Srbija i Balkan

RT Balkan analiza: Treba li proglasiti okupaciju KiM

Proglašenje okupacije dela državne teritorije, koje ponovo traže pojedini predstavnici opozicije, podrazumevalo bi da je Srbija spremna i na vojno rešenje kako bi okupiranu teritoriju oslobodila - što je jedan od razloga zašto vlasti ovo pitanje najverovatnije neće ni razmatrati, smatraju sagovornici RT Balkana
RT Balkan analiza: Treba li proglasiti okupaciju KiM© Tanjug/AP Photo/Bojan Slavkovic

Nakon polaganja zakletvi četiri gradonačelnika opština na severu KiM, koje je na izborima biralo tri odsto glasača i 13 Srba, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je da je Priština formalizovala okupaciju opština na severu Kosova i Metohije. Kada su pre nekoliko dana, uz suzavac i šok bombe policije tzv. Kosova bačene na okupljene Srbe, "izabrani gradonačelnici" zaposeli zgrade opština, ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da se radi o "čistoj okupaciji i teroru". Konačno, govoreći o neredima u Zvečanu, kada su pripadnici Kfora i Kosovske policije bojevom municijom, gumenim mecima, suzavcem i šok bombama zasuli Srbe koji su protestvovali, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je "albanskog okupatora" i zapretio da "zapuca li…, tada će situacija biti potpuno drugačija".

Pozivajući se na reči prvog citiranog, Petra Petkovića i saopštenje posle polaganja zakletvi albanskih gradonačelnika, Srpska stranka Zavetnici pozvala je Vladu Srbije da proglasi okupaciju Kosova i Metohije, konstatujući da "nijedan pedalj Kosova i Metohije više nije slobodan od prištinske čizme".

Zavetnici su saopštili da je "usvajanje zvanične odluke kojom bi se utvrdilo stanje okupacije u južnoj pokrajini jedini način da se u ovom trenutku zaštite državni i nacionalni interesi, kao i bezbednost srpskog naroda koji tamo živi".

Predlozi da se proglasi okupacija dela teritorije Srbije čuli su se i 2018. godine, kada je najavljeno formiranje oružanih snaga tzv. Kosova, uz Zavetnike o tome su tada govorile i Dveri. Navodili su da je formiranje oružanih snaga tzv. Kosova u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244. 

Pisalo se o tome i 2006. godine, kada je navodno Srpska radikalna stranka usaglasila sa tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom da se ovakav korak preduzme u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova što se i dogodilo dve godine kasnije.

Konačno, verovatno među prvima, još 2005. godine, kada su otpočeli pregovori o statusu Kosova i Metohije, i Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve predložio je da ukoliko se nametne jednostrano rešenje trebalo bi pribeći ovakvom koraku.

Šta bi podrazumevalo više puta predlagano proglašenje okupacije dela teritorije u današnjim okolnostima i da li treba povući ovakav potez, kako to traži deo opozicije, u odgovoru na ta pitanja sagovornici RT Balkana nude različita viđenja.

Rezolucija 1244

Politikolog Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da nam poslednja dešavanja na severu KiM govore da se o tome može razmišljati: prvo zato što je proglašena jednostrana nezavisnost još 2008. godine i drugo zato što se sada dovodi u pitanje delovanje Kfora na teritoriji KiM, kako obrazlaže.

"Kfor nije NATO, iako NATO jeste ključni deo Kfora. Ali, Kfor ima vrlo jasan mandat definisan Rezolucijom 1244 i pripadajućim aneksima, dok NATO nema nikakvu pravnu osnovu da radi ovo što je juče radio na severu Kosmeta. Ukoliko NATO odbija da pruži pravovremen i pun odgovor, onda mi možemo da počnemo raspravu u Srbiji da li je Kosovo i Metohija mimo Rezolucije 1244 pod okupacijom NATO", kaže Proroković za RT Balkan.

On podseća da Kfor ima vrlo jasan mandat da osigurava mir na teritoriji KiM.

"Da li se osigurava mir time što se daje prećutna saglasnost na formiranje oružanih snaga Kosova? To se samo formalno zove Kfor, a suštinski se to pretvorilo u jednu NATO misiju koja polako izlazi iz okvira svog mandata. Oni ne vrše ono što im je posao po Rezoluciji 1244, nego su dole očigledno da bi osposobljavali KBS i uspostavljali neke oružane snage Kosova i postepeno pripremale teren za uguravanje tzv. Republike Kosovo u NATO", ističe naš sagovornik.

NATO se eksplicitno pominje u dokumentima UN, napominje Proroković, ne samo u aneksima rezolucija, nego i u nekim drugim koji su obavezujući kada je reč o KiM.

"Ali, to dole je misija Kfora koja je uspostavljena po rezoluciji Saveta bezbednosti UN. Moramo razlučiti šta je Kfor, a šta je NATO", naglašava Proroković.

Nužno je najpre tražiti hitno zasedanje Saveta bezbednost Ujedinjenih nacija, naglašava naš sagovornik.

"Moramo raspetljati šta je uloga Kfora i ko je Kfor na terenu. Ne može ovako olako da se preko toga pređe. Inače, samo jednostrani čin proglašenja nezavisnosti je klasični primer separatizma. Da nije ovog NATO elementa, ne bih govorio o okupaciji, ali sada sa te pravno-formalne strane mislim da o tome treba pokrenuti raspravu", kaže Proroković.

