Dve godine nakon povratka u rodnu Đakovicu, Dragica Gašić i dalje živi sama u stanu od 54 kvadrata, a s obzirom na to da, kako navodi, sa komšijama Albancima nema dobar odnos, vreme joj prolazi u pletenju i pokraj TV ekrana.
Dragica Gašić, prvi srpski povratnik u Đakovicu, za "Kosovo onlajn" kaže da su uslovi za život sada znatno bolji nego onda kada se tek vratila u svoj stan.
Ona ističe da i dalje nema dozvolu za renoviranje stana koje je preko potrebno, jer u stanu ima dosta vlage zato što krov na spratu iznad nje prokišnjava.
"Provodim sama vreme, malo pletem čarape, džempere, prsluke, dolazi mi policija u posetu, Kfor, novinari i prolazi mi vreme. Nije mi za sada loše, kako će da bude dalje ne znam. Ove godine mi je mnogo bolje. Sa komšijama nikako ne sarađujem, neće oni ni dobar dan da kažu. Prve godine non stop su mi lupali na vrata, dok nisam postavila blindirana. Jedva su mi dozvolili da ih postavim. Treba da se renovira stan, ali ne dozvoljavaju", ističe Dragica.
Navodi da najveću pomoć i podršku ima od Kancelarije za KiM i direktora Petra Petkovića, od nabavke osnovnih životnih namirnica do odlaska u Severnu Mitrovicu na lečenje.
"Ja njemu puno zahvaljujem, da nije njega možda ne bih ni opstala. Uvek me pozove telefonom, pita me kako sam, imam li problema, ako ih imam da mu javim", dodaje Gašić.
Pohvalila se i poklonima koje je od Petkovića dobila povodom toga što već dve godine opstaje u Đakovici.
"Dobila sam cveće i tortu i parfem od direktora kancelarije za KiM, veliko mu hvala što se on mene seti, što me ne zaboravlja, čuli smo se, zvao me je sinoć telefonom čestitao mi je rođenadan oko osam, pola devet i dugo smo pričali", navela je Gašić.
Na pitanje da li se kaje zbog povratka u Đakovicu, navodi da je presrećna što je u svom stanu i gradu gde je provela najlepše trenutke svog života.
"Presrećna sam što sam došla ovde u moj stan, nikada se ne bih vratila u Palanku da živim. Rekla sam da dok mogu da hodam, ostajem u mom stanu. Nisam uopšte nesrećna nego sam presrećna, jer sam u Đakovicu došla sa 18 godina, tu sam našla posao, udala se, dobila dvoje dece i dok nije počeo rat tu sam bila. Moje najlepše godine su ovde ostale. Uopšte se ne kajem što sam došla. Volela bih da imam nekog da mi pravi društvo, da se neko od Srba vrati", dodala je.
Dragica Gašić od povratka u Đakovicu izložena je stalnim pretnjama i pritiscima Albanaca da napusti svoj stan.
Lupanje na vrata usred noći, zabrane da u prodavnici trguje najosnovnijim životnim namirnicama, peticija albanskih NVO da napusti Đakovicu, zabrana renoviranja stana, čak i postavljanja blindiranih vrata radi veće sigurnosti, Dragicu nisu naveli da odustane od svoje namere da opstane u gradu u kome je živela sve do 1999. godine i gde je osnovala porodicu.