Prvi balkanski rat - najsvetliji primer čojstva i junaštva srpske vojske (FOTO)

Prvi balkanski rat najsvetliji je primer srpskog slobodarskog duha u kom su ispisane najslavnije pobede, ukazuje za RT Balkan predsednik Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912 - 1918 Nikola Filipović.

"Okončanje Prvog balkanskog rata izvojevale su velike pobede srpske i crnogorske vojske. Treća armija srpske vojske pod komandom đenerala Božidara Jankovića oslobodila je Prištinu i celo Kosovo u oktobru 1912. godine i izbila na obale Jadranskog mora na Adriju i Drač. Prva srpska armija pod komandom Radomira Putnika izvojevala je pobedu na Kumanovu i oslobodila celu Vardarsku Makedoniju. Druga srpska armija generala Stepe Stepanovića zauzela je Jedrene, a slavna crnogorska vojska kralja Nikole oslobodila je Skadar", navodi Filipović.

Uvertira za balkanski rat bila je četnička akcija od 1903. do 1912. godine u kojoj su članovi Saveza dobrovoljaca Kraljevine Srbije aktivno učestvovali. Četničko-dobrovoljački odredi Vojvode Vuka i Vojislava Voje Tankosića, prvi srpski specijalni odredi, učestvovali su u oslobađanju Kosova i Kumanova.

"Srpska vojska i dobrovoljci nisu vršili odmazde i zulum nad arnautskim i turskim civilima i ratnim zarobljenicima. O tome najbolje govori naredba Vojvode Vuka, komandanta srpskih ratnih dobrovoljaca i simbola našeg udruženja", ističe Filipović.

Kako je govorio Vojvoda Vuk

Vojvoda Vuk bio je strog, ali pravedan. Čeličnu disciplinu koja ga je krasila trudio se da prenese na svoje vojnike, kako ni rečju ni delom ne bi ukaljali uniformu koju nose.

"Dakle, ja tražim od svojih četnika da me nikad ne lažu, da se ne šale da što ukradu, da ne traže od ove sirotinje da im nešto kuva i peče za jelo, bez mog odobrenja. Sve što se za četu uzima, ja moram znati i to se mora platiti. Svako moje naređenje mora se bez razmišljanja izvršavati. O hrabrosti neću da vam govorim, jer čim ste ovde, znam kakvi ste u tom pogledu. Onaj ko umakne i obruka se, znajte neće dobro proći. Između sebe ne smete se svađati, grditi ni meni tužakati", naredio je Vojvoda Vuk svojim vojnicima, a onda dodao, po njegovom mišljenju, najglavnije:

"A, ovo je najglavnije i dobro upamtite: žene i odrasle devojke ne smete ni pogledati. Sa njima ne smete ni razgovarati. Jeste li razumeli? Vi ste mutavi za žensku čeljad. Ako vas što ženske pitaju, ne odgovarajte, a vi nemate potrebe ništa njih da pitate. Uvek ima poneki muškarac, pa se njemu obratite. Za kog doznam ili primetim da što protivno ovome učini, ubiću ga. To vam je sve. Mene mrzi da ponavljam, zato kad neki nov četnik dođe, vi ga upoznajte sa ovim što rekoh".

Sa stanovišta Srbije prevashodni cilj je bio oslobođenje Kosova i Stare Srbije. Sve oslobodilačke težnje Srba vekovima su bile u znaku Kosova i ono je tada konačno oslobođeno.

Svaka od članica sporazuma imala je svoje ratne ciljeve i prethodno je postignut okvirni sporazum. Pritisak velikih sila, međutim, onemogućio je njegovu realizaciju kako je bilo predviđeno, iako je Osmanska Turska bila potpuno poražena.

Srpska vojska je težišni deo borbi, i presudne pobede u tom ratu, ostvarila 23. i 24. oktobra tokom Kumanovske bitke, kao i pobedom kod Bitolja gde je ključna bitka vođena od 16. do 19. novembra 1912. godine.

Ostvarenjem tih pobeda turske trupe su definitivno potučene i razbijene, a Vardarsku Makedoniju je oslobodila srpska vojska.
Za pobedu na Kumanovu, Radomir Putnik, tada načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Srbije, je dobio čin vojvode. Grcima je u međuvremenu uspelo da porazivši Turke uđu u Solun, dok su Bugari ostali zaglavljeni kod Jedrena, koje je kasnije oslobođeno uz pomoć Srba.

Osmanska država se Londonskim ugovorom odrekla svih teritorija u Evropi zapadno od linije Enos - Midija, izuzevši prostor tada nedefinisane Albanije. Crta Enos, na Egejskom moru, Midija, na Crnom moru, podrazumevala je otprilike severozapadnu polovinu današnje evropske Turske.

