Na vanrednim parlamentarnim izborima koje je raspisao sada već bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, tri dana pre isteka predsedničkog mandata, za 81 poslaničko mesto boriće se 15 stranaka, koalicija, odnosno pokreta, a pravo glasa ima 542.468 birača.
Izborni prag je tri posto, glasaće se od sedam sati jutros do 20 sati uveče, a Crna Gora ima proporcionalni izborni sistem u kome je cela zemlja jedna izborna jedinica.
Đukanović je raspustio Skupštinu Crne Gore uz obrazloženje da aktuelna skupštinska većina nije uspela da formira novu, odnosno da rekonstruiše postojeću Vladu Crne Gore čiji je premijer Dritan Abazović.
Ovo su dvanaesti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori, odnosno šesti od proglašenja nezavisnosti ove države.
Prethodni parlamentarni izbori u Crnoj Gori održani su 30. avgusta 2020. godine, glasalo je više od tri četvrtine građana, odnosno oko 410.000 upisanih birača a do tada vladajuća DPS izgubila je skupštinsku većinu pošto su na izborima osvojili samo 35,06 posto glasova.
Koalicija "Za budućnost Crne Gore" koju je predvodio DF osvojila je 32,5 posto, koaliciji "Mir je naša nacija" oko Demokrata pripalo je 12,5 posto, a Građanski pokret URA Drigana Abazovića tada je osvojio 5,53 procenta glasova.
Posle izbora, 4. decembra 2020. godine formirana je ekspertska vlada profesora Zdravka Krivokapića koju je aprila 2022. i izglasavanja nepoverenja nasledila vlada Dritana Abazaovića.
Vlada Abazovića izabrana je kao manjinska a za njen izbor glasala je i Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića. Skupština Crne Gore 20. avgusta 2022. glasovima opet DPS-a izglasala je nepoverenje ovoj vladi i od tada je ona u tehničkom mandatu.
Politički analitičari ocenili su izbornu kampanju u Crnoj Gori koja je kratko trajala kao "neobično mirnu", a jedini otklon napravljen je pre tri-četiri dana kada su se pojavile optužbe da kralj kriptovaluta, uhapšeni državljanin Južne Koreje Do Kvon navodno finansira neke aktere na političkoj sceni Crne Gore.
Predizborne ankete pokazale su da najveće šanse za pobedu, sa oko 30 posto glasova, ima "Pokret Evropa sad" koji predvodi Milojko Spajić i čiji je jedan od lidera Jakov Milatović, proletos izabran za predsednika Crne Gore pošto je u drugom izbornom krugu do nogu potukao višegodišnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
Predizborne ankete pokazuju da je posle ubedljivog Milovog poraza na predsedničkim izborima proletos, DPS pao na ispod 20 posto, Demokrate i URA imaju između 10 i 15 posto, koaliciji NSD i NDP ove prognoze daju samo rezultat koji je "sigurno iznad 10 posto".
Cenzus od tri posto trebalo bi, prema anketama, da preću i Vladimir Leposavić sa svojom partijom, koalicija Demohrišćana, Prave i Slobodne Srbije kao i Bošnjačka stranka.
Snežana Jonica, bivša poslanica u Skupštini Crne Gore juče je u izjavi za RT Balkan iznela procenu da je, ako brojke to omoguće, najvjerovatnije da Vladu formira lider PES Milojko Spajić. Takvu vladu, ocenjuje Jonica, činili bi "PES, manjinske stranke i Demokrate, a, eventualno tu može da se nađe i Leposavić, ako kako se očekuje prođe cenzus, i ako Spajiću 'diplomatski krugovi' dozvole da ga pusti u Vladu zbog stava o Srebrenici".
Jonica smatra da je URA potezima posle hapšenja Do Kvona eliminisala sebe iz Vlade, izuzev ako uticaj stranaca na Spajića bude jači od njegovog ličnog samopoštovanja.
Politički analitičar Boško Vukićević u izjavi za RT Balkan juče je ocenio da će "zapadne ambasade učiniti sve da ni u budućoj vlasti ne bude zastupljena koalicija 'Za budućnost Crne Gore', tj. NSD i DNP, kako bi se u što je moguće većoj mjeri neutralisao srpski i pro-ruski faktor u Crnoj Gori".