Ko su gubitnici, a ko pobednici u Crnoj Gori: Bačeno 29.500 glasova, na čiju štetu?

Vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori obeležila je rekordno mala izlaznost. Svoje biračko pravo juče je ostvarilo 56,4 odsto glasača, dok je na prethodnim parlamentarnim izborima izlaznost bila 76,6 odsto, a 2016. 73,3 odsto.

Moguće je da je uzrok tome to što su se građani premorili od izlazaka na birališta, jer su ove godine već glasali u dva kruga predsedničkih izbora ili što su ovo bili prvi izbori koji nisu predstavljani kao sudbinski za zemlju.

Ono što niko ne može da ospori je da je ponuda bila velika. Nikada od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori nije bilo više opcija na izborima, čak 15 lista.

Iz svih izbornih štabova sinoć se čulo kako su partije zadovoljne rezultatom, ali se niko nije preterano radovao. Razlog je jasan, vlada ne može da bude sastavljena bez koalicije, a već postoji previše razmirica među političkim opcijama. 

Kada se uzmu u obzir loša izlaznost i neophodnost pravljenja šire koalicije kako bi vlada bila stabilna, pravo je pitanje ko je pobednik a ko gubitnik na ovim izborima.

Bačeno više od 9 odsto glasova

Nakon prethodnih parlamentarnih izbora održanih 2020. godine u Skupštinu Crne Gore ušlo je 27 predstavnika prosrpske koalicije "Za budućnost Crne Gore". Bio je to širi savez više prosrpskih partija među kojima su bili Demokratski front, Ujedinjena Crna Gora Gorana Danilovića, Radnička partija, Socijalistička narodna partija, Prava Crna Gora Marka Milačića ali i druge manje prosrpske stranke.

Tako udružena, ta koalicija osvojila je 32,55 odsto glasova, odnosno 133.261 glas.

Tri godine kasnije, na ovim izborima prosrpske partije učestvovale su pojedinačno.

Koalicija koja je nosila isti naziv - "Za budućnost Crne Gore", a koju sada čine Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Demokratska narodna partija Milana Kneževića i Radnička partija osvojila je prema projekcijama 14,7 odsto, odnosno oko 45.000 glasova što prevedeno na poslanička mesta znači 13 mandata. Ova projekcija se do kraja prebrojavanja glasova može izmeniti za eventualno jedan mandat više.

Druga prosrpska opcija koja je ušla u Skupštinu je koalicija Socijalističke narodne partije i Demosa. Oni su osvojili 3,1 odsto glasova, odnosno oko 9.500 glasova, što prevedeno u poslanička mesta znači dva mandata.

U zbiru ove dve opcije prikupile su oko 55.000 glasova što je veliki pad u odnosu na prethodne parlamentarne izbore. Kao posledica toga, umesto nekadašnjih 27 poslanika, prosrpska opcija u novom sazivu, prema preliminarnim rezultatima, imaće ukupno 15 predstavnika u Skupštini.

Takvom rezultatu doprinele su mnoge liste koje su se predstavljale kao prosrpske, koje su odnele glasove, ali nisu uspele da uđu u parlament.

Ispod cenzusa, prema podacima Centra za monitoring i istraživanje ostalo je čak šest lista.

U pitanju su liste Pokreta za promene Nebojše Medojevića, Pokreta Preokret, Socijaldemokratske partije, Narodne koalicije koju su napravili Dejan Vukšić, Marko Milačić i Vladislav Dajković, lista "Mi možemo" i Narodna koalicija - dr Vladimir Leposavić.

Kada se saberu glasovi koje su ove liste osvojile dobija se 9,7 odsto glasova koji su bačeni. Oni će se prema D'ontovoj formuli raspodeliti na dve najjače liste, odnosno na Pokret Evropa sad i Demokratsku partiju socijalista.

Kako je izlaznost bila 56,4 odsto, odnosno, glasalo je 305.760 birača, to znači da 9,7 odsto čini skoro 29.500 bačenih glasova.

Na čiju štetu su bačeni glasovi?

Pravo pitanje je na čiju štetu su glasovi bačeni. Kada se analizira koje stranke su ostale ispod cenzusa, među njima su dve koje se deklarišu kao prosrpske.

Kada bi se sabrali glasovi koje su osvojili predstavnici prosrpskih opcija koje su ostale ispod cenzusa, dobija se četiri odsto, odnosno više od 12.000 glasova koji su propali, jer te stranke neće ući u Skupštinu.

Da je formirana šira prosrpska koalicija, prostim sabiranjem procenata, ta opcija bi na ovim izborima osvojila skoro 22 odsto, odnosno imala bi oko 20 poslanika.

Da li su glasovi bačeni na štetu prosrpske opcije može se videti prateći trend glasanja i upoređujući ga sa prvim krugom predsedničkih izbora u kojima su učestvovali Andrija Mandić i Goran Danilović kao predstavnici prosrpske opcije.

Mandić je u prvom krugu osvojio 19,3 odsto, odnosno 65.386 glasova, a Danilović 1,38 odsto, odnosno 4.652 glasa. Dakle, zajedno su imali nešto više od 70.000 glasova ili nešto više od 20 odsto.

U odnosu na to glasanje koje je održano u martu ove godine, pad u broju glasova za prosrpske opcije je svega 3.000 što nije mnogo, imajući u vidu da je zabeležena niska izlaznost.

Međutim, osvojeni glasovi su loše raspoređeni, odnosno previše rasuti na različite izborne liste, što je plaćeno bacanjem nekoliko poslaničkih mandata.

Kada su sinoć proglašavani izborni rezultati nosilac liste "Za budućnost Crne Gore" Milan Knežević osvrnuo se na neka istraživanja koja su koaliciji koju je predvodio predviđala loš rezultat i poručio da je opcija koju vodi neuništiva.

"Želim da se zahvalim svim našim glasačima jer su pretrpeli spinove i medijsku hajku da nećemo preći cenzus i slično", kazao je Knežević.

Potrebno je napomenuti da je Jakov Milatović kao kandidat Pokreta Evropa sad na predsedničkim izborima u prvom krugu osvojio 28,92 odsto, odnosno 97.858 glasova.

Pokret Evropa sad predvođen Milojkom Spajićem u koaliciji sa još partija na parlamentarnim izborima osvojio je 25,6 odsto, odnosno 78.300 glasova. Čak i ako uzmemo u obzir nisku izlaznost, to je veliki pad u podršci za partiju kojoj su svi predviđali veliki uspeh i važnu ulogu u novoj vladi.

I koalicija Demokrata i GP URA beleži veliki pad u podršci birača. Na prethodnim parlamentarnim izborima osvojili su 73.800 glasova, a sada oko 38.000, što je skoro dvostruko manje.