Iako je Srbija ratifikovala međunarodne konvencije kojima se zabranjuje telesno kažnjavanje dece u svim okruženjima, u zakonskom smislu naša država sve do ovog trenutka nije eksplicitno zabranila i propisala ovakve kazne za roditelje. Ovo će se uskoro promeniti s obzirom na to da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju pripremilo radnu verziju izmena i dopuna Porodičnog zakona.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je da se jedna od predloženih izmena Porodičnog zakonika odnosi na uvođenje zabrane fizičkog kažnjavanja dece u čuvanju, podizanju i vaspitanju.
"U tom smislu propisuje se da roditelji, hranitelji, staratelji i sva druga lica koja se staraju o detetu ili sa detetom dolaze u kontakt u porodici ili drugoj sredini, ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta", navedeno je iz resornog ministarstva.
Dodaje se da se izmene oslanjaju na Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine i Opšti protokol za zaštitu od nasilja iz 2022. godine.
Za roditelje koji se ne pridržavaju zakona, sankcije će podrazumevati sprovođenje korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, odnosno ispravljanje postupaka prema detetu koje fizički kažnjavaju.
"Organ starateljstva, tj. centri za socijalni rad će imati ovlašćenja da, po dobijanju prijave, nalažu roditeljima da se uključe u posebne obuke i kurseve o ostvarivanju prava deteta i odgovornom roditeljstvu. Ukoliko fizički kažnjavaju dete hranitelji ili staratelji, sankcija može biti prestanak hraniteljstva, odnosno starateljstva, u skladu sa zakonom", saopšteno je iz ministarstva i naglašeno da se posle javne rasprave sačinjava Nacrt izmena Porodičnog zakona, koji će biti upućen Vladi Srbije.
Edukacija ne kažnjavanje roditelja
Saša Stefanović, direktor Mreža organizacija za decu Srbije za RT Balkan pojašnjava da se ove izmene tiču unapređenja zaštite dece od svih oblika nasilja, a da poenta nije u kažnjavanju roditelja, već njihovoj edukaciji.
"Ideja je da se jasnije, nedvosmislenije i eksplicitnije naglasi da u odgoju deteta ne smemo primenjivati nasilne metode kako bi se omogućilo lakše funkcionisanje porodice. Želja nam je takođe bila i da se pomogne roditeljima da primenjuju odgovarajuće metode za dobrobit deteta i porodice u celini, zato je važnije pričati o savetodavnoj ulozi nego o kaznama", naveo je on.
Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" i članica Radne grupe za prava deteta Vlade Srbije za naš portal navodi da se oni oduvek zalažu za nenasilne metode vaspitanja.
"Kada dođe do batina, roditelj pokazuje nemoć. Svrsishodnije je da promenimo način ophođenja prema detetu, zatim da mu se posveti više vremena i pažnje, razgovara sa njim, sluša i čuje. Takođe, potrebno je da im postavimo granice, damo lični primer i pokažemo doslednost", objašnjava sagovornica RT Balkan.
Profesor krivičnog i porodičnog prava, dr Slađana Jovanović, navodi da imamo različite zakonske osnove kojima se obezbeđuje norma, ali je problem njihova primena.
"Za krivično delo nasilje u porodici počiniocu preti od tri meseca do pet godina zatvora, a za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica predodređena je kazna do tri godine zatvora. Postoje krivična dela nad maloletnicima za koja se određuje i do 10 godina zatvorske kazne, ali kao država koja teži da ima nultu toleranciju na nasilje, problem zapravo leži u manjku svesti, obrazovanja i prevencije", naglasila je profesorka.
Inače, Unicef je dao zaključak da telesno kažnjavanje nije delotvorno u postizanju željenog ponašanja i često vodi do povećanja agresivnosti deteta i međugeneracijskog prenošenja obrazaca nasilnog ponašanja.
Prema podacima "Istraživanja višestrukih pokazatelja" koje je ta organizacija sprovela za 2019. godinu, fizičko kažnjavanje doživelo je 20 procenata dece, a jedan procenat je iskusilo težak oblik fizičkog kažnjavanja (šamaranje, udaranje deteta po licu, glavi ili ušima, prebijanje, odnosno zadavanje više udaraca svom snagom). Psihološka agresija poput vikanja, nazivanja deteta pogrdnim imenima i neki oblici fizičkog disciplinovanja dece, najčešći su u regionu Vojvodine, a tek 10 procenata ispitanika, majki ili staratelja, smatra da je za pravilno odgajanje i vaspitavanje dece neophodno fizičko kažnjavanje.
