Srbija i Balkan
Srbima 1.300 godina haške robije više nego ostalima
U Hagu su doživotne kazne zatvora izricane jedino Srbima, 14 ih je preminulo pre okončanja sudskog postupka, dok su za zločine nad Srbima osuđeni nižerazredni muslimanski vojnici, a za one počinjene u Hrvatskoj nije presuđeno ni u jednom slučaju
Pravosnažnim presudama od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženima za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, Haški tribunal je stavio tačku na svoj rad, a sa ovom presudom došao do cifre od ukupno 1.347 godina zatvora za Srbe.
S druge strane, za zločine nad Srbima izrekao je tek 64 godina robije, pišu današnje "Večernje novosti".
Kada se pogleda pojedinačno, u Hagu su kaznu zatvorila dobila 93 osumnjičena, od toga su 67 osuđenih Srbi, 18 Hrvati, petoro muslimani, dvoje Albanci i jedan Makedonac. Nakon drakonskih presuda i čak sedam doživotnih zatvorskih kazni koje su presuđene samo Srbima, oni su završili u kazamatima desetak zemalja širom Evrope, navodi se u tekstu.
Haški tribunal ostaće zapamćen kao sud koji je presudio drakonske kazne srpskim političarima i vojnom vrhu Republike Srpske i Srbije, dok nijedan muslimanski političar nije suđen u Hagu.
Od vojnog vrha, kaznu od tri godine zatvora dobio je Rasim Delić, bivši komandant Glavnog štaba tzv. Armije BiH, dok je Naser Orić oslobođen krivice za ubistvo Srba na području Srebrenice. Osuđujuće presude od muslimana su dobijali nižerazredni vojnici.
V.d. direktora Republičkog centra RS za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Viktor Nuždić rekao je za "Novosti" da je od ukupno 64 godine zatvora zbog zločina nad Srbima, 45 godina izrečeno za zločine počinjene u BiH, 19 za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji koje su počinili Albanci, dok za zločine nad Srbima u Hrvatskoj niko nije presuđen.
Predsednik Skupštine Republičke organizacije RS porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić, kaže da je poslednja presuda Haškog tribunala završena, onako kako je morala biti završena: osuđivanjem isključivo Srba. On je opisao i utiske tokom svojih boravaka u Hagu.
"Porodice srpskih žrtava ulaze na sporedni ulaz, dok svi drugi idu na glavni, ponašaju se kao kod kuće. Sama činjenica da se Bramerc redovno sastaje sa muslimanskim udruženjima a nas zaobilazi, jasno govori čemu je ovaj sud služio", kaže Kojić.
Na spisku onih koji su pod različitim okolnostima preminuli pre okončanja sudskog procesa u Hagu nalazi se 14 Srba. Među njima su i nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić, nekadašnji ministar u Vladi Republike Srpske Radoslav Brđanin…
Podseća se da je Haški tribunal radio od 1993. do 2017. godine kao međunarodni ad hok sud, što znači sa specifičnom namenom i čije se odluke ne mogu primenjivati na druge slučajeve. Formalno on je osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti OUN, sa zadatkom da sudi "počiniocima ratnih zločina na području bivše Jugoslavije nakon 1991. godine".
Haški tribunal je 31. decembra 2017. zvanično prestao da postoji, a nasledio ga je Mehanizam za krivične sudove, sa zadatkom da preuzme celokupnu dokumentaciju Haškog tribunala i okonča nedovršene postupke.
Haški sud je od početka za pravnike bio kontroverzan jer je stvorio nezabeleženu praksu da su neke optužnice javne, a druge "zapečaćene" s izgovorom "da se tako olakšava proces hapšenja i privođenja optuženih".
