Nakon sukoba srpskih demonstranata i snaga Kfora ispred zgrade skupštine opštine Zvečan, politička i bezbednosna kriza na severu Kosova i Metohije dodatno je eskalirala. Incident je okončan sa preko 50 povređenih Srba i 25 povređenih pripadnika Kfora.
Dok u Prištini i Briselu za napad na jedinice Kfora optužuju Srbe, snimci sa lica mesta i svedočenja očevidaca ukazuju da je situacija ipak drugačija, odnosno, da su snage NATO-a koje se na Kosovu nalaze sa mandatom očuvanja mira te koje su inicirale obračun.
Svaljujući odgovornost za nemire na Prištinu, američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer najavio je juče da će vlada Aljbina Kurtija trpeti posledice, među kojima je i otkazivanje učešća "Kosova" u vojnim vežbama "Branilac Evrope 2023" (Defender Europe 2023), dok je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da će akcije prištinskih vlasti u severnim opštinama "imati posledice po bilateralne odnose".
Ipak, najkonkretniju meru koju je Zapad do sada preduzeo kako bi "deeskalirao" situaciju na severu KiM najavio je juče generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg: Na Kosovo će biti poslato 700 dodatnih vojnika Alijanse, dok će još jedan bataljon biti stavljen u stanje pripravnosti.
"Kfor će preduzeti sve neophodne radnje za održavanje bezbednog okruženja za sve građane Kosova i nastaviće da deluje nepristrasno, u skladu sa našim mandatom Ujedinjenih nacija", poručio je Stoltenberg.
Pojačano prisustvo NATO-a na Kosovu neće dovesti do smirivanja situacije, zato što se ne radi na tome da se reše suštinski problemi koji dovode do sukoba, smatra general u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.
"Nažalost, snage NATO, a pogotovo njihovi politički pokrovitelji u Briselu, ne vide ni jedan drugi način rešavanja postojećih političkih problema osim silom, a sve u cilju zaštite interesa tzv. Kosova, između ostalog i na severu. Tamo niko ne govori da su prekršene odredbe Rezolucije 1244 SB UN, ali i drugih naknadnih sporazuma kada su jedinice specijalnih snaga došle na sever Kosova. Oni ne govore ni o tome kako da se prevaziđe kriza, već šalju dodatni kontingent Kfora, koji može pomoći u blokiranju srpskih demonstranata, ali neće rešiti problem", kaže on za RT Balkan.
Naš sagovornik smatra da NATO primenjuje agresivnu strategiju, kao i da pomaže Prištini da "uspostavi vlast" na čitavoj teritoriji pokrajine, uključujući i sever.
"NATO sa ovakvim akcijama tokom protesta radi u prilog neke ofanzivnije i agresivnije strategije, koja je usmerena na podršku Prištini da 'uspostavi vlast' i na severu Kosova. To može dovesti do sukoba između Srba i okupacionih snaga Albanaca i Kfora", smatra on.
Ključnu ulogu u smirivanju situacije na Kosovu i Metohiji imaće Sjedinjene Američke Države, dodaje Kovač, zato što one jedine imaju dovoljno uticaja na vlasti u Prištini.
"Ako američka administracija zaista reši da smiri bezbednosnu situaciju na način koji je prihvatljiv i za Srbe na severu KiM - to će se i desiti - pošto oni imaju najveći uticaj na Prištinu. Tako bi se kriza umirila na neko vreme, ali to neće dovesti do njenog rešavanja dok se ne ispune elementarni zahtevi Srba", kaže naš sagovornik i dodaje da su to povlačenje specijalnih snaga sa severa KiM i prekid torture i nametanja volje Srbima.
Kovač, ipak, nije preterano optimističan kada su takvi napori SAD u pitanju, zato što smatra da Priština već dugo priprema "reintegraciju", odnosno okupaciju severnih opština.
Razmeštanje dodatnih snaga NATO-a na Kosovu i Metohiji nije direktno povezano sa njihovom misijom u skladu sa rezolucijom 1244, već je reč o strateškim ciljevima NATO-a, smatra nekadašnji načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije general-major u penziji Božidar Forca.
"To ne bi trebalo da čudi, pošto je njihovo prisustvo u Evropi već povećano. NATO pravi preventivno razmeštanje snaga, kako se to zove u vojnoj doktrini. Oni to rade za svoje potrebe, ne toliko zbog misije u okviru Rezolucije 1244, već je reč o NATO ciljevima", objašnjava on.
I general Božidar Forca smatra da je za suštinsku stabilizaciju prilika na severu KiM neophodan snažan pritisak Zapada, pre svega Amerike, na vlasti u Prištini, kao i da je neophodno da se izađe u susret makar nekim zahtevima Srbije.
"Pre svega je reč o povlačenju kosovskih specijalnih snaga sa severa i tome da albanski gradonačelnici ne dolaze u zgrade opština", dodaje on.