Prema poslednje obrađenom izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u toku 2021. godine u CSR je evidentirano 8.146 prijava nasilja nad decom u porodici. Od toga se 3.528 prijava odnosilo na emocionalno nasilje, 2.359 na zanemarivanje, 1.997 na fizičko nasilje, a najmanje prijava je bilo za seksualno nasilje, 239 i eksploataciju deteta, 23.
Među postupcima koje su CSR preduzimali u istoj godini u cilju zaštite dece u slučajevima nasilja u porodici, 64,8 odsto postupaka i mera odnosi se na mere i intervencije iz domena rada CSR. Posmatrano u petogodišnjem periodu, za 55,1 odsto se smanjio broj dece koja su izmeštena iz porodice zajedno sa nenasilnim roditeljem, za 49,7 odsto se smanjio broj dece koja su sama izmeštena iz porodica i za 25,7 odsto je smanjen broj upućivanje dece na usluge drugih odgovarajućih ustanova.
Advokat porodičnog prava, Kristina Đapa, za RT Balkan kaže da nasilje nad detetom može da prijavi svako.
"To može da bude bilo koja institucija koja primeti znake nasilja, vrtić, dom zdravlja, škola, ali i komšija i slučajni prolaznik ako se nasilje događa u javnom prostoru. To ipak nije tako često zbog našeg mentaliteta i pojmovanja batina kao vaspitnog metoda. U praksi prijavu najčešće pokreće samo dete ili najbliži u okruženju", objašnjava ona i dodaje da je za prijavu nadležna policija, koja obaveštava CZSR.
Potom se sastavlja krivična prijava koja se dostavlja tužilaštvu, na kojima je da u okviru istražne radnje prikupe dokaze na osnovu kojih se stiče osnov za pritvor.
"Za zadržavanje do 48 sati je nadležna policija, a sudija za prethodni postupak donosi rešenje o pritvoru do 30 dana. U zavisnosti od kvalifikacije dela, a posle podizanja optužnice, počinilac može da se kazni novčanom kaznom, kaznom zatvora ili određenim merama kao što su zabrana prilaska ili komunikacije sa detetom", objašnjava ona.
Šta se krije iza zakonskih regulativa?
Saša Borojević, pokretač nedavne inicijative za spas mentalnog i duhovnog zdravlja dece "Porodični alarm", za RT Balkan kaže da se iza zakona koji se donose, kriju jasne namere u kom pravcu sve ovo treba da ide.
"Moja dečija prava su bila da izaberem hoću li duži ili kraći prutić kojim će me tući. U vremenu mog odrastanja deca se nisu međusobno ubijala, nisu tukla roditelje i učitelje. Sada smo došli do toga da deca mogu sve to rade pod okriljem prava koja im pripadaju, a da nemaju nikakve obaveze. Istovremeno, roditelju se oduzima prava da vaspitava svoje dete jer je doveden u situaciju da mora da poštuje ista ta dečja prava", objašnjava ovaj paradoks Borojević.
Prema njegovim rečima, naspram "teorije istine" koju zastupa, krije se pokušaj dvojice uhapšenih pedofila iz Unicefa da diktiraju i kreiraju zakone.
"Kada se u medijima pročita da se smanjuje krivična odgovornost dece na 12 godina, dolazi se do teze da ako je smanjena ta granica, da li onda i devojčica od 12 godina postaje seksualno odgovorna, da li se pedofilija legalizuje na ovaj način, a istovremeno pravi idealan teren za oduzimanje dece od strane socijalnih službi za 'nepogodne' roditelje", navodi on i podseća da je više od 5.000 dece izmešteno iz primarnih porodica od 2013. godine do danas.
Sagovornik RT Balkan kaže da Srbija nije bila nasilno društvo dok nije dobila "napredne i liberalne" zakone i različita prava na kojima neko zarađuje.
"Vi pričate o vršnjačkom nasilju i oni počnu da se ubijaju. Pričate o seksualnom obrazovanju, a svaka peta devojčica u Beogradu je imala abortus. Sve je tendenciozno napravljeno, promene pola, deca su postala sredstvo za različite zapadne agende, otuđujemo ih od crkve, od vere i porodice", naglašava on i dodaje da nikakvo pravo ne treba da uređuje odnos dete-roditelj, a da je opravdano dete udariti po zadnjici onda kada ne postoji način da se dopre do deteta kome je ugrožena bezbednost, sopstveni život i zdravlje.