Mladi naučnik-istraživač Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Vidak Raičević (29) na putu je da razvije potencijalni lek za rak.
Nekada najbolji student novosadskog Univerziteta objasnio je glavni princip svog izuma uporedivši ga sa trojanskim konjem iz grčke mitologije - ideja mu je da se uz pomoć hemijskih reakcija menjaju strukture molekula kako bi se dobio novi molekul, odnosno "trojanski konj", koji razara i uništava ćelije raka.
"Istraživačka grupa u kojoj sam radio diplomski rad na katedri za organsku hemiju bavi se hemijom steroida. On se praktično bavi manipulacijom strukturom molekula koje se nalaze u prirodi, u biljkama, životinjama i čoveku i načinima na koje možemo da iskoristimo hemijsko znanje da promenimo biološka svojstva tih jedinjenja. Opredelio sam se da moj master rad bude pokušaj unosa u prirodi retkih organometalnih jedinjenja u strukture ženskog polnog hormona, odnosno estrogena. Poenta je bila da grupe u kojima je metal gvožđe, vežemo za nemetale ugljenik, vodonik", navodi on u razgovoru za RT Balkan.
Da li je to moguće, on se zapitao sabirajući različita znanja iz hemije, biohemije, farmacije i medicine.
Tako glavna inovacija koju njegovo istraživanje donosi, jeste ideja da se prirodni hormon promeni na taj način da zadrži karakteristike molekula koji deluje kao estrogen, ali koji istovremeno poseduje i toksični element.
"Do sada su naučnici to pokušavali, ali su uvek dobijali molekule koji su više estrogeni a manje toksični. Umesto da ubijaju ćelije tumora dojke, oni su uzrokovali da se te ćelije dele i napreduju. Čini da smo sad na dobrom putu, jer smo uspostavili dobar odnos toksičnosti i prirodnosti", kaže Raičević koji već sedam godina razvija potencijalni lek za rak.
Ali, da bi naučni izum postao farmaceutski proizvod, potrebno je da nekada prođe između 10 do 30 godina, što je period rezervisan za predklinička i klinička istraživanja. Takođe, potreban je interdisciplinarni pristup.
"Radimo zajedno sa Institutom za onkologiju Vojvodine i Institutom za onkologiju i radiologiju Srbijem ali ispitivanja na ćelijama raka nismo radili na ljudima, jer u ovoj fazi treba prvo dokazati da 'trojanski konj' deluje na model organizme i ćelijske linije. Potom se radi ispitivanje na životinjama, mišu ili pacovu. Tek kada ustanovimo da je takav molekul bezbedan za organizam, prelazimo u dalju fazu. Kada govorimo o uspešnosti modela, samo jedan od 10.000 molekula koji se razvijaju kao lekovi, dobiju tu titulu na kraju", pojašnjava on.
Raičević naglašava da univerzitetski centri nisu glavni i najznačajniji kreatori lekova, već su to farmaceutske kompanije koje ga proizvode. To je skup proces, kako naglašava, pa bi bilo dobro da se u Srbiji otvori Razvojni centar, koji bi optimizovao način na koji se prave postojeći odobreni lekovi, što bi smanjilo njihovu cenu.
"Tako je u staroj Jugoslaviji nastao hemomicin, koji su patentirali naši naučnici", podvlači sagovornik RT Balkan i dodaje da imamo značajan naučni podmladak koji bi mogao da se posveti plemenitom cilju.
Ovaj lek mogao bi verovatno da se primeni i kod muškaraca za terapiju kancera prostate.
"Moguće je izmeniti i strukturu testosterona da dobijemo nešto što bi mogao da bude 'trojanski konj' i to su istraživanja na kojima trenutno radimo", poručio je novosadski naučnik, dobitnik brojnih nagrada, između ostalih za najcitiraniji naučni članak, ali i nagradu "Mihajlo Pupin" "Matice Srpske" za najbolji studentski rad.
On primećuje da tržište rada trenutno ne pogoduje prirodnim naukama, ali da postoji inicijativa Srpskog hemijskog društva da se sa izučavanjem ovog predmeta krene u nižim razredima osnovnih školao i da im se izađe u susret kada je u pitanju finansiranje laboratorija.
"Važno je školovati dobre kadrove, kako bismo imali i dobre nastavnike koji će prenositi znanje i raditi na njenoj popularnosti", poruka je ovog uspešnog mladog naučnika.