Srbija i Balkan
Da li se Kurti odmetnuo ili postoji skriveni dogovor: Šta stoji iza sukoba Vašingtona i Prištine
Do sada je Vašington svoje čedo u Prištini prekoravao, rečima upozoravao, ali se uvek završavalo na ljutitim saopštenjima. Sada se to, makar naizgled, promenilo
Bez obzira na to što potresi na relaciji Priština-Vašington sasvim sigurno neće dovesti do promene odnosa prema suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, oni nesumnjivo zaslužuju analizu.
Do sada je Vašington svoje čedo u Prištini prekoravao, rečima upozoravao, ali se uvek završavalo na ljutitim saopštenjima iza kojih je ostalo nejasno da li su iskrena kritika, ili nešto drugo.
Međutim, juče je prvi put javnost videla "roditeljsku kaznu" Amerike i to u vidu otkazivanja učešća tzv. Kosova u vojnoj vežbi "Branilac Evrope 2023".
Osim te vidljive sankcije, druga će biti diplomatska. Kako je najavio američki ambasador na Kosovu i Metohiji Džef Hovenijer, Prištini će biti uskraćena zaštita kod onih zemalja koje ne priznaju nezavisnost, kao i pomoć na evroatlanskom putu.
Kako tvrdi, Priština nije u dogovoru sa Amerikom poslala svoje specijalce na sever Kosova i Metohije, što je, kaže Hovenijer, negativno uticalo na reputaciju Prištine.
Zanimljivo da reputaciju nije uništilo to što su izbore na severu pokrajine organizovali u kontejnerima, što su priznali rezultate izbora iako je glasalo samo tri odsto stanovništva, kao i to što Priština insistira da novi gradonačelnici uprkos svemu tome preuzmu funkcije.
Kvinta na čelu sa Amerikom čak i ne vidi problem u tako izabranim gradonačelnicima, neka upravljaju opštinama, ali eto, ne moraju baš da idu na posao u zgrade opština.
S druge strane, Kurti se, kao svako nevaljalo dete, brani rečima da je samo slušao roditelje koji su u svetu poneli titulu donosilaca demokratije, a kako izgledaju zemlje u kojima je Amerika donela demokratiju, svima je odavno poznato.
Sada Kurti kaže: samo sam štitio demokratiju.
"Albanski gradonačelnici opština na severu KiM, uprkos slaboj izlaznosti na izborima, zbog bojkota Srba, i dalje jedini imaju legitimitet da budu u zgradama opština i na usluzi građanima i da imaju punu podršku vlasti u Prištini", kaže Kurti.
Pravo je pitanje da li je Priština mogla na svoju ruku da donese odluku o slanju svoje specijalne policije na sever Kosova i Metohije, te da li je moguće da Kfor nije bio obavešten o planiranim akcijama.
Ili je pak akcija bila dogovorena i koordinisana, ali, kako nije uspela zbog protesta Srba koji su bili odlučni da goloruki brane svoje opštinske zgrade uprkos mnogo jačoj sili koja joj je pretila, Amerika sada pokušava da izbegne odgovornost.
Odmetnuti Kurti?
Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković u izjavi za RT Balkan ukazuje na to da je američki ambasador iz Prištine već u petak, kada su kosovski specijalci ušli u zgrade opština na severu, reagovao dok su ostali zapadni ambasadori bili nemi.
"Prozvao sam još tog dana Nemačku i ostale zemlje Kvinte da reaguju. Albanci još u petak nisu poslušali to upozorenje Amerike", kaže Anđelković.
Potom Kurtijevi gradonačelnici nisu došli na sastanak sa američkim ambasadorom, koji je bio zakazan za ponedeljak. U tome Anđelković vidi kontinuitet neposlušnosti prema Vašingtonu.
"Oni su se odmetnuli od onoga što je Amerika želela", tvrdi Anđelković.
Prema njegovom mišljenju, Americi je zaista bilo stalo da reši pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, što je Kurti izbegavao.
"Sve što se kasnije izdešavalo je posledica izbegavanja sprovođenja Mape puta iz Ohrida", smatra naš sagovornik.
Na pitanje da li očekuje da Kurti podnese ostavku nakon kritike Vašingtona, Anđelković kaže da ne vidi to kao opciju.
"Mislim da će Kurti ići na dalje zaoštravanje odnosa jer smatra da mu to donosi poene u albanskoj javnosti", procenjuje Anđelković.
Zapad nije reagovao ni zbog pogroma, pa neće ni sada
Sa druge strane, istoričar i publicista Srđa Trifković kaže za RT Balkan da je reč o jednoj iskoreografisanoj predstavi za javnost u kojoj suštinske i iskrene spremnosti za sankcionisanje Kurtijevog ponašanja nema ni u tragovima.
"Pozicija Albanaca u vašingtonskom establišmentu je vrlo čvrsta i zacementirana poodavno. Bilo je donekle različitih tonova u vreme Trampove administracije, primer za to je Ričard Grenel. Ali, do koje mere je nedodirljivost Prištine bez obzira na postupke neprikosnovena videli smo pre skoro dve decenije, prilikom martovskih pogroma iz 2004. godine", napominje Trifković dodajući da se "stvari menjaju da bi ostale iste".
Kako kaže naš sagovornik, ako ni prilikom pogroma ni kolektivni Zapad, a pre svega SAD nisu ozbiljno reagovali, neće to učiniti ni sada.
"Posebno je iritantno apelovanje na obe strane da sačuvaju mir i hladnokrvnost. To je moralni ekvivalent apelovanja i na naciste i na Jevreje u vreme pobune u Varšavskom getu 1943. godine da ne eskaliraju nasilje", kaže Trifković.
Na pitanje da li se situacija razvija na inicijativu Kurtija ili Amerike, Trifković odgovara da je u pitanju Kurtijeva namera, te da je on sagledao činjenicu da je on "rep koji ima luksuz da maše kučetom".
"Drugim rečima, šta god uradio, Kurti zna da će retroaktivno njegovi postupci biti aminovani u Vašingtonu uz povremene verbalne packe, ali suštinski bez ikakvih promena. Odnosno, on sebi može da dopusti luksuz da se ponaša kako se ponaša, zato što je svestan da nikad i ni u kojim uslovima neće biti sankcionisan", kaže Trifković.
Trifković kaže da bi se digla i kuka i motika u Kongresu, jer je tamo albanski uticaj toliko prisutan, čak i od strane bukvalno kupljenih kongresmena koji su veoma bitni za Demokratsku partiju u trenutku kada republikanci drže zakonodavna tela.
Nije od značaja to da li će Kurti biti smenjen ili ne, jer je albansko političko biće monolitno u stavu da je poželjno imati državu očišćenu od Srba, bez obzira na sredstva koja se pritom koriste, kaže Trifković.
"U tom smislu je Kurti napravio toliko krupan iskorak, da, kad bi se pojavio neko ko bi delovao kao umerenija varijanta, zapravo ne bi ništa napustio od njegovog nasleđa, već bi težio da ga dodatno zacementira i učvrsti", zaključuje naš sagovornik.
