Ambasade Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu kritikovale su u odvojenim izjavama učešće direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije Aleksandra Vulina na 11. Međunarodnom sastanku visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti u Moskvi.
Ambasada Ukrajine je u odgovoru za "Radio Slobodna Evropa" istakla da Srbija i Ukrajina teže članstvu u Evropskoj uniji i da bi Srbija zbog toga trebalo da uvede sankcije Rusiji.
"Računamo na to da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru, Ruskoj Federaciji", naveli su u ambasadi Ukrajine.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil u pisanoj izjavi za RSE naveo je da "ne bi trebalo iko da daje legitimitet ruskoj akciji tako što će sarađivati sa Kremljom kao da je sve u redu".
Nekadašnji šef naše diplomatije Živadin Jovanović za RT Balkan ističe da strane diplomate koje uživaju gostoprimstvo u Srbiji ne bi trebalo da se upuštaju u komentarisanje njenih odnosa sa trećim faktorima, zemljama ili grupacijama.
"To je osnovno načelo diplomatije, da se diplomate ne upuštaju u javno komentarisanje bilo kojih aspekata unutrašnje i spoljne politike jedne zemlje i ne očekuje se da bi tu trebalo da bude bilo kakvih izuzetaka", navodi Jovanović.
Živadin Jovanović kaže da je Aleksandar Vulin u Moskvi boravio zbog interesa Srbije, kako bi ih afirmisao i zaštitio, ali i izgradio kontakte i dijalog sa krugom partnera, pogotovo sa onima koji su prijatelji Srbije i koji podržavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet.
"Srbija se i ovom prilikom rukovodila svojim interesima na međunarodnom planu i neće ići u samoizolaciju ako ima priliku da učestvuje na multilateralnim konferencijama i forumima, pogotovo kada se oni tiču bezbednosti. Bezbednosni forum u Rusiji se održava u vremenu rastućih globalnih tenzija i eskalacije pritisaka, a sve to se odražava i na međunarodni položaj i uslove u kojima Srbija treba da štiti svoje vitalne interese", dodaje naš sagovornik.
On napominje da se Srbija neće rukovoditi time da li se njeni potezi i aktivnosti na međunarodnom planu podudaraju sa voljom bilo kojih trećih strana.
Srbija ima interes da bude na međunarodnom skupu o bezbednosti i da čuje viđenje drugih učesnika o savremenim trendovima u Evropi i svetu, ali i da afirmiše svoje ocene i stavove i bude aktivan učesnik.
"Srbija time pokazuje da, kao zemlja koja vodi uravnoteženu spoljnu politiku, ne može neprekidno vodi dijalog samo sa jednom geopolitičkom grupacijom, onom koju čine NATO i Evropska unija. Srpska politika uravnoteženih odnosa sa svim ključnim faktorima međunarodnih odnosa upućuje je da, paralelno sa dijalogom koji već ima sa zapadnim faktorom, razvija i učvršćuje dijalog sa svim drugim činiocima. To su Rusija, Kina i sve druge zemlje koje čine globalnu većinu u savremenom svetu, a upravo ta globalna većina je zastupljena na konferenciji o bezbednosti. Tu su predstavnici sa svih kontinenata i ne vidim da bilo kome to treba da smeta", kaže Jovanović.
On naglašava da Srbija nikome ne želi da se suprotstavi, ali da je, kao i do sada, branila svoje interese.
Kada je reč o sukobu u Ukrajini, Jovanović kaže da Srbija, kao miroljubiva zemlja, želi mir u tom delu Evrope i sveta, ali polazi od toga da se "mir može graditi samo na utvrđivanju pravih uzroka sukoba".
"Mora se videti kako i zašto je došlo do ukrajinske krize, ko je igrao kakvu ulogu, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Da bi se obezbedio mir, moraju se pogledati i ukloniti uzroci krize", dodaje naš sagovornik.
Jovanović zaključuje da u svim zemljama važi osnovno načelo - da sve države imaju jednako pravo na bezbednost kao nedeljivu vrednost i da "nije prihvatljivo da bilo koja zemlja ili grupacija zemalja gradi svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih zemalja ili ugrožavanjem njihove sigurnosti".