Srbija i Balkan
Alijini dželati ubijali svoje da okrive Srbe: Isti scenario na Markalama i na Tuzlanskoj kapiji
Pokolj civila u Ulici Vase Miskina u Sarajevu pre 31 godine početak propagandnog rata
Masakr nedužnih civila u Ulici Vase Miskina koji su izrežirale ratne vlasti u Sarajevu, na čelu sa Alijom Izetbegovićem, sa ciljem da optuže Srbe, bio je početak propagandnog rata protiv Srba i Vojske Republike Srpske, pišu "Večernje novosti".
U ulici Vase Miskina u Sarajevu 27. maja 1992. godine, prema verziji ratnih muslimanskih vlasti, eksplodirale su četiri granate, od kojih je 16 osoba poginulo, dok je 108 ranjeno. Istog dana, delegacija SDA je napustila konferenciju u Lisabonu, gde se od 21. maja pregovaralo o ustavnom uređenju BiH, a već 30. maja usledile su dugogodišnje sankcije UN prema SR Jugoslaviji.
"Novosti" podsećaju da su ubrzo nakon pokolja u Ulici Vase Miskina usledila, po istom scenariju, stradanja nedužnih civila na pijaci Markale u Sarajevu, i to dva puta, i na Tuzlanskoj kapiji.
Da je događaj u Vase Miskina izrežiran, dokazano je na suđenju prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, kada su veštaci odbrane uspeli da razjasne da je "primitivna protivpešadijska mina rasprskavajućeg umerenog dejstva pokosila te ljude", a ne granata sa srpskih položaja, kako su to muslimanski politički predstavnici odmah predstavili, kažu sagovornici "Novosti".
Slobodan Đ. Bijelić, poslanik prvog saziva Narodne skupštine RS i nekadašnji potpredsednik Srpske demokratske stranke, odlično se seća tih crnih dana u maju 1992. godine.
"Za nas iz političkog i vojnog vrha Republike Srpske, prema svim relevantnim podacima kojima smo raspolagali, ovo je od samog početka bila takozvana operacija pod lažnom zastavom ili pseudooperacija koju nikako ne bismo smeli staviti u kontekst fraze "ratno lukavstvo". Taj inscenirani masakr odigrao se za vreme Međunardone konferencije o BiH u Lisabonu i, odmah po objavi tragedije, Izetbegovićeva Stranka demokratske akcije je napustila konferenciju, a već 30. maja Savet bezbednosti UN je uveo sankcije SR Jugoslaviji", rekao je on za "Novosti".
"Posle toga, Izetbegovićev nesrećni režim će uvek pribegavati tako radikalnim i sramotnim inscenacijama pred važne međunarodne konferencije o BiH ("Markale jedan", "Markale dva", "genocid u Srebrenici") i ta podudarnost nikako ne može biti slučajna je nešto što nas učvršćuje u našem stanovištu da je reč o bestijalnim provokacijama garniranim ubijanjem sopstvenog naroda. Jednostavno, to je bila jedna krvava matrica prema kojoj je svaki put pred neki važan susret na međunarodnoj sceni uvek dolazilo do nekog velikog incidenta u ondašnjoj BiH", dodao je Bijelić.
On kaže da danas, tri decenije kasnije, postoji sasvim dovoljna istorijska distanca sa koje možemo meritorno suditi o tom tužnom incidentu sa samoubijanjem i samopovređivanjem koje je izvela muslimansko-bošnjačka politička vrhuška na čelu sa Alijom Izetbegovićem i njegovom Strankom demokratske akcije nad sopstvenim narodom.
"Nama, bolje upućenima i sa predratnim iskustvom u radu sa ljudima iz Stranke demokratske akcije, sve je od samog početka zaudaralo na nešto kao, literarno rečeno, libanski scenario, sa znatnim primesama ekstremnog fundamentalizma i sasvim dokazivom mirođijom stranih službi uveliko involviranih u sukob", kaže Bijelić.
On navodi da su Službe državne bezbednosti iz jednog stana u blizini Ulice Vase Miskina napravile kompletan, statičan snimak čitavog događaja, i to pod uglom od 45 stepeni tako da se za ljude iz političkog i vojnog vrha RS iz tog vremena sa tim snimkom okončava svaka priča o bilo kakvoj srpskoj odgovornosti.
"Oni su se, dakle, ubijali međusobno i to žalosna istina kojoj bi morali što pre pogledati u oči", poručio je Bijelić.
Stereotipi o Srbima kao dežurnim krivcima
Viktor Nudić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina, i traženje nestalih lica, kaže da se uloga notornih zločinaca, koju je Srbima dodelila propagandna mašinerija još devedesetih godina, ogleda u brojnim ratnim događajima koji imaju prefiks strašnog, nezamislivog zločina nad nedužnim civilima, koji su navodno počinili pripadnici Vojske Republike Srpske.
"Jedan od njih je, svakako i zločin u bivšoj ulici Vase Miskina u Sarajevu, gde su ljudi stradali čekajući u redu za hleb. Naravno, svi ćemo se složiti da je reč o strašnom zločinu, ali sudeći po svemu što je u međuvremenu isplivalo na površinu, za to ne postoji nikakva odgovornost pripadnika VRS. Međutim, stereotipi o Srbima kao dežurnim krivcima opstali su i tri decenije kasnije. e bih rekao da to treba ikoga da čudi s obzirom na to koliko su se, između ostalih, svetski mediji upinjali da u potpunosti iskrive sliku o ratnim događajima u BiH", ističe Nuždić.
On podseća da je potresna fotografija Dobrine Prodanović iz Srebrenice, koja grli lobanju mrtvog sina, obišla svet.
"Neki zapadni mediji su, bez imalo stida, preneli da je reč o muslimanki! Nakon rušenja starog mosta u Mostaru, opet, pojedini su objavili da su ga srušili Srbi, ne proveravajući šta se zapravo desilo. U svet je još 1992. godine otišla informacija da su Srbi silovali 200.000 Muslimanki, a nedavno je, na opšte zgražavanje javnosti u Srpskoj, slovenački režiser Miran Zupančič odlučio da da se pridruži višedecenijskoj medijskoj satanizaciji Srba. U dokumentarcu pod nazivom Sarajevo safari, čovek se bavio navodnim lovom na civile u Sarajevu. Naime, film govori o tome kako je VRS, s tadašnjom Vojskom Jugoslavije, zarađivala novac tako što su dovodili bogate strance da sa srpskih položaja u okolini Sarajeva pucaju po ljudima", rekao je Nuždić.
"Razobličavanje svih ovih, kao i brojnih drugih laži, koje su se nametnule kao neoborivi dokazi o srpskoj monstruoznosti, dugotrajan je i težak posao. Međutim, iako stidljivo i sporadično, može se u svetskim medijima naći i pokoji članak koji sadržaj odstupa od opšteprihvaćenog mišljenja o ratovima vođenim na prostoru bivše Jugoslavije", dodao je Nuždić.
Ljubiša Ćosić, gradonačelnik Istočnog Sarajeva, kaže da Srbi ne pristaju na podmetnute priče da su Srbi zločinci, a Bošnjaci žrtve i da se na takvoj priči gradi zajednička budućnost.
"Možemo pričati da je bio građanski rat i da je bilo nedužnih žrtava na svim stranama, a da ne merimo čije su žrtve veće ili manje", poručio je Ćosić.
