"Tenzije" na Kosovu i Metohiji, prerasle su u otvoreni sukob u kome je direktni učesnik bila strana od koje se to najmanje očekivalo, odnosno kontigent Kfora, zadužen da sačuva red i mir.
Udarom na goloruke Srbe koji su juče mirno i nenasilno protestovali zbog uzurpacije srpskih opština, Kfor se, prema oceni penzionisanog pukovnika Kontraobaveštajne službe Ljubana Karana, prvi put direktno i potpuno stavio na prištinsku stranu.
"Kfor se ni do sada nije proslavio svojim intervencijama, jer uvek su kasnili i ponašali se kao vatrogasci, odnosno dolazili su samo da konstatuju neko stanje kad se sve završi. Ali ovoga puta otvoreno su stali u zaštitu, kako je oni zovu prištinske policije, u stvari prištinske paravojske", ističe Karan.
Od vojne misije koja je od Ujedinjenih nacija dobila mandat da štiti civilne građane i razoruža sve one koji, nakon donošenja Rezolucije 1244 nemaju pravo da nose oružje, kako kaže naš sagovornik, očekivalo se da zaštiti civile od prištinske paravojske naoružane do zuba.
"Ali, kad su se već vojnici Kfora pojavili sa opremom za razbijanje demonstracija, posumnjalo se da će upotrebiti silu protiv civila. I onda je usledila njihova intervencija, koja je za Srbe bila neverovatna i provokativna. Kfor je prvi bacio šok bombe i tako izazvao ljude koji su mirno protestovali, a onda su Srbi reagovali iz čiste odbrane", tumači Karan i konstatuje da je zapadna propaganda, za manje od 24 časa uspela da od napadača napravi žrtve, a da žrtve pretvori u nasilnike.
Kfor je, međutim, ovim postupkom, ističe naš sagovornik, "izgubio svoj mandat".
Šta je Kfor hteo da postigne?
Puno je "skrivenih motiva", koji su mirovnjake NATO-a doveli do direktne konfrontacije sa Srbima, uveren je Karan.
"Oni su na taj način hteli da iskoriste i unutrašnje probleme u Srbiji, odnosno unutrašnje političke struje koje žele da ruše vlast. I sami se u to uklapaju da dodatno doliju ulje na vatru. I ne samo to, već su uradili i jednu izuzetno perfidnu stvar u prve redove stavljajući mađarske vojnike, među kojima je i bilo najviše povređenih. Tako žele da pokvare dobre i korektne odnose Srbije sa Mađarskom i njenim premijerom", ocenjuje pukovnik Karan.
Da je zavađanje Srbije sa dobrim komšijama Mađarima, takođe bio jedan "manji" cilj napada Kfora na nenaoružane civile, saglasan je i analitičar i politikolog Aleksandar Pavić.
Mirovnjaci Kfora su, praktično, na ovaj način, dali svoj "mali" doprinos "prištinskoj nezavisnosti".
"Očigledno je da Kfor ima instrukcije da pomogne Prištini da zaokruži svoju vlast na Kosovu. Oni uopšte nisu statusno neutralni i kome to nije bilo jasno do juče, sad mu mora biti jasno", uveren je Pavić koji dodaje da je i Kfor ovim postupkom izašao iz svog mandata, isto kao što je to ranije uradio i Euleks.
Ta vojna misija sada, ističe naš sagovornik, nastupa kao potpuno okupatorska vojska i "očigledno da im je zadatak da formalizuju vlast Prištine, odnosno okupaciju naše pokrajine".
Naši sagovornici saglasni su da je i momenat u kome je Kfor praktično objavio rat Srbima koje treba da brani u najmanju ruku interesantan.
Nije slučajno, tvrde i Karan i Pavić, to što se sukob dešava u trenutku kada se na "Kosovu" održava velika NATO vežba "Branilac Evrope 2023".
"Ovoj paradržavi su dali da bude domaćin, a kontigenti vojnika koji učestvuju na Kosovu i Metohiju dolaze iz država koje su vrlo neprijateljske raspoložene prema Srbima i Srbiji, a to su Hrvatska, Albanija, Turska, Crna Gora (i to verovatno deo koji je vezan za Milovu Crnu Goru), ali i Severna Makedonija odakle je sigurno pola tih vojnika albanske nacionalnosti", naglašava Karan.
Da Priština "sigurno u koordinaciji sa NATO" koristi kao pogodnost to što je "Kosovo" prepuno stranih vojnika, veruje i Pavić koji precizira da je sve što se dešava na severu Kosmeta tempirano da se poklopi sa momentom kada NATO na terenu ima dodatne snage.
Jer, ovakvo stanje na terenu, pojašnjava on, jeste i "faktor odvraćanja" za reakciju Srbije.
Kako Srbija da odgovori?
Karan čitavo zamešateljstvo Kurtijevog režima i NATO misije, vidi kao veliku provokaciju koja služi da se Srbija oslabi, kako unutrašnjim problemima, tako i vojnim pritiskom sa strane.
"Srbija bi trebalo da pokuša da problem vrati u UN gde se pitaju i druge velike sile, tako da verujem da nije slučajno što je predsednik Vučić razgovarao sa ruskim i sa kineskim ambasadorom, kao i ambasadorima Kvinte", poručuje Karan.
Vučićev cilj je, smatra pukovnik, da napravi balans kako bi oni koji odlučuju bili objektivniji, i kako posrednici ne bi bili oni koji su "potpuno na strani Prištine i potpuno im je isti interes kao Aljbinu Kurtiju".
"Očigledno je da je Kurti stavom Kfora i NATO i svih zapadnih kvazi ambasadora u Prištini dobio zeleno svetlo da može da nastavi da koristi silu kad god misli, jer će u najgorem slučaju dobiti verbalnu osudu. Oni su praktično njega ohrabrili da nastavi putem koji je krenuo", uveren je Pavić.
Za njega je, međutim, prilično rečita poruka koja je za Srbiju stigla iz Beča, od ruskog ambasadora Mihaila Uljanova, koji je podsetio da Srbija ima pravo da određen broj svojih vojnika vrati na KiM po Rezoluciji 1244.