Slika je potrebna, ali ton nije. Gipkost pokreta moralo bi pratiti ograničeno mišljenje. Stav se može iskazati, ali jedino ako se svodi na opšteprihvaćene floskule. Otprilike ovako izgleda "fotorobot" idealnog sportiste koga bi svet prihvatio oberučke, bez zadrške, negativnih komentara ili pogrdnih uzvikivanja na terenu.
Ali, Novak Đoković nema ništa od toga.
Njegov glas je toliko zvonak da ga iz Francuske jasno čuju na Kosovu i Metohiji. Um toliko razvijen da postaje pretnja. Stav čvršći od bilo kakve zabrane ili ucene.
Zato nikome nije jasno, kako to da prvi teniser sveta, ako je već jednom "pogrešio" i podržao svoj maltretirani narod u južnoj srpskoj pokrajini u nekoj sledećoj izjavi nije krenuo da se "vadi", ublažava svoje komentare, i pokazuje kajanje zbog svoje "nesmotrenosti".
Jer, Đoković, koji je zgranuo svet time što je na objektivu kamere napisao:"Kosovo je srce Srbije. Zaustavite nasilje", dok su u Zvečanu goloruki Srbi dobijali batine od Kfora, koji je morao da ih u takvim momentima zaštiti - u prvoj sledećoj prilici potvrdio je da je zaista mislio upravo to što je rekao.
"Srpski teniser Novak Đoković stajao je iza svojih kontroverznih komentara da je 'Kosovo srce Srbije', što je izazvalo žestoke kritike francuske ministarke sporta", upućuje nas "Politiko" u po svemu sudeći, ličnu dramu Ameli Udea-Kastere, koju su komentari srpskog asa do te mere razljutili da ih je, ne trepnuvši, nazvala militantnim.
"Ponovo bih to rekao, ali ne moram jer imate moje citate. Svestan sam da se mnogi ne bi saglasili, ali tako je, kako je. To je nešto za šta se zalažem", potvrdio je, gotovo izazivački, dvadesetdvostruki pobednik grend slema.
Dakle, baš kao što je napisao sportski komentator Oliver Braun: osuđujte ga, klevećite ga, deportujte ga - Novaka Đokovića, jednostavno nije briga, a tuđa mišljenja "na njegovom psihološkom oklopu ne ostavljaju ni najmanju ogrebotinu".
"Sukobi policije i demonstranata kosovskih Srba na severu Kosova izazvali su oživljavanje dugogodišnjih tenzija između Srbije i Kosova koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali ga Beograd ne priznaje. Desetine su ranjene u nedavnim sukobima, uključujući i vojnike NATO-a", pokušava "Politiko" da da bekgraund priče koja je navela Đokovića da kaže "zabranjene reči".
Propušta, međutim, da napomene da je proglašenje nezavisnosti takozvanog Kosova bilo nelegalno, a ne smatra važnim ni da čitaoce uputi u to zbog čega su protesti izbili i da objasni da je "policija" koju pominje, ustvari paravojska Aljbina Kurtija.
Samoproglašenog premijera samoproglašne države, list, međutim, uredno citira i čitateljstvu plasira sliku - da je Srbija kriva za eskalaciju.
Priča o "krivim Srbima" nije, međutim, nikakav novitet, niti Kurtijev patent. Na Zapadu iskonstruisani narativi o Srbima koji su krivi za sva zla ovog sveta, traju već godinama, podržavani upravo medijima poput "Politika".
Đoković je jedan od malobrojnih koji na to neće da žmuri. Opšteoprihvaćene istine, nisu njegove istine. Bilo da je reč o Kosmetu, ili pak, prisiljavanju na vakcinu protiv korone.
"Elita će uvek da uzdiže elitu. I tako to ide u krug. Ali zato je tu neki mali od Srbije da se umeša u priču", već je stara poruka Đokovića, koja i u novim okolnostima pokazuje da je teniser voljan da se, zbog svog mišljenja, suprotstavi čitavom svetu.