Crna Gora u nedelju izlazi na birališta, drugi put ove godine. Nakon što je u aprilu izabran novi predsednik države, ovoga puta održavaju se vanredni parlamentarni izbori.
Glasački listići su odštampani i dostavljeni opštinskim izbornim komisijama. Pravo glasa na ovim izborima ima više od 540.000 građana upisanih u birački spisak.
Skupština je vladi Dritana Abazovića izglasala nepoverenje još u avgustu prošle godine, da bi tek sada, 11. juna bili zakazani izbori.
Biće ovo prvi parlamentarni izbori na kojima će Demokratska partija socijalista učestvovati kao opozicija, nakon što je izgubila vlast na prethodnim koji su održani 2020. godine.
Na glasačkom listiću naći će se 15 lista, a retko koja stranka se odlučila da samostalno učestvuje, pa dominiraju predizborne koalicije.
Velike promene na izbornoj sceni
Izborna scena u Crnoj Gori poslednjih meseci pretrpela je drastične promene, mnogi koalicioni savezi su se raspali, dok su sa druge strane nastale neke neočekivane koalicije.
Nema sumnje da je najveća promena na predstojećim izborima to što Milo Đukanović, dosadašnji lider DPS-a, neće učestvovati na njima, jer se povukao sa stranačke funkcije.
DPS na izbore izlazi u koaliciji sa svojim tradicionalnim partnerima Socijaldemokratama, Liberalnom strankom i Demokratskom unijom Albanaca. Izborna lista nosi naziv "Zajedno za budućnost koja ti pripada - Danijel Živković".
Dosadašnji postizborni saveznik DPS-a Socijaldemokratska partija odlučila da i ovaj put samostalno izađe na izbore pod sloganom "Za našu kuću".
Najviše uspeha na izborima se očekuje od novog Pokreta Evropa sad koji prvi put učestvuje na parlamentarnim izborima. Učestvovali su u oktobru na izborima u Podgorici, gde su formirali koaliciju i osvojili mesto gradonačelnika glavnog grada. Njihov kandidat Jakov Milatović pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora Mila Đukanovića. Milatović je odlučio da se ne povuče sa stranačke funkcije, ali ne učestvuje u kampanji. Zato u ime PES-a kampanju vodi Milojko Spajić koji je ujedno i nosilac izborne liste.
Iako su Demokrate Alekse Bečića nudile koalicioni dogovor Pokretu Evropa sad, to je odbijeno.
Prema do sada objavljivanim istraživanja, PES je u znatnoj prednosti u odnosu na ostale stranke i koalicije, ali ipak nedovoljnoj da samostalno formira novu vladu.
Novina na ovim izborima je to što Demokratski front, koji je godinama vodio opozicionu borbu sa tada vladajućim DPS-om više ne postoji. Predizbornu koaliciju formirale su Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića, kao i Radnička partija. Kako je Mandić bio u izbornoj trci za predsednika zemlje, sada je Knežević nosilac liste i u trci za premijera.
Pokret za promene Nebojše Medojevića, jednog od dosadašnjih lidera Demokratskog fronta na izborima učestvuje samostalno pod nazivom "Prvo Crna Gora".
Veliko predizborno iznenađenje je koalicija koju su napravili Demokratska Crna Gora Alekse Bečića i Građanski pokret URA Dritana Abazovića. Abazović je prošle godine smenio vladu Zdravka Krivokapića, a potom zajedno sa DPS-om sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore smenio i Bečića. Bila je to kap koja je prelila čašu i zbog koje su pristalice Demokrata mesecima protestovali na ulicama širom Crne Gore. Demonstranti su čak nosili lutku strip junaka Iznoguda kojeg su poredili sa Abazovićem, a posebno su mu zamerali to što je formirao vladu sa DPS-om.
Međutim, ratne sekire su izgleda zakopane, pa su se tako Bečić i Abazović našli na zajedničkoj listi, obojica kao njeni nosioci pod nazivom "Hrabro se broji". Da je osim političkog pomirenja došlo i do privatnog, postalo je jasno nakon što su u javnost dospele fotografije i snimci sa Bečićevog venčanja održanog tokom vikenda, a na kojima se vidi da je Abazović bio jedan od važnijih gostiju.
Prvi put na izbore izlazi i nekadašnji Krivokapićev ministar pravde Vladimir Leposavić. On je ministarsku funkciju izgubio nakon što nije hteo da kaže da se u Srebrenici desio genocid, što ni poslanici Mila Đukanovića ni Krivokapić nisu mogli da mu oproste.
Iako od te smene nije bio u političkom životu Crne Gore, sada je nosilac liste pod nazivom "Pravda za sve".
Socijalistička narodna partija Vladimira Jokovića i Demos Miodraga Lekića na izbore izlaze u koaliciji pod nazivom "Za tebe".
