Da li će u Crnoj Gori u nedelju svanuti 1. septembar: Najveća borba na izborima za srpske glasove

Iako je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića izgubila vlast na prethodnim parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. godine, u Crnoj Gori kao da nije svanuo 1. septembar. Obećavano je da će odgovarati oni koji su kršili zakone, nelegalno se obogatili, pomogli usponu dva kriminalna klana po kojem nažalost Crnu Goru prepoznaju u svetu, kao i da će šverc cigareta biti zaustavljen. Međutim, to se nije dogodilo.

Nakon što je vladi Zdravka Krivokapića Skupština CG izglasala nepoverenje samo godinu dana od izbora, lider GP URA Dritan Abazović napravio je novu uz pomoć DPS-a. Kada su ga politički protivnici optuživali da je već poraženoj Đukanovićevoj stranci tako dao veštačko disanje, Abazović se branio da su u pitanju porođajne muke demokratije.

Od pada Abazovićeve vlade u avgustu prošle godine prošlo je devet meseci. U nedelju ćemo videti da li je napokon došlo vreme da se demokratija u Crnoj Gori porodi, a 1. septembar svane.

Đukanovićevi izbori

Izbori koji će biti održani u nedelju, postali su sporni već od dana njihovog raspisivanja. Tadašnji predsednik države Milo Đukanović doneo je ukaz o raspuštanju Skupštine CG i organizovanju prevremenih parlamentarnih izbora jer mandatar kojem je ta skupština dala priliku da sastavi vladu - Miodrag Lekić, nije u tome uspeo u predviđenom roku.

Ova odluka Đukanovića izazvala je šok na političkoj sceni, jer ju je doneo tri dana uoči predsedničkih izbora. Kampanja je bila u finišu i niko nije imao vremena da se posveti ovom potezu Đukanovića. Bio je to osvetnički potez tadašnjeg predsednika njegovim političkim oponentima, koji su ranije doneli odluku o brzom raspisivanju predsedničkih izbora, čime mu je mandat skraćen, kao i vreme za predizbornu kampanju.

Već tada ovi vanredni parlamentarni izbori nazvani su "Đukanovićevi izbori" i dogovoreno je da se o njima razmišlja kad prođu predsednički. 

Kako se glasanje o predsedniku države odužilo, jer su izbori ušli u drugi krug glasanja, pravog odgovora političkih protivnika Đukanoviću nije bilo. Skupština je nastavila sa radom kao da se ništa nije dogodilo.

Na odluku o izborima žalili su se Ustavnom sudu u kojeg su se uzdali do poslednjeg trenutka. Sve nade da bi ukaz Đukanovića mogao da bude poništen pale su u vodu 7. aprila kada je Ustavni sud odlučio da odbaci inicijativu o ustavnosti, jer u njihovoj nadležnosti nije izjašnjavanje o pojedinačnim aktima. Bio je to signal partijama da krenu u pripremu predizborne kampanje.

Iako je Đukanović odluku o vanrednim parlamentarnim izborima doneo da bi iznenadio svoje političke protivnike, najviše je, izgleda, naškodio svojoj stranci. Zbog poraza na predsedničkim izborima, Đukanović daje ostavku na funkciju predsednika DPS-a. Čelo stranke prepušta mlađoj snazi, Danijelu Živkoviću koji u predizbornu kampanju ulazi iako nije izabran za predsednika stranke, jer vremena za stranačke izbore nema.

Potez lidera DPS-a doveo je do prekomponovanja političke scene. Kako u politici više nema Đukanovića, nestaje i njegov najveći politički oponent - Demokratski front. Dolazi do razlaza Pokreta za promjene Nebojše Medojevića i Nove srpske demokratije Andrije Mandića i Demokratske narodne partije Milana Kneževića. Uprkos brojnim nesuglasicama, koaliciju stvaraju Demokrate Alekse Bečića i GP URA Dritana Abazovića.

Prvi put na parlamentarnim izborima učestvovaće Pokret Evropa sad čiji je jedan od lidera Jakov Milatović novi predsednik Crne Gore. On je rešio da ne učestvuje u kampanji jer želi da bude predstavnik svih građana, pa je nosilac liste i kampanje Milojko Spajić.

Najveća borba za srpske glasove

Nema sumnje da će se na ovim izborima najviše borbe voditi za takozvane srpske glasove. U tom smislu koalicija "Za budućnost Crne Gore" Kneževića i Mandića pokušava da se nametne kao autentični predstavnik Srba u Crnoj Gori. U svojoj kampanji zato insistiraju na identitetskim pitanjima, obećavajući da će, ako preuzmu vlast, insistirati na povlačenju priznanja nezavisnosti takozvanog Kosova.

Međutim, "gužva u šesnaestercu" nastaje ulaskom Vladimira Leposavića u izbornu trku. U pitanju je nekadašnji Krivokapićev ministar pravde koji je ministarsku funkciju izgubio nakon što na sednici Skupštine u Podgorici nije hteo da kaže da se u Srebrenici desio genocid. Skupština je uz protivljenje ministra usvojila "Rezoluciju o negiranju genocida u Srebrenici". Iako od te smene nije bio u političkom životu Crne Gore, Leposavić je sada nosilac liste pod nazivom "Pravda za sve".

