Relativizacija sa Ljiljanom Smajlović: Bloger Srđan Garčević o domaćoj medijskoj sceni

U 28. epizodi emisije "Relativizacija", Ljiljana Smajlović ugostila je blogera i tviteraša Srđana Garčevića, urednika i osnivača potkasta "Pokretači".

Garčević, koji se inače u dvadesetim godinama bavio menadžment konsaltingom u Britaniji, gde je studirao prvo na "Vokeru", a zatim master studije završio na Oksfordu, sada je, kako objašnjava nezavisni bloger.

"Moja nepopularnost me štiti od korupcije", u šali kaže gost Ljiljane Smajlović, koji ističe da ga je ka promeni karijere okrenulo to što je shvatio da mu je ipak najveća pasija da posmatra, razmišlja i relativizuje.

U Srbiju se, kako kaže, vratio 2016. godine, i to pre nego što je, povratak u domovinu postao "popularan" zbog rada od kuće tokom pandemije korona virusa.

"U Britaniji mi se svideo njihov novinarski stil koji je dosta drugačiji od američkog, konciznije je, Britanci više vole da se polemiše i slobodnije je, što mi se činilo da je kod nas falilo", ocenjuje sagovornik Ljiljane Smajlović.

O povratnicima u Srbiju

Razgovarajući o povratnicima u Srbiju, Garčević navodi da deo dijaspore pati od "mesijanskog kompleksa" zbog koga pokušava da sunarodnike poduči vrednostima donetim sa Zapada, dok, kako dodaje, ima i onih ljudi kod kojih preovlađuje "nacionalni animus" prema kome je na Zapadu sve glupo.

"Mene je spasavalo što zbog svog identiteta, odnosno toga što sam Srbin, sebe nisam video ni boljim ni gorim. Uvek sam video sebe kao individuu i smatrao da svojim vrednostima doprinosim nešto. Trudim se da uvek budem svestan slepih tačaka u poimanju sebe i sveta", ističe Garčević.

Dosta ljudi koji su se vratili u zemlju, kako on ocenjuje, ima odnos "izuzetnosti"- ili su kritični prema Srbiji pa misle da je samo u Srbiji loše, ili, na primer, misle da je samo ovde dobro.

O medijima

Garčević je zagovornik ideje da u medijima treba da pričaju samo oni koji se razumeju u teme o kojima treba da govore.

Na konstataciju Ljiljane Smajlović da su mediji postali "zatvoreni propagandni sistemi", on navodi da žali što nekih tema nema dovoljno u medijima.

"Mediji imaju slepi ugao za spektar tema poput onih kojima se ja bavim na svom potkastu. Mislim da nam dosta fali priča ljudi i pogleda na Srbiju koji nije ni moralistički, ni dnevnopartijski obojen, a nije ni prezriv. U 'Prekretačima' vodim intervjue s ljudima koji se bave zanimljivim stvarima i fokusiraju se na svoje pasije", objašnjava gost "Relativizacije".

Našoj medijskoj sceni, prema njegovom viđenju, nedostaje i dosta širih društvenih analiza, ali, kako dodaje, i više ljudi poput Muharema Bazdulja, Darka Tanaskovića, eksperata i ljudi koji su videli dosta toga i imaju i akademski i empirijski pristup.

"Mislim da fali emisija upakovanih u nove formate, koje se neće baviti ni time kako smo mi užasni, a ni kako smo nabolji", ocenjuje Garčević.

O tabloidizaciji nesreće

Ovog tviteraša uznemirilo je nedavno gostovanje oca ubijene devojčice iz škole "Vladislav Ribnikar" u emisiji "Utisak nedelje".

"Mislim da je tragedija toliko velika i užasna i zastrašujuća i ne bi smela da se tretira kao bilo kakav drugi medijski sadržaj, jer ovo što se desilo jeste neopisivo zlo", uveren je Garčević, koji tvrdi da novinari u određenom periodu nakon tragedije nisu trebali da dozvole takva gostovanja, jer tu se stvari, kako ocenjuje "vrlo lako izvuku iz konteksta i spinuju", da bi bili sadržaj bio zanimljiviji i viralniji.

Mnogo ljudi koji nisu saglasni sa njegovim stavom reklo mu je da su gostovanje Slobodana Negića u toj emisiji doživeli kao vrstu "katarze".

"U sentimentalizaciji užasnog događaja zaboravlja se, da će, kada se ugase kamere, svi ti ljudi koji su doživeli katarzu dok su ga gledali, da promene kanal i da nađu neko drugo emotivno zadovoljenje. Mislim da je bilo nedolično da on od predmeta empatije, postane predmet zabave", uveren je ovaj bloger.

Konstatujući da je ovaj vid novinarstva stigao sa Zapada, Garčević se osvrće i na celokupan zapadni uticaj na naše društvo.

"To što smo kao periferna civilizacija koja je stasavala u 19. veku, gde se dosta naše elite školovalo u Evropi, učinilo je da fokus naše kulture prebacimo na Zapad, i da se uvek poredimo sa njim. Čak su i Rusi i Kinezi i Iranci imali kompleks Zapada, ali opet, kako smo mi fizički manji, to je kod nas više izraženo", ističe sagovornik "Relativizacije".