A gde bi ona odvela, to je drugo pitanje, dodaje on. Prema ustupcima koje je Srbija činila od 2008. godine na ovamo, kada je u pitanju njena južna pokrajina, kao i prema tome što je nejasno šta je državna politika kada je u pitanju KiM, Proroković smatra da verovatno ne postoji interesovanje vlasti da se pitanje proglašenja okupacije uopšte pokreće.

Diplomata u penziji Branko Branković smatra da takvo proglašenje ne bi imalo nikakvog smisla.

"Da proglasimo da je to teritorija pod okupacijom nakon usvajanja Rezolucije 1244 je jedna politička, diplomatska i kako god hoćete notorna glupost. To niti može da se dogodi, niti može da ima efekta. 'Kosovo' je na bazi Rezolucije 1244 teritorija pod patronatom Ujedinjenih nacija i takvo neko proglašenje bilo bi bezveze", kaže Branković za RT Balkan.

Zahtev dela opozicije on vidi kao politički oportunizam, kako ga opisuje, i dodaje da je uveren da da su oni na vlasti, to nikada ne bi uradili.

"DOS je bio na vlasti 12 godina i imao je vremena da proglasi taj deo teritorije pod okupacijom, što nije uradio. To je političko-pravni, ali i faktički nonsens. Da stavimo po strani za trenutak ovo što se sad događa, mi imamo tamo Srbe, činjenica je da imamo određene vlasti gde i Srbi učestvuju, pogotovu na severu. Prema tome, što bi teritoriju gde oni vrše vlast proglasili okupiranom", kaže Branković.

Pregovaračke pozicije

Samim tim što ćemo povesti raspravu o okupaciji nećemo poremetiti neki balans koji postoji, niti bi čak i proglašenje okupacije uplašilo NATO, ali ćemo čvrsto dati do znanja kakve su naše pozicije, napominje Proroković.

"Onog trenutka kada bismo jasno rekli da ne pristajemo na defakto, a kamoli dejure priznanje nezavisnosti Kosova, promenio bi se celokupan pregovarački okvir. Onda bi i NATO morao da umeri svoje stavove", smatra naš sagovornik.

Diplomata Branko Branković govoreći o argumentima koji su se mogli čuti od dela opozicije, da bi okupaciju trebalo proglasiti zbog stvaranja oružanih snaga tzv. Kosova, kršenja Rezolucije 1244, pa i neuspostavljanja Zajednice srpskih opština, odnosno oduzimanja prava Srbima na severu KiM, kaže da su to sve stvari o kojima se pregovara.

"Stanje je ovakvo kakvo je, treba se držati Rezolucije 1244, s tim što svi oni koji je krše treba im odmah skrenuti pažnju na to, kao što mi i radimo. Kao što je posle najnovijih dešavanja na KiM predsednik Vučić jasno stavio do znanja zemljama Kvinte, da to tako ne ide", kaže Branković.

Cena mira

Branko Branković dodaje da situacija nije nimalo laka, da su pregovori teški, ali da je neuporedivo bolje nastaviti razgovore nego da i jedan metak bude ispaljen.

"Jer ako hoćete da proglasite deo svoje teritorije pod okupacijom, onda morate da krenete u njeno oslobađanje. A to podrazumeva vojnu akciju da bi se ta teritorija oslobodila što je u ovom trenutku politički i vojni nonsens, jer nema razloga, ne samo za zaoštravanje na tom planu, nego nema razloga da se ulazi u sukobe kada je još uvek stvar na nekom principu dijaloga. A dijalog je bolje voditi dve, pet ili deset godina nego dva ili pet dana ratovati", naglašava Branković.

I Proroković se slaže da, kada proglasite okupaciju to podrazumeva i deokupaciju, a ona može značiti i vojno rešenje, pa treba po tom pitanju biti oprezan. Još oprezniji, međutim, treba biti i sa namerama Zapada i Prištine. 

"Do vojnih rešenja dolazi kada je cena mira viša od cene rata – to je teorijska definicija koja se poslednji put u praksi pokazala u Ukrajini. Za Rusiju je cena mira postala previsoka za tih osam godina od 2014. do 2022. godine. A cenu mira ne određujemo mi. Cenu mira nama određuje Zapad koristeći Albance u Prištini kao instrument za vršenja pritiska na Srbiju", navodi Proroković.

On kaže da se plaši da je Zapad izgubio racionalnost, da su njihove procene rđave i da kao što su pogrešili više puta, mogu pogrešiti i na KiM.

"Ove provokacije mogu eskalirati u jednom trenutku. Ne mislim da mogu eskalirati zahvaljujuću odluci Vučića. Neće u Beogradu niko potezati oružje. Ali zamislite da je juče ubijeno jedno dete u Zvečanu – u šta bi se to pretvorilo? Zbog toga što Zapad ne ume da proceni cenu mira na pravilan način zbog nekog tupavog incidenta prilikom ovakvih eskalacija ovo sve može da se pretvori u rat. To jeste realna opasnost", smatra Proroković.

On je mišljenja da samim tim što ćemo mi povesti raspravu o okupaciji nećemo poremetiti neki balans koji postoji, ali ćemo dati do znanja kakvi su naši stavovi.

"Čak i da proglasimo okupaciju, to neće uplašiti NATO, ali će ga zabrinuti jer će pokazati da nema odustajanja od KiM", zaključuje Proroković.

image