Izaslanici Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak izneli su premijeru privremenih institucija u Prištini Aljbinu Kurtiju plan od tri tačke - novi izbori na severu Kosova i Metohije, deeskalacija situacije i povratak dijalogu.
Eskobar je juče poručio, (a danas demantovao) da Kurti ima rok od dva dana da odgovori na zahteve, a ukoliko ih ne prihvati, biće jasno da ne želi saradnju sa SAD i EU, a to, upozorio je, ne može da prođe bez posledica.
Samoproglašeno Kosovo do sada nije dobilo ovako otvorena upozorenja međunarodne zajednice. Kako pišu albanski mediji, Zapad bi mogao da pređe sa reči na dela ukoliko pregovori sa Prištinom, tačnije sa Kurtijem, ne budu dali željene rezultate.
"Albanijan post" danas je izvestio o paketu sankcija sa kojima bi takozvano Kosovo moglo da se suoči ukoliko Kurti, glavni krivac za narušene odnose za Zapadom, ne prihvati zahteve svojih partnera.
Kako navodi pomenuti medij, sever Kosova i Metohije vratio bi se u stanje od pre 2004. godine, pre nego što je Kfor preuzeo kontrolu, sredstva iz SAD i EU bila bi blokirana, a međunarodna zajednica "izrazila bi pasivnost prema kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova".
Prištini preti i blokada integracionih procesa i eventualno isključenje iz neke od međunarodnih organizacija u kojoj je već član.
RT Balkan analizira da li je namera Zapada da zaista, po prvi put, ozbiljno kazni neposlušnog Kurtija.
Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša podseća da takozvano Kosovo već trpi određene posledice zbog nemira na severu. Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer u obraćanju nakon incidenata na severu KiM saopštio je da Kosovo više neće biti učesnik međunarodne vojne vežbe "Difender Jurop 2023", najavio zabranu posete kosovskih činovnika Americi, ali i druge moguće korake. Hovenijer je kasnije pojasnio da su u pitanju "posledice", a ne sankcije.
"Moram da kažem da u ovom trenutku SAD nemaju mnogo entuzijazma da reaguju na neke interese Kosova, poput angažovanja sa zemljama koje ne priznaju Kosovo, ili aktivnog rada na unapređenju Kosova na evroatlantskom putu. Veoma nam je žao što je došlo do ovoga, ali moram da budem iskren, situacija je takva. Nadamo se da će premijer Kurti poslušati naš savet i odmah preduzeti korake za smanjenje tenzija na severu", istakao je tada ambasador.
Beriša za RT Balkan precizira da sankcije i te kako mogu biti uvedene zato što je Kurtijev odnos prema američkoj administracija prešao u lični odnos, ali i lično vređanje službenika američke administracije.
Izvori su za "Albanijan post" naveli da bi Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja mogli da budu proglašeni personama non grata, a Beriša navodi da je i to moguće, s obzirom na to da su dvojica političara direktno odgovorna za situaciju na severu.
"Amerikanci su se doslovce izjasnili da neće da kažnjavaju narod, već da će svoje nesuglasice rešavati sa sadašnjim premijerom, kome večeras u 21 ističe rok da odgovori na zahteve Eskobara i Lajčaka", dodaje Beriša.
Ukazuje na činjenicu da Kurti ima nekoliko savetnika iz Albanije, a da je jedan od njih, Elvis Hodža nedavno rekao da je "narod birao Kurtija i da se on neće potčinjavati izaslaniku".
To jasno pokazuje da Kurti nema nameru da sarađuje, a i o tome šta misli o svojim saveznicima, koji su do nedavno podržavali gotovo svaki njegov korak.
Naš sagovornik podseća na to i da je Kurti nedavno slične komentare uputio i američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, čije je izjave okarakterisao kao "naivne i pogrešne".
