakletvu, najavljeno je i da će se novi gradonačelnik obratiti medijima i posredstvom novinara i građanima Zvečana, čiji je novi gradonačelnik.

Novinari i kamermani prvo su postrojeni u školskom dvorištu, na igralištu, ali je posle dvadesetak minuta čekanja saopšteno da će se novi gradonačelnik obratiti iz kule Ise Boljetina, odnosno iz memorijalnog centra posvećenog ovom vođi kačaka, "albanskom borcu za nezavisnost" i "vodećoj ličnosti gerilskog otpora protiv Turske, Srbije i Crne Gore tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata".

Čitava bulumenta novinara, kamera, snimatelja onda je jednim od sokaka, pod budnim okom italijanskih karabinjera krenula ka kuli Boljetina, tamo su postavljene kamere, odmah pored groba Ise Boljetina, ali se koji minut kasnije pojavio neki čovek u crnoj majici i začuđen tolikim brojem kamera, novinarima objasnio da tu ne može biti nikakvih izjava.

Posle je isti taj čovek nekom telefonirao, pa novinari nisu izbačeni iz memorijalnog centra. Ubrzo se, praćen velikim brojem saradnika, odbornika, pojavio i gradonačelnik Iljir Peci.

Stao je pored groba Ise Boljetina, iza njega njegovi saradnici, pa je na albanskom rekao da će raditi za sve građane Zvečanzira na nacionalnu i versku pripadnost. Kasnije je to na loš srpski preveo jedan momak.

Posle su novinari na srpskom pitali gradonačelnika kad će se pojaviti na radnom mestu u Zvečanu, kada će postaviti zamenike, kada će početi da prima građane i rešava njihove nagomilane probleme. Peci je odgovorio nešto kratko na albanskom, ali je onaj momak, prevodilac, posle novinarima objasnio da novi gradonačelnik nije odgovorio na pitanja koja su zanimala novinare.

Za sve to vreme, iz porte manastira Sokolica u Boljetinu, koju od kule Ise Boljetina deli samo asfaltirani sokak širok par metara čula se tišina.

Samo malo kasnije, dok smo kroz selo Lipa prolazili pored osnovne škole koja nosi ime "Isa Boljetin", primetili smo da neki od odbornika i kolega novinara iz Prištine zamiču u školu, raspitali smo o čemu se radi, da nije kakav važan događaj, objašnjeno nam je da je u školi, moguće je, neki koktel.

Nisam pozvan.