Majstor za mućke, prodaju magle i privatizaciju stvari ispalih iz kamiona
Glavni likovi serije "Mućke", preduzimljiva braća Derek (Del Boj) i Rodni Troter, i njihov deda kojeg je kasnije zamenio "ujak Albert", svoju televizijsku epopeju započeli su 8. septembra 1981. godine. Uz njih su ubrzo postali slavni i ostali protagonisti tog sitkoma koji je svetu preneo čari života u Pekamu, kvartu na jugu Londona gde akteri, likovi nadomak socijalnog dna uvek nešto kupuju i (pre)prodaju, snalaze se i pravi su majstori za mućke, prodaju magle i privatizaciju stvari koje su "ispale iz kamiona". A sve to u pokušaju da prežive, sanjajući da će se obogatiti.
"Jednog dana, bićemo milioneri", to je čuvena rečenica kojom su se Del Boj i njegovi satrapi tešili posle poslovnih debakla. Na sličan način su se borili i bore za egzistenciju i hleb nasušni i mnogi Del Bojevi sapatnici sa prostora nekadašnje Jugoslavije koji danas žive u samostalnim državama.
Zato nije neobično da su se fazoni i fore iz "Mućki", koje su u regionu stekle status kulturnog fenomena, uvukle u sleng i život, često ponavljane i prepričavane, ne samo u Srbiji. Trajna popularnost serije u regionu vidi se i po neobičnim poduhvatima pojedinih kolekcionara. Tako se jedan od njih namerio da čuveni "trotermobil", ružnjikavi mali kombi na tri točka koji je bio vlasništvo porodice Troter i ključan za njihove brojne mutne posliće, nabavi u Londonu i preko pola Evrope doveze u Hrvatsku, na ostrvo Krk.
Auto je isti kao onaj koji je vozio legendarni Del Boj – prljavo žut, izraubovan, tu i tamo malčice zarđao, i sa prepoznatljivim natipisima: "Troters indipendent trejding", kao i oznakom "međunarodnog" karaktera te nezavisne trgovine – od Njujorka preko Pariza do (siromašnog) Pekama...
Svoj hir - koji ga je koštao koliko i nova limuzina, a za koji je u Hrvatskoj dodatno platio i personalizovanu prednju tablicu na kojoj piše "DEL BOJ" - vlasnik je odlučio da spase od propadanja uz obalu Jadranskog mora.
Trotermobil inače ima 700 kubika i 21 kilovat, proizveden je 1969. Izuzev u ljubiteljske, teško ga je koristiti u praktične svrhe jer mu je nosivost svega 135 kilograma. Sada tavori izložen Suncu i vetru parkiran tik uz morsku obalu u pitoresknom seocetu Klimno na Krku, sa iza šoferšajbne istaknutim oglasom "Prodaje se" i brojem telefona vlasnika.
Vest u vesti je da je te fotografije na svom nalogu na Tviteru objavio – slovenački političar u penziji Jelko Kacin, poznati srbomrzac iz doba kada je bio izvestilac Evropske unije za Srbiju. Ono što se u drugim regijama Zapadnog Balkana manje zna, je da je Kacin omražen i u domovini, pa veći deo godine izbiva iz Slovenije i provodi u svojoj vili na Krku ili na Jadranu na jahti za koje se njegovi zemljaci pitaju - odakle mu novci...
Saj ni res, pa je vseeno otipljivo in celo dosegljivo. Še pomnite: "Samo bedaki in konji" (🇬🇧-1981)? 🤦Nekaj za ljudi z zgodovinskim (TV) spominom, načeloma bolj izkušene (starejše) letnike. Pa še naprodaj je, čisto zares, nedaleč... 🇭🇷. 🎯 pic.twitter.com/poVpfXwse3
— JelkoKacin (@JelkoKacin) May 2, 2023
Poznato je da je Krk "slovenačko ostrvo" jer tamo ima vikendice mnogo Slovenaca koji su u doba bivše Jugoslavije od lokalnog stanovništva jeftino pokupovali parcele i za bagatelnu cenu podigli kuće koje sada vrede čitavo bogatstvo. Što nije slučaj i sa Kacinom, koji postao vlasnik vile u post-socijalističkom dobu.
Zato Kacin nema mira ni u penziji jer su mu stalno dišu za vrat radoznali sunarodnjaci koji ga svuda prepoznaju, bio on sa bradom ili bez. Tako su ga "ulovili" i na luksuznoj jahti i tu Kacinovu "novotariju" objavili na društvenim mrežama, posle čega su propitivanje Jelkovog bogatstva preuzeli slovenački i hrvatski mediji.
Kacin i inače ima bogato iskustvo sa "nekretninama". U Sloveniji se pročuo i po "ratnom plenu" iz 90-ih godina prošlog veka, kada je bezmalo istorijski vredan artefakt – skupocena ograda koja je opasivala kasarnu JNA u Ljubljani - našla novu funkciju. Oko njegove kuće... Tako je "privatizovao" imovinu JNA, a javnosti je to njegovo pregalaštvo otkrio Kacinov nekadašnji "ratni drug" Janez Janša.
Nekim slovenačkim poslanicima to saznanje nije davalo mira, što je dovelo i do prve tuče u parlamentu Slovenije.
Bojan Buđa, tada glavni i odgovorni urednik dnevnika "Slovenske novice", evocirao je u emisiji "Doručak kod Andreje" detalje incidenta čiji je glavni akter bio Kacin, a koji je obeležio neslavni početak slovenačkog parlamentarizma: "Kada su rušili kasarnu u ljubljanskom kvartu Bežigrad, bila je tamo velelepna ograda, kasnije uočena oko kuće na Gorenjskom, čiji je vlasnik Jelko Kacin. Pisali smo o tome.
Pronicljivi i zajedljivi poslanik Ivo Hvalica ga je toliko zadirkivao da ga je besni Kacin naočigled kamera tresnuo presavijenim novinama po glavi.
Nije dakle uopšte neobično, da je vozilo iz Mućki na Krku uočio upravo Jelko Kacin, političar specijalizovan za prodaju magle i privatizaciju "stvari ispalih iz kamiona".