"Pošto mu nije uspela ideja da sukobi Vojsku Republike Srbije i Srbe sa NATO snagama na Kosovu, pokušava da se izvuče iz te situacije i kupuje vreme. Ne želi da postupa po bilo kom predlogu administracije, već svojim biračima želi da pokaže da je dosledan, iako mu je opao i autoritet i podrška, na svega 28 odsto. Kurti se, zapravo, priprema da podnese ostavku i ide na nove izbore", dodaje Beriša.
Napominje da ne veruje da će Kurti učiniti bilo šta da Zajednica srpskih opština bude formirana, s obzirom na to da Beograd insistira na punom kapacitetu onoga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine.
Koliko će se situacija dalje komplikovati vidi se i iz izjave predsedavajućeg OEBS-a i ministra spoljnih poslova Severne Makedonija Bujara Osmanija koji je rekao da je njegov predlog za deeskalaciju i normalizaciju situacije na severu KiM predat misijama u Beogradu i Prištini, "koje treba da ga komuniciraju i operacionalizuju".
Beriša dalje podseća da je tim koji je bio zadužen za formiranje nacrta za Zajednicu srpskih opština, na čelu sa Danijelom Vujičić, smenila upravo Kurtijeva vlada.
"To se komplikuje da bi se dobilo na vremenu i išlo na nove izbore. Ne očekujem da će Kurti večeras poslušati Eskobara i Lajčaka, a on pokušava da pokrene i inicijativu u EU da kompletan tim, u kojem su, između ostalog, Žozep Borelj, Miroslav Lajčak i američki predstavnici, zameni Eskobara", dodaje naš sagovornik.
Uprkos tome što ima podršku Britanaca i Nemaca, koji mu daju vetar u leđa, Kurti nije uspeo u svom projektu sukobljavanja Srba i NATO-a, a želeo je da "vruć krompir" prebaci na Kfor, kaže Beriša.
Rušenje Kurtijeve vlade realan scenario
Beriša ocenjuje da je opcija i rušenje Kurtijeve vlade, za šta je potreban 61 poslanik, a to je moguće i bez pomoći deset poslanika Srpske liste, što kosovski poslanici žele da izbegnu po svaku cenu.
Ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala Švarc izjavila je da je Priština, nakon nemira, otvorena za mogućnost održavanja novih izbora u četiri opštine na severu KiM. Svi su saradnički raspoloženi, a i opozicija se izjasnila da ne sme ni po koju cenu da kvari odnose sa Amerikom, podseća Beriša.
Objašnjava da poslanici Demokratskog saveza Kosova, Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova, tri poslanika iz stranke Samoopredeljenje koji su napustili poslanički klub, pet poslanika koje čini lista Smelo i ostale manjine, bez Srpske liste mogu zajedno imati preko 61 poslanika, što je dovoljno za rušenje vlade.
Zapad može da sprovede ono što je naumio
Nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković za RT Balkan kaže da je Kurti prihvatio francusko-nemački sporazum, ali i mapu puta u Ohridu, u kojoj je njegov glavni zadatak osnivanje Zajednice Srpskih opština.
"Znam da zemlje Kvinte i Zapad mogu da sprovedu ono što su naumili, a to je ono što je potpisano 2013. i 2015. godine, formiranje Zajednice srpskih opština. To onda znači da se raspišu izbori na severu i da se u međuvremenu povuku specijalne jedinice i gradonačelnici. Sve ostalo je njihova stvar, da li hoće ili neće, a ja se nadam da konačno hoće nešto da urade, a da mogu, mogu", ističe Anđelković.
Na Srbiji je da insistira na sprovođenju dogovorenog i da zaštiti bezbednost i osnovna prava Srba na KiM, napominje naš sagovornik.
"Oni krše, mi insistiramo na sprovođenju međunarodnih ugovora i dogovora. Čak je i Briselski parlament, takav kakav je, sa dvotrećinskom većinom usvojio Briselski sporazum", zaključuje Anđelković.