"Civilna odbrana" na severu Kosova: Zašto ugašeni i integrisani sistem plaši Prištinu?

Sedam godina nakon gašenja "Civilne odbrane" na severu Kosova po osnovu Briselskog sporazuma, pripadnici te organizacije aktivirali su se 29. maja u Zvečanu, ranivši desetine vojnika Kfora, tvrdi "Albanijan post".

Nakon jučerašnjeg hapšenja Miluna Milenkovića zvanog Lune u Kosovskoj Mitrovici, ministar unutrašnjih poslova tzv. Kosova Dželjalj Svečlja izjavio je da je osumnjičeni bio jedan od vođa "kriminalne organizacije 'Civilna odbrana' i vođa kriminalnih grupa koje su godinama terorisale građane, kao i da je bio glavni organizator napada na snage Kfora i kosovsku policiju u Zvečanu".

Dodaje se i da je osumnjičeni Milenković, zajedno sa drugima, organizovao napade ručnim bombama na objekte opštinskih izbornih komisija i na službenike CIK-a.

"Oni ('Civilna odbrana') funkcionišu kao paravojna struktura, jer su dobro obučeni u Raškoj u Srbiji od strane instruktora policijskih snaga Srbije, a na 'Kosovu' deluju kao strukturisana organizacija kojom komanduje Srbija", kaže za "Albanijan post" bivši komandant tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga Kadri Kastrati.

On je uveren da su pripadnici "Civilne odbrane" učestvovali u napadima na vojnike Kfora u Zvečanu i insistira da oni budu uhapšeni.

BIA, Milan Radoičić i noćno patroliranje

Portal podseća da su 2016. godine 483 pripadnika "Civilne odbrane" integrisana u prištinske institucije.

Ali bivši direktor kosovske policije Šeremet Ahmeti ocenjuje za "Albanijan post" da je "njihova integracija u kosovske institucije bila greška".

"U periodu kada se to dešavalo nisam bio direktor, ali sam se protivio, jer se nisam slagao sa tim da strukture MUP-a Srbije prelaze u policiju. Njihova integracija je bila greška, nisam to prihvatao ni pod kakvim uslovima, jer su oni deo kriminalnih struktura Srbije", poručio je Ahmeti.

Početkom aprila ove godine, Kosovska obaveštajna agencija saopštila je da u srpskoj vojnoj bazi u Raškoj dve grupe navodno izvode obuku za destabilizaciju Severa i to uoči vanrednih izbora u četiri opštine na severu Kosova, prenosi portal.

Dodaje se da su na tom području "u blizini granice sa 'Kosovom', pripadnici takozvane organizacije 'Civilne odbrane' obučavani u gađanju i taktici".

Profesor kriminologije Fatmir Čolaku tvrdi da su ovim strukturama uvek upravljali Beograd i srpska obaveštajna služba.

"'Civilna odbrana' se koordinira sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Vladom Srbije i ta koordinacija ide horizontalno i vertikalno u smislu ostvarivanja ciljeva koje imaju. U napadima na pripadnike Kfora 29. maja učestvovali su pripadnici 'Civilne odbrane'", ponovio je Čolaku za "Albanijan post". 

On je, kako kaže, uveren, da je na čelu te formacije Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste.

Portal je prošle godine pisao da paravojna organizacija na severu Kosova, koja se negde pojavljuje i pod nazivom "Severna brigada", ima oko 300 dobro naoružanih pripadnika. 

"Njihova prosečna starost je oko 30 godina, a već su počeli da patroliraju određenim područjima. Patroliranje se obavlja uglavnom noću", navodi se u tekstu. 

Tvrdi se i da ih obaveštajni izveštaji opisuju kao akutnu pretnju za bezbednost i red na "Kosovu".

Za neke od njih se smatra da nisu poreklom sa "Kosova", već da su došli iz Srbije, možda čak i iz Republike Srpske, piše "Albanijan post".

Integracija "Civilne zaštite" 

Na platformi "Dijalog info" koju vodi i održava Balkanska grupa za istraživanje politika (BPRG) - nevladina organizacija sa sedištem u Prištini - podseća se da je za mnoge Srbe sa severa Kosova civilna zaštita predstavljala mehanizam organizovanog hitnog delovanja za slučaj vanrednih situacija i opasnosti.

Ipak, u skladu sa Briselskim sporazumom i Sporazumom o integraciji civilne zaštite iz 2015. godine, Srbija je raspustila civilnu zaštitu i penzionisala njene pripadnike do aprila 2015, a u avgustu su Euleksu predate oprema i uniforme, a zatim prebačene u Srbiju. 

Kandidati (bivši pripadnici "Civilne zaštite") su morali da ispune određene kriterijume kako bi se integrisali u prištinske institucije, a jedan od njih bio je "da prođu bezbednosnu kontrolu koju sprovode kosovska policija i Euleks".

"Sve u svemu, možemo reći da je integracija 'Civilne zaštite' doprinela poboljšanju bezbednosne situacije na severu Kosova", navodi "Dijalog info".

Koliko vrede EU i NATO garancije

"Civilna zaštita" na severu Kosova predstavljala je mnogo više od opisanog nazivom, naveo je 2018. godine analitičar Dragomir Anđelković u autorskom tekstu za "Večernje novosti". On je ocenio da se radilo o "svestranom okviru za organizovanje i mobilizaciju tamošnjih Srba u cilju odbrane od albanske agresije", te da se taj sistem pokazao delotvornim kada je agresija prema severu Kosova počela 2011.

"On (sistem civilne odbrane) nije deinstaliran zbog izvornog Briselskog sporazuma, već naknadno, usled loše procene naših oficijelnih struktura da garancije EU i NATO vrede", istakao je Anđelković.

Umesto da spreče upad albanskih hordi, nastavlja Anđelković, naši lažni zapadni prijatelji su ga logistički podržali. On dodaje da je racionalna odluka da Srbi sami formiraju Zajednicu srpskih opština, ali da, ipak, nije dovoljna.

"Na severu Kosova, gde je to moguće, to mora da podrazumeva i brzu obnovu sveobuhvatne civilne zaštite. Sa njom lokalni Srbi, podržani od strane Srbije, i te kako mogu da spreče pokušaje okupacije severa Kosova. Bez nje će Srbija direktno morati da se suprotstavi novoj 'Oluji'. To je mnogo rizičnije, a i neizvesno je da li bi stvarno bilo hrabrosti da se takva odluka donese uz mogućnost da dovede do sukoba sa NATO. Zato se hitno vratimo oprobanoj a neracionalno zapostavljenoj indirektnoj metodologiji odbrane", naveo je Anđelković.