RT Balkan istražuje uvođenje "Amber alerta" u Srbiji: Raskrčen put do zakona

Broj nestanaka maloletnika iz godine u godinu je u porastu, pa je vest da će Srbija najkasnije do novembra 2023. godine u svoje zakonodavstvo uvesti "Amber alert" (AA) obradovala mnoge, posebno članove tima koji skoro deceniju čekaju na ovu odluku države.

Jedna od njih je Hristina Piskulidis, menadžerka za komunikcije NVO "Astra", koja za RT Balkan ne krije zadovoljstvo zbog odluke MUP-a koja je stigla juče na Međunarodni dan nestale dece. 

U ovom trenutku u Evropi se između 200.000 i 250.000 dece vode kao nestala, a u Srbiji je samo tokom prošle godine 2022. godine prijavljen nestanak 1.523 maloletnih lica, od kojih je pronađeno 1.518. To znači da pet porodica još uvek tragaju za svojom decom. 

"Naša prva inicijativa pokrenuta je još 2014. godine, ali je trebalo kreirati preduslove, otvoriti evropski broj za nestalu decu, angažovati stručnjake, napraviti uporedne analize različitih institucija i na kraju sprovesti proces", objasnila je ona korake koji su morali da budu preduzeti pre postavljanja seta zakona, kako bi sistem bio delotvoran.

Kaže da nema pravnih nejasnoća, te da će država ili kreirati posebno zakonsko rešenje posvećeno "Amber alertu" ili će ono biti deo postojećih zakona.

"Najčešći kriterijumi za pokretanje alarma u društvu su da je dete mlađe od 18 godina, da se nalazi na teritorije države u kojoj se `Amber alert` pokreće i da nijednog trenutka ne može da se ugrozi bezbednost deteta", navela je Hristina i naglasila da još treba ustanoviti ko pokreće AA sistem.

U većini zemalja se, kako kaže, poziv upućuje na broj telefona 116, a u slučaju npr. Belgije i Grčke to rade civilna društva, u Holandiji država, a u Hrvatskoj policija obaveštava kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže, koje potom dele informacije iz "NENO alarma".

"Kad se jednom uključi, svi kanali komunikacije se koriste kako bi informacija o nestalom detetu stigla do što većeg broja ljudi, koja sadrži fotografiju, okolnosti pod kojima je ono nestalo, kako je obučeno", kaže sagovornica RT Balkan i dodaje da statistika pokazuje da je većina nestale dece uzrasta od 11 do 17 godina, od čega više od polovine ima 15 godina.

Umirujući podatak je, kako podvlači Piskulidis, da se tek tri odsto svih nestanaka smatra kriminalnom otmicom koja može da ima tragične posledice.

"Nije AA čarobni štapić i ne može da se primenjuje kod svakog nestanka. Policija je ta koja procenjuje da li je život deteta ugrožen. Većina dece beži od kuće ili iz institucija socijalne zaštite, čak 45 odsto, a u EU je taj procenat i veći, neverovatnih 68 odsto", naglašava menadžerka iz "Astre" i dodaje da bi trebalo shvatiti okolnosti u kojima je dete pobeglo prvi put, kako bi se kada sledeći put uradi isto, njegovo ponašanje prepoznalo i sprečilo.

Srbija, inače, nema zvanični registar nestale dece, već je na nivou države on objedinjen sa odraslima. "Amber alert" bi trebalo da uključi i "roditeljske otmice", u slučaju da su zdravlje i život deteta dovedeni u opasnost ako je npr. roditelj nasilnik ili slično.

Prema rečima Igora Jurića iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, kada se pokrene "Amber alert", svi mediji, od televizija, preko radija do portala biće u obavezi da obustave program i objave detalje o nestalom detetu, takođe, mobilni operateri će slati SMS i MMS sa podacima, a detalji o nestalom mališanu naći će se i na bilbordima, saobraćajnicama "Puteva Srbije", benzinskim pumpama, tržnim centrima ali i bankomatima, kao i svim mestima gde je velika frekvencija ljudi.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova dr Danilo Stevandić izjavio je juče da će najkasnije do početka novembra u Republici Srbiji u upotrebu biti uveden sistem ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka dece. 

"Posvećenost bezbednosti svakog deteta i pronalaženje načina kojima ćemo biti i efikasniji i brži u pronalaženju nestale dece potvrđena je, između ostalog, i kroz opredeljenost Ministarstva unutrašnjih poslova za uvođenje 'Amber alert' sistema", rekao je Stevandić i dodao da je zadatak tima, koji je u februaru formirao ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, da se razmotre uporedno-pravna rešenja i pronađu najbolje prakse, definišu kriterijumi za  aktiviranje "AA" sistema.