Tek što se razišao dim od suzavca u Zvečanu, a zapadni zvaničnici osudili napade demonstranata na Kfor, ni rečju ne pominjući povređene i nenaoružane Srbe, deo albanskih političkih stranaka na Kosovu i Metohiji počeo je glasno da poziva premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da podnese ostavku.
Jer posvađao je "Kosovo" sa njegovim najvećim zaštitnikom, Sjedinjenim Američkim Državama.
Nije prvu put da se traži Kurtijeva ostavka, ali jeste presedan da su zahtevi ovako glasni, a Vašington ovako ljut.
Sve to podržano je analizama u medijima na albanskom jeziku u kojima se on žestoko kritikuje jer je ugrozio savezništvo "Kosova" i SAD, povukao poteze na severu KiM koji su naljutili Vašington, toliko da je po prvi put odlučio da kazni svoje neposlušno "čedo".
Amerikanci podržavaju rušenje vlade u Prištini
Izgleda da postoji prećutni dogovor sa Amerikancima da bi ovog puta mogli da podrže rušenje vlade u Prištini ukoliko Kurti ne prihvati ono što Amerikanci od njega traže, kaže predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša u izjavi za RT Balkan.
"Amerikanci od Kurtija traže dve lagane stvari: da se donese odluka o povlačenju specijalnih jedinica KPS sa severa i da napuste opštinske zgrade u kojima je on nasilno ustoličio nove gradonačelnike. U ovom trenutku, Aljbin Kurti je kao ranjena zver, a uz to daje izjavu u kojoj reči državnog sekretara SAD Entonija Blinkena opisuje kao ishitrene, nepotrebne, i ulazi u direktni sukob sa američkom administracijom", naglašava Beriša.
On objašnjava da je za glasanje o nepoverenju potrebno prikupiti glasove 61 poslanika (prosta većina od ukupno 120). Tri ključne opozicione partije, Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, nemaju potreban broj poslanika da bi srušili vladu. Ali, ukoliko bi im se pridružili troje poslanika koje su izašli iz Kurtijevog Samoopredeljenja, deset poslanika Srpske liste i oni iz nekadašnje stranke Vjose Osmani, imali bi potrebnu većinu, objašnjava Beriša.
Dodaje da su Amerikanci već poslali izuzetno bitne poruke: osim izbacivanja KBS-a iz vojne vežbe "Difender 23", američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer rekao je i da će američka administracija prestati da pruža podršku i da poziva zemlje koje nisu priznale Kosovo, a pripadaju NATO-u, da to učine.
"Jedini put da Aljbin Kurti izađe iz ove situacije koju je sam stvorio, jeste da vrati stvari na prvobitno stanje, s tim što tu ne može da vrati one povređene. To podrazumeva nove izbore za gradonačelnike opština na severu, da povuče policiju i izbaci svoje gradonačelnike iz Leposavića i Mitrovice, prevashodno", ističe Beriša.
Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine i eventualnog uticaja ovih političkih previranja na taj proces, on dodaje da je dijalog trenutno mrtav, kao i da je Kurti zacrtao sebi zadatak da ne pristupi formiranju Zajednice srpskih opština, pokušavajući da, kako naglašava, glumi oca albanske nacije.
"Siguran sam u jedno: niko više u Americi neće verovati Aljbinu Kurtiju jer je ovo drugi put da on jedno govori, a drugo radi. Razrešenje situacije verovatno je u odlasku Kurtija s vlasti", kaže Beriša.
Zašto Albanci strahuju?
Kurti ostvaruje snove svih albanskih političara: da kaže jednoj strani američke politike ne, dok drugo lice američke politike kaže: zategni do krajnjih granica i onda ćemo mi zajednički upravljati krizom, komentariše direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević.
"U toj krizi Srbi će naravno biti gubitnici jer je u svakoj krizi predviđeno da mi budemo gubitnici. Uostalom, za nas je predviđena neka vrsta provokacije, jer mi po pravilu i reagujemo na provokaciju. I onda samo Srbe kompletno izvuku na brisani prostor, što mislim da je i sada urađeno", kaže Rakočević za RT Balkan.
Što se tiče albanske politike, njihovi unutrašnji obračuni su samo njihova stvar, dodaje naš sagovornik.
"A odnos prema Srbima je zajednička stvar, tu nema nikakve bitne razlike. Posle Kurtija, ako bi došli Rugovini naslednici, oni bi bili jednaki, ako ne i gori za nas", ističe Rakočević.
On napominje da su primetni ogroman strah i nervoza među Albancima, njegov osećaj je da takvu nervozu nije video od 1998. godine.
"Ta nervoza je na svim nivoima zahvatila društvo kosovskih Albanaca jer zapravo nijedan jedini problem, ni lični ni opšti ni nacionalni, nisu rešili jer nisu napravili institucije. Tri su razloga za nervozu: shvatanje da institucije ne postoje, drugi je osećaj da ih jedan deo američke politike napušta i treći je strah od napuštanja Kosova 1. januara 2024. godine kada stupa na snagu vizna liberalizacija. Tog trenutka Kosovo postaje pustinja", napominje Rakočević.
Dodaje da su i ljudi koje Kurti šalje na sever u potpunoj panici i strahu, ne učestvuju rado u svemu tome.
"A što se Srba na Kosmetu tiče, mi smo apsolutno razdvojeni i paralelni svetovi i tu realnost moramo da prihvatimo, da se u svom delu realnosti razvijamo na svoj način sa svojom slobodom, sa svojim pravima, autonomijom. To je za nas jedino normalno rešenje. Sloboda Albancima, sloboda nama, jednog danas se možda i sretnemo, ali do tada možemo živeti kao pristojan svet. Ali ovo što Kurti sada radi na severu je sve samo nije to", naglašava Rakočević.