Obrad Stevanović u "Relativizaciji": Otkad Kfor štiti Srbe na KiM, stradalo ih je više nego u ratu

U 29. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s general-potpukovnikom policije Obradom Stevanovićem, jednim od potpisnika Kumanovskog sporazuma, koji mnogi opisuju kao kapitulaciju, a povodom godišnjice istog, te o tome kako se desilo da mu je nestala ratna beležnica čija se sadržina pojavila kasnije u Haškom tribunalu.

"Kumanovski sporazum se u teorijskom i suštinskom smislu nikako ne bi mogao nazvati kapitulacijom. Ugovorne strane su međunarodne bezbednosne snage Ujedinjenih nacija s jedne, i Vlada Republike Srbije i SR Jugoslavije s druge strane. Sporazum nije potpisan s agresorom, pa se ne može reći da smo se predali", istakao je Stevanović i dodao da bi se moglo reći i da se radilo o privremenom ustupanju suvereniteta naše južne pokrajine Ujedinjenim nacijama, a ne drugoj ratujućoj strani, premda bi se moglo govoriti i o privremenoj okupaciji KiM.

General-potpukovnik policije osvrnuo se i na okolnosti koje su prethodile potpisivanju sporazuma kojim je okončana NATO agresija na SR Jugoslaviju. Kako kaže, iako im je na terenu delovalo da mogu da se bore s NATO-om, obaveštajni podaci su govorili da im nestaje nafte, municije i rezervnih delova za vojsku.

"Mi smo bili svesni da rat mora da stane. Osim toga što nismo imali saveznike, Rusija i Kina u to vreme bile su apsolutno nemoćne, i sve što smo tražili – ništa nismo dobili, te što su posledice bombardovanja nezaustavljivo rasle, jedan od problema je bio što nismo imali način da obnovimo materijalne vojne resurse. Mi nismo imali poziciju kakvu danas ima Ukrajina (u vojnoj pomoći). Odnos snaga je bio jedan prema beskonačno. Pričati o porazu i pobedi je neprimereno u ovakvom odnosu snaga", rekao je Stevanović.

Porazna misija Kfora

Prvi problem, po njegovim rečima, nastaje već po potpisivanju sporazuma čije simbolike nisu bili svesni – u kontekstu balkanskih ratova u Kumanovu je Kosovo vraćeno u sastav Srbije, a 1999. je ponovo otrgnuto od Srbije.

Naime, snage Kfora, koje pri tome nose oznake NATO-a iako po sporazumu nisu snage Alijanse već i drugih zemalja koje nisu u tom savezu, ne štite stanovništvo, ne izlaze na sve dogovorene kritične tačke već slave s teroristima.

"Otkad je KFOR postao odgovoran za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, stradalo je više Srba nego za vreme rata na KiM, njihova misija je porazna, ali kakvi god da su, oni su i dalje glavni garant bezbednosti. Snage UN ne ponašaju se u skladu sa svojim nazivom i suštinom već se ponašaju kao snage NATO-a, a naše vlasti tome doprinose, jer kad god se pojavi problem na KiM, obraćamo se Briselu, a ne UN", izjavio je Stevanović, te dodao da pravno gledano postoji mogućnost da se ruske snage vrate u sastav Kfora.

"Praksa velikih je da potpišete, a da onda oni odlučuju šta će uraditi a šta neće. Isto je sada sa Zajednicom srpskih opština. Mi nastupamo sa strategijom kompromisa, a oni prisiljavanja zato što su moćni. Strategija velikog broja malih koraka, tj. kuvanja žabe je primenjena na nas i do sada je imala dosta efekta i vrlo je teško zaustaviti je", istakao je Stevanović.

Ratni dnevnik u rukama Haškog tribunala

O nestanku njegove ratne beležnice tokom pregovaračkog procesa a čiji su se delovi pojavili na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu gost Ljiljane Smajlović kaže da su mu je uzele srpske bezbednosne službe, što ne drži za sporno, i da mu je vraćena tri dana kasnije.

"Nisam mogao da pomislim da će iz jedne važne institucije moje zemlje taj dokument – fabrikovan kompjuterski, s prebacivanjem teksta sa strane na stranu – biti dostavljen u lošoj nameri neprijateljskom tužilaštvu", istakao je Stevanović, te dodao da je u Hagu dokazao, zahvaljujući numeraciji strana i nepostojanju veza između rečenica, da je friziran tekst podmetan Miloševiću (nema tela nema dela).

U Hagu je svedočio kao svedok odbrane u slučaju Miloševića i Frenkija Simatovića, ali ni o jednom od događaja za koji su osuđeni, a iznenadila ga je količina originalnih dokumenata koje je imalo Tužilaštvo.

"Očigledno je da su imali ozbiljne insajdere. Neobjašnjivo je da je tužilac Haškog tribunala mogao lakše da dobije dokument od državljanina Srbije koji se tereti za ratne zločine. To sam i ja doživeo", direktan je Stevanović.

Upravo je na njegovom svedočenju u Miloševićevom procesu pušten jeziv snimak "Škorpiona" koji streljaju muslimane iz Srebrenice na Trnovu a koji kasnije nije uvršćen u zvanični dokazni materijal, ali u novoj presudi Jovici Stanišiću piše da je to bila jedinica srpske policije.

"Odgovorno tvrdim da nijedna jedinica ni na koji način nije učestvovala u osvajačkim namerama prema drugim državama tokom rata u Jugoslaviji, a istina je da smo bili na njihovim teritorijama. Imao sam sporadičan kontakt sa 'Škorpionima', nekad namerno nekad slučajno, ali je bilo vrlo jasno koje su čije jedinice. Sve to vreme nisam pretpostavio da su 'Škorpioni' pod komandom bilo kojeg resora Republike Srbije", zaključio je Stevanović.