Novina na ovim izborima je i koalicija koju su formirali nekadašnji direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Dejan Vukšić, Slobodna Crna Gora Vladislava Dajkovića i Prava Crna Gora Marka Milačića, a koja učestvuje pod nazivom narodna koalicija "Složno i tačka".
Albanska manjina imaće dva predstavnika, Albanski forum učestvuje kao lista "Besa za evropski razvoj" i koalicija koju čime FORCA, Demokratski savet, Demokratski savez CG i "Pokret Tuzi" pod nazivom koalicija "Albanska alijansa".
Bošnjačka stranka Ervina Ibrahimovića koja je bila koalicioni partner DPS-a na izbore izlazi samostalno pod nazivom "Jasno je". Hrvatska građanska inicijativa za ove izbore koristi slogan "Na pravoj strani sveta".
Od stranaka koje se deklarišu kao građanske učestvuju dve liste: "Preokret za sigurnu Crnu Goru - Srđan Perić" i "Da, mi možemo za građansku Crnu Goru".
Megalomanska predizborna obećanja
Analitičari su saglasni u oceni da izborna kampanja protiče pomalo dosadno, bez uzavrelih strasti tipičnih za dana uoči izbora, kao i bez zaoštrene retorike. Obilaze se gradovi po Crnoj Gori, održavaju predizborni skupovi.
Za razliku od prethodnih parlamentarnih izbora kada je u fokusu pažnje bio sporni Zakon o slobodi veroispovesti koji je Đukanović pokušao da nametne, ovoga puta, nakon potpisanog Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, takva pitanja kao i odnos prema onima koji se deklarišu kao Srbi u Crnoj Gori izostaje.
Predizborna obećanja uglavnom se odnose na ekonomske teme, povećanje plata, dovođenje investicija, pa čak i do toga da se građanima obećava da će raditi sedam sati dnevno a da će im plate biti veće.
Izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanja Ana Ninezić rekla je da kampanjom dominiraju megalomanska obećanja koja nemaju utemeljenje u realnosti.
"Lider političke partije ili koalicije stoji u prvom planu i koristi se kao glavni politički brend. U središtu je svih političkih poruka, a kampanja se često svodi na personalizaciju politike", rekla je Nenezić.
Šta kažu ankete
Izborni cenzus u Crnoj Gori iznosi tri odsto. Toliko glasova je potrebno da bi se predstavnici stranaka našli u skupštini koja broji 81 poslanika.
Poslednje istraživanje koje je sprovedeno u prvoj polovini maja pokazalo je da najveću podršku ima Pokret Evropa sad od 29 odsto, sledi DPS sa 24 odsto.
U istraživanju koje je sproveo CEDEM 13 odsto građana je reklo da podržava Demokratski front, mada on sada ne učestvuje pod tim nazivom na izborima. Demokrate podržava 11,1 odsto, Bošnjačku stranku 5,2, GP URA 4,4, a SDP i Albanski forum po 1,9 odsto birača.
Prema tim podacima cenzus ne bi prešla Socijalistička narodna partija koju podržava 1,9 odsto građana.
Izvesno je da će nakon izbora morati da dođe do formiranja šire koalicije kako bi bila formirana nova vlast.
Nezahvalno je prognozirati ko bi mogao da se nađe u novoj vlasti, izvesno je samo da će njena okosnica biti Pokret Evropa sad.
U jeku predizborne kampanje Podgoricom su prodefilovali brojni zapadni zvaničnici, od američkih senatora, do specijalnih izaslanika Brisela i Vašingtona. Nisu krili šta traže od nove vlade Crne Gore.
Specijalni izaslanik Evropske unije za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak izjavio je da od buduće vlade očekuje a se potpuno posvete evropskim integracijama.
Ipak, najdalje u otvorenim porukama Podgorici otišao je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar koji je prisustvovao obeležavanju godišnjice nezavisnosti Crne Gore.
On je tom prilikom dao intervju za agenciju MINA u kojoj je rekao da postoji opasnost od mešanja Rusije u parlamentarne izbore u Crnoj Gori.
"Budite uvereni da će pokušati da iskoriste sve razlike i sve ustaljene metode - botove i dezinformacije u pokušajima da skrenu Crnu Goru sa njenog evropskog puta", rekao je Eskobar.
Iako izbori još nisu ni održani, on je poručio da su građani Crne Gore napravili pravi izbor, te da SAD ne biraju vlade svojih NATO saveznika, ali imaju svoja "očekivanja".
Nosilac liste "Za budućnost Crne Gore" Milan Knežević rekao je da je upravo Eskobar nacrtao konture buduće vlade u kojoj vidi DPS i Evropu sad. Da li će tako i biti ostaje da se vidi nakon 11. juna, kada će uslediti rok od 90 dana da nova vlada bude formirana.