Kardinal Koh: Papa bi želeo da poseti vašu lepu zemlju

Papina želja da poseti Srbiju neupitna je, ali da bi do te posete došlo neophodni su zvanični pozivi sa srpske strane, rekao je predsednik Papskog saveta za unapređenje jedinstva hrišćana kardinal Kurt Koh.

Jedan od najuticajnijih vatikanskih kardinala boravi u višednevnoj poseti Beogradu gde će se prvi put sresti sa patrijarhom srpskim Porfirijem, obišao je katoličku zajednicu u prestonici i služio u katedrali Uznesenja blažene Device Marije.

Kardinal je u intervjuu Tanjugu rekao da je ne samo siguran, već zna koliko bi papa bio srećan i radostan ukoliko bi imao priliku da poseti "ovu lepu zemlju". Međutim, kako je objasnio, ne radi se samo o papinoj želji za posetom, već tome treba da prethodi poziv, pre svega, Vlade Srbije, ali i Srpske pravoslavne crkve, s obzirom na to da je zemlja većinski pravoslavna.

"Odnos SPC i Svete stolice veoma je lep i prijateljski i želeo bih da se još više prodube ti odnosi", rekao je kardinal Koh.

On je istakao da bi voleo da se što bolje upozna sa srpskim patrijarhom i da ga sasluša, kako bi svrsishodnije vodili dijalog o odnosu SPC i Svete stolice. Otkrio je i da je sa mnogo strana čuo pohvale na račun srpskog patrijarha o njegovoj otvorenosti i želji za dijalogom.

Švajcarski kardinal posetio je Srbiju pre sedam godina, kada se sastao sa državnim vrhom i tadašnjim patrijarhom srpskim Irinejem. On je te 2015. čak dva puta bio u Srbiji, u februaru i u maju, pa, iako su posle susreta sa poglavarom SPC objavljena samo štura saopštenja, bilo je više nego jasno da je pokrenuto važno pitanje u odnosima dve crkve: pitanje kanonizacije Alojzija Stepinca i otvaranje dijaloga na ovu temu.

Inicijativa je potekla od srpske crkve: patrijarh Irinej uputio je 2014. godine papi Franji pismo u kojem je zatražio da se kanonizacija zagrebačkog nadbiskupa, čije delovanje u Nezavisnoj državi Hrvatskoj SPC smatra spornim, odgodi za neko drugo vreme, ili ponovo razmotri.

Usledila je poseta kardinala Koha, koji je navodno srpskom patrijarhu doneo odgovor pape na njegovo pismo. Koh je za srpske medije tada izjavio da tema jeste dijalog o Stepincu, ali i da se radi o poverljivim razgovorima dve crkve. Ubrzo nakon njegove druge posete Srbiji, objavljena je odluka Svete stolice da oformi mešovitu pravoslavnu-katoličku komisiju o Stepincu.

Javnost nije saznala mnogo o rezultatima rada komisije koju su činili crkveni velikodostojnici SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj, ali je po završetku njenog rada papa Fracisko izjavio novinarima da, dok je on na tronu Svetog Petra, Alojzije Stepinac neće biti proglašen za sveca. Stepinca, koji već ima status blaženog i čiji je proces kanonizacije formalno završen, do uzdizanja u red svetih Katoličke crkve deli samo papin potpis.

Veći deo hrvatske javnosti, među kojima i pojedine biskupe, iznenadile su papine reči, koje su bile začinjene njegovom konstatacijom da je Irinej "veliki patrijarh" i da ga zanima samo istina, kao i poglavara Rimokatoličke crkve.

Papa Fracisko, spremnošću da uvaži argumente srpske crkve, pa i dobrog dela srpske javnosti, kada je reč o događajima i ličnostima iz perioda Drugog svetskog rata, otvorio je put ka tome da se na mogućnost njegove posete Srbiji gleda sa više blagonaklonosti nego u slučaju njegovih prethodnika.

Javnost je, na primer, oštro reagovala na najavu patrijarha Irineja da bi voleo da na obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu dođe i papa Benedikt XVI. Na stranu što su mnogi bili skeptični da će se ruski patrijarh, jer su svi pravoslavni patrijarsi prisustvovali toj velikoj proslavi, prvi put sastati sa rimskim papom u Srbiji. To se desilo tek kasnije, 2016. na Kubi, i to za mandata pape Franciska.  

Patrijarh srpski Porfirije, u jednom od prvih intervjua za srpske medije po stupanju na svetosavski tron, na pitanje o mogućnosti posete pape Srbiji rekao je da bi prvo trebalo da učini tzv. mirne posete pravoslavnim poglavarima, koje inače još uvek nije obavio, a tek onda da razmišlja o susretu sa papom.

Iz SPC je, takođe, više puta objašnjavano i da eventualni poziv poglavaru Rimokatoličke crkve može da uputi samo Sveti arhijerejski Sabor, najviše crkveno telo.

Što se tiče "državnih" poziva, oni su više puta upućivani, kako od vlade tako i iz Predsedništva, nezavisno od toga ko se nalazio na njihovom čelu.