Đukanović traži vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori

Crnogorska vlada je izgubila legitimitet, a parlament na jednoj temi revanšizma prema prethodnoj vlasti održava homogenost 41 poslanika, kaže predsednik Crne Gore Milo Đukanović za "Bi-Bi-Si na srpskom" i dodaje da je reč o "institucionalnoj truleži".

"Takva zemlja nije u stanju da se ozbiljno organizuje u reformama izbornog zakonodavstva, evropskih integracija, poverenja investitora", ističe Đukanović.

On navodi da bi trebalo održati vanredne parlamentarne izbore.

"Dramatično se pogoršava finansijska slika i mislim da izbore treba raspisati za prvi dan kada je to moguće, da ne dozvolimo da se dalje množe teške posledice kojima će morati da se bavi jako kompetentna vlada", navodi Đukanović.

Da bi bilo dobro da se organizuju novi izbori, nedavno je rekao i crnogorski premijer Dritan Abazović koji je istakao da je neminovno da se "mora doći do rešenja političke konfuzije koja vlada u Crnoj Gori".

Međutim, iako se zalaže za što hitniji ulazak u sledeći izborni ciklus, jedan nedavno završeni za Đukanovićevu stranku nije bio uspešan, podseća Bi-Bi-Si.

Naime, Đukanovićev DPS je izgubio kontrolu nad Podgoricom nakon održanih lokalnih izbora.

"Rezultat nije niži zbog kvaliteta kampanje već je, pre svega, iznenađenje - zbog kvaliteta vršenja vlasti u Podgorici", kaže on i dodaje da "taj kvalitet nije bio dovoljan u sudaru sa tendencijama inercije preslikavanja promenjenog odnosa snaga sa državnog nivoa, ali i talasom populizma koji zapljuskuje ne samo Zapadni Balkan, nego i Evropu i prekookeanske zemlje".

Lider DPS-a, ipak, konstatuje da je do promene vlasti u Crnoj Gori posle tri decenije jednom moralo da dođe.

"Postoji jedan deo biračke javnosti koji prati klatno koje se pomera i to su bile pogodnosti našeg dugog trajanja na vlasti, a sada te pogodnosti imaju i drugi - tu se ne treba ni ljutiti, niti to sme iznenađivati", rekao je Đukanović.

Međutim, navodi da nije zadovoljan dosadašnjim radom nove vlasti.

"Promenu vlasti doživeo sam kao šansu - neko je 30 godina čekao priliku i podrazumevam njegovu želju da pokaže da je bolji od prethodnika. Na našu žalost, to se nije desilo: mi imamo dve izgubljene godine, dve vlade koje su kratko trajale i, bez ikakvih vaninstitucionalnih pritisaka, izgubile legitimite".

Dotakao se i sukoba u Ukrajini, rekavši da su "geopolitičke promene probudile privremeno usnuli balkanski nacionalizam".

"Kada Rusija želi da ostvari sopstvene antievropske interese, kao što to radi na Balkanu i u Evropi, ona animira njene političke partnere - partije koje su obavezno na antievropskoj platformi. Na Balkanu, ako želite da pokrenete antievropsku destrukciju, vaš uvek spremni partner su nacionalisti", tvrdi Đukanović.

On je odbio da odgovori na pitanje da li će se kandidovati za novi predsednički mandat i ističe da je "potpuno fokusiran" na parlamentarne izbore.

"Mislim da smo u značajnoj meri relativizirali presudni značaj predsedničkih izbora. Ne potcenjujem tu funkciju, ali mislim da u Crnoj Gori postoji mnogo ljudi u političkim vodama, ali i van njih, koji mogu uspešno predstavljati Crnu Goru u svetu", izjavio je Đukanović.

Akutelni predsednik Crne Gore izabran je na mandat od pet godina 2018. godine, a on ili njegova Demokratska partija socijalista nalaze se na vlasti već tri decenije. Pre dve godine, opozicione stranke su uspele da formiraju vladu koja je trajala nešto više od godinu dana, nakon čega je Dritan Abazović dobio manjinsku podršku za sastav novog kabineta.

DPS je, prvobitno, podržao Abazovićevu vladu, ali je samo nekoliko meseci kasnije tu podršku uskratio, tako da je vlada od tada u tehničkom mandatu.