Balkan se nalazi na političkoj prekretnici. Predstojeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori odlučiće u kom će smeru krenuti novoizabrana – treća vlada otkako je DPS izgubio izbore 2020. godine. U isto vreme, politički pritisci na Republiku Srpsku ne popuštaju nakon što je nelegitimni visoki predstavnik Kristijan Šmit suspendovao zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, dok se u Srbiji najavljuje mogućnost održavanja parlamentarnih izbora u jeku krize na Kosovu i Metohiji.
Na ove i druge teme su u novoj emisiji podkasta "Lokomotiva" autori, Marko Nikolić i Tiosav Purić, razgovarali sa Mihailom Bratićem, politikologom.
U Crnoj Gori od proglašavanja nepoverenja vladi Dritana Abazovića, nakon potpisivanja Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC iz avgusta 2022. godine, vlada politički vakuum izvršne vlasti. Iako je bilo razgovora i navodnih dogovora da Miodrag Lekić preuzme premijersku funkciju, nešto pre raspisivanja izbora, poslanici partije URA su to blokirali.
"URA je blokirala takvo rešenje. To se dogodilo da Demokratski front ne bi završio u vladi i iako je došlo do nekog načelnog dogovora i podele ministarstava, taj plan na kraju nije ostvaren", kaže Bratić dodajući da "politički koktel crnogorske političke scene nije lako razumeti".
Nakon pada vlade Zdravka Krivokapića, Dritan Abazović je preuzeo premijersku funkciju, ali i glavno mesto u sektoru bezbednosti. Glasovima njegove stranke smenjen je tadašnji predsednik skupštine Crne Gore Aleksa Bečić sa kojim danas Abazović pravi koaliciju pred parlamentarne izbore.
U međuvremenu, Demokratski front, koga su sačinjavale tri partije – Pokret za promene na čijem je čelu Nebojša Medojević, Demokratska narodna partija (DNP), koju predvodi Milan Knežević, i Nova srpska demokratija, na čelu sa Andrijom Mandićem, nakon 11 godina zvanično je prestao da postoji. Do razilaženja je došlo upravo uoči parlamentarnih izbora.
Listu "Za budućnost Crne Gore" na predstojećim izborima predvodiće Milan Knežević, dok će "Pokret za promene" predstavljati Nebojša Medojević.
Bivši ministar u vladi Zdravka Krivokapića, Vladimir Leposavić, izlazi samostalno na izbore ispred pokreta "Pravda za sve", dok je koalicija Prava Crna Gora okupila Dajkovića, Milačića i Vukšića.
"Srbi su nekako zaglavljeni između konstitutivnog naroda i nacionalne manjine u Crnoj Gori. Ustavom je pokušano da se srpstvo svede na folklorni element. Nakon smene Mila Đukanovića, otvorio se prostor da se isprobaju nove ideje. Od 2007. godine kada je donesen ustav Crne Gore počela je diskriminišuća politika prema srpskom narodu", naveo je Mihailo Bratić.
"Prema tada važećem popisu, u Crnoj Gori je srpski jezik govorilo 63 odsto ljudi, dok je u ustavu navedeno da je službeni jezik crnogorski, a srpski je naknadno dodat. Istim ustavom izbačena je i trobojka i drugi srpski simboli, što govori da je pravno i političko nasilje nad srpskim narodom ugrađeno u sami temelj državnosti, mada su danas načinjene određene promene u pozitivnom pravcu nakon pada DPS-a", istakao je Mihailo Bratić.
Predstojeći izbori, u nedelju 11. juna, ocenjuju se kao ključni za budućnost Crne Gore, jer će na njima biti odlučena sudbina Demokratske partije socijalista nakon što je Milo Đukanović izgubio predsedničke izbore u aprilu ove godine.
Lokomotiva se emituje svake subote u 19 časova.