Osim što nije hteo da baci ljagu na srpski narod u slučaju Srebrenice, pokušavajući da sebe predstavi kao nekoga ko se zalaže za prava srpskog naroda i onih koji su privrženi Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve Leposavić svojim biračima obećava obnovu kapele na Lovćenu, što je decenijama bio plan blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija.

Treća politička snaga koja pretenduje da bude srpska jeste "Narodna koalicija" koju čine Prava Crna Gora Marka Milačića, Slobodna Crna Gora Vladislava Dajkovića i nekadašnji šef Agencije za nacionalnu bezbednost i lider Demohrišćanskog pokreta Dejan Vukšić. Da su ozbiljni u borbi za srpske glasove, bilo je jasno nakon što su se pojavili na skupu podrške Srbina na Kosovu i Metohiji koji je održan u Podgorici.

Dosadašnji decenijski predstavnik srpskih glasača Socijalistička narodna partija u trku je ušla sa Demosom Miodraga Lekića i njena kampanja prošla je poprilično nezapaženo.

Međutim, najviše kadrova iz raznih stranaka, pa i onih koje su se predstavljale kao srpske, slilo se u novi Pokret Evropa sad. Iako se predstavljaju kao politička snaga koju ne zanimaju identitetska pitanja, već se zalažu za ekonomski razvoj i ulazak zemlje u EU, u pitanje se dovode stavovi pojedinih funkcionera. Tako su se u kampanji izvlačili raniji snimci izjava funkcionera PES-a, a među njima posebno Andreja Milovića.

Na snimku nastalom 2014. godine na vojnoj paradi u Beogradu, Milović kaže kako od ruskog predsednika Vladimira Putina očekuje da još više poboljša prijateljske odnose.

"A i mi iz Crne Gore da poručimo da ne mislimo svi kao vlada. Mislim da je Rusija bila prijatelj Crne Gore još od vremena Petrovića pa na ovamo. Ona je uvek bila prijateljska zemlja Crnoj Gori. Mislim da u teškim političkim vremenima ne treba leđa da okrećemo zbog nekih sitnih ili većih političkih interesa, zbog toga što će Rusija biti tu kada nam ponovo bude potrebna. Znamo kako je bilo kada je Zapad bio protiv nas 1999. i znamo koliki su nam oni prijatelji", rekao je tada Milović.

Ostaje pitanje da li je Milović neistinu govorio tada, ili je govori danas kada hvali NATO i podržava članstvo Crne Gore u Alijansi.

Kampanju začinio Južnokorejac

Da kampanja ne prođe bez afera, ovog puta pobrinulo se pismo begunca i nekadašnjeg kralja kriptovaluta Do Kvona, koji je uspešno pobegao Interpolu koji je za njim raspisao crvenu poternicu, ali ga je uhvatila crnogorska policija i to na aerodromu u Podgorici.

Kvonovo pismo, koje nije našlo put do javnosti, stiglo je do premijera Dritana Abazovića, ministra pravde Marka Kovača i specijalnog državnog tužioca Vladimira Novovića. Zbog pisma je zasedalo Vijeće za nacionalnu bezbednost, a nakon toga je saopšteno da je Do Kvon optužio lidera Pokreta Evropa sad Milojka Spajića da su sarađivali.

Naš izbor

Usijanje pred izbore u Crnoj Gori: Otkud Južnokorejac u kampanji

Kako je rekao ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić, potrebno je da se ispitaju veze Do Kvona i Spajića koji je već bio viđen za novog premijera. Spajić sa druge strane saopštava da mu se namešta hapšenje tik pred izbore ili na taj dan, te poziva građane da ako se to desi, ne izlaze na ulice.

Najglasniji u ovoj aferi je premijer Dritan Abazović koji insistira na odgovornosti Spajića, čime je ušao u direktan sukob sa liderom PES-a. Da li je time stavio tačku na bilo kakvu mogućnost da nakon izbora bude u vladajućoj koaliciji sa Pokretom Evropa sad? Politička scena u Crnoj Gori obiluje kontradiktornostima u kojima je moguće da ljuti politički protivnici postanu bliski saradnici. 

Najbolji primer za to upravo je predizborna koalicija Abazovića i lidera Demokrata Alekse Bečića. Do samo pre nekoliko meseci njih dvojica su bili veliki protivnici, jer Demokrate nisu mogle da oproste Abazoviću što je Bečića smenio sa mesta predsednika Skupštine. Tim povodom čak su organizovani protesti širom Crne Gore. Danas, nešto više od godinu dana kasnije, Bečić i Abazović su zajedno na bilbordima širom zemlje. Da stvar bude kontradiktornija, Abazović je čak bio jedan od važnijih gostiju na Bečićevoj svadbi koja je održana u finišu izborne kampanje.

Eventualno hapšenje Spajića ne bi bilo prvo u ovoj izbornoj kampanji. U pritvoru se nalazi predsednik opštine Budva Milo Božović, koji je bio istaknuti predstavnik Demokratskog fronta u tom gradu i sigurno je da je njegovo hapšenje nanelo štetu koaliciji "Za budućnost Crne Gore".

U takvoj uzavreloj atmosferi Crna Gora dočekuje glasanje u nedelju. Večeras u ponoć počinje izborna tišina. Da li će doći do rođenja demokratije, novih hapšenja ili nečeg drugog? Ono što je sigurno, u Crnoj Gori kad god su održavani izbori nije nedostajalo uzbuđenja.