Pošto su Austrougarska i Italija nametnule uspostavljanje Albanije, srpske trupe su bile primorane da se povuku sa tog prostora, odnosno daleko od morske obale. Srbiji je priznato oslobođenje Kosova, podela Sandžaka sa Crnom Gorom, a srpske trupe su ostale u oslobođenom Povardarju.

Grčka je dobila Krit, Bugarska deo Trakije. Definitivni status prostora Makedonije ostavljen je otvoren, odnosno trupe saveznica držale su delove teritorija koje su tokom rata oslobodile.

Austrougarska je insistirajući na stvaranju Albanije pre svega nastojala da nikako ne dopusti izlazak Srbije na more. Uspostavljanjem nezavisne Albanije nije bila zadovoljna ni Grčka, koja je takođe zbog toga uskraćena za severni deo Epira, nasuprot prethodnim dogovorima. Takođe i Crna Gora koja je planirala pripajanje severnog dela te oblasti, uključujući i Skadar.

Mirovnim pregovorima u Londonu prisustvovali su i predstavnici drugih velikih sila, Britanije, Nemačke, Rusije, osim pomenutih Austrougarske i Italije. Britanija i Nemačka su se zvanično držale neutralno tokom pregovora. Dok je Rusija bila na strani Srbije.

Konačno, potpisan je sporazum 30. maja, iza kog je ostalo više nerešenih spornih pitanja, za naredne pregovore.

Sve je, međutim, presečeno bugarskim napadom na Srbe na samom kraju juna. Odluka da Bugarska stupi u rat protiv Srbije najverovatnije je bila plod nastojanja zvaničnog Beča, odnosno austrougarske diplomatije, a verovatno i Berlina.

Pošto su u rat protiv Bugarske potom ušli Grci, zatim Rumuni, a u rat se uključila i Turska, Bugarska je do kraja jula potučena.
Osim Kosova, dela Metohije, severnog Sandžaka, sastavni deo Srbije je tada postala i Vardarska Makedonija, prema tadašnjoj terminologiji Stara i Južna Srbija.

Srpska operativna vojska u brojkama

Uz dobrovoljce koji su se priključivali borbama bilo je ukupno 402.000 ljudi, što je činilo 14% celokupnog stanovništva. Srpsku operativnu vojsku činile su tri armije i Ibarska vojska sa Javorskom brigadom, četnički odredi pod komandom Vojina Popovića Vojvode Vuka i četničkog vojvode Vojislava Voje Tankosića.

Prema podacima Đeneralštaba Kraljevine Srbije, navodi naš sagovornik, operativna vojska, u prvom i drugom pozivu, brojala je:

• 286.800 ljudi
• 50.500 konja i 31.600 volova
• 18.650 kola
• 248 poljskih brzometnih topova sistema "Šnajder-Kane" i 36 brzometnih brdskih topova istog sistema
• 20 brdskih topova sistema "De-Banž"
• 28 merzera od 15 cm i haubica od 12 cm
• 32 brzometne "Šnajderove" haubice
• "Šnajder" tešku artiljeriju 12 cm model 97-2
• 8 "Šnajderovih" brzometnih haubica od 15 cm
• 250 mitraljeza
• 240.000 pušaka
• 9.200 sablji
• 3 aviona

Trećepozivaca je bilo 56.600, a u njihov sastav je ušlo još i:

• 6.100 konja i 1.200 volova
• 800 kola
• 53.000 pušaka
• 1.500 karabina
• 850 sablji

Graničara je bilo 3.300, opremljenih sa:

• 185 konja i 2.200 volova
• 180 kola
• 180 poljskih topova
• 360 pušaka

Povodom 110 godina oslobođenja Kosova i Metohije i pobede u Prvom balkanskom ratu, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 ustanovilo je zlatnu medalju "Đeneral Janković - osvećeno Kosovo" i njome odlikovalo pojedince i institucije, među njima i ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Bocan Harčenka.

Prvi put u istoriji vojna počast generalu Božidaru Jankoviću odata je 7. jula 2022. General Janković sahranjen je bez vojnih počasti. Počasni član ovog udruženja bila je i Milunka Savić, prva žena dobrovoljac, učesnik Prvog balkanskog rata.

Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912 - 1918 ove godine proslavlja 120 godina svoga rada, Saveza dobrovoljaca Kraljevine Srbije - udruženje ratnih dobrovoljaca. Tim povodom predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, na predlog resornog ministra Nikole Selakovića, odlikovao je udruženje Sretenjskim ordenom.