Nakon predsedničkih izbora, na kojima je pobedio kandidat "Evrope sad" Jakov Milatović, izborna lista tog pokreta na čelu sa Milojkom Spajićem osvojila je najviše glasova i na izborima održanim u nedelju.
Ipak, za analitičare sa kojima je razgovarao Glas Amerike, "Evropa sad" je podbacila budući da su ostvarili slabiji rezultat od očekivanog, što znači da će morati da formiraju koalicionu vladu.
Za Pola Mekartija, direktora za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu, rezultati izbora su bili očekivani iako su postojala očekivanja da "Evropa sad" može da dobije i više glasova.
"Da bi se na taj način mogla izbeći koalicija koja bi obuhvatala koaliciju 'Za budućnost Crne Gore', čemu su se mislim nadale evropske prestonice i Vašington. Biće veoma teško sastaviti koaliciju, ali ne i nemoguće... Ostaje da se vidi da li će im biti potrebna 'Za budućnost Crne Gore' kao koalicioni partner, ili će sastaviti koaliciju koja bi obuhvatala Demokrate i URA-u i manjinske partije, kako bi se takođe izbegla i koalicija sa DPS-om, za koju je i Evropa sad stavila do znanja da želi da izbegne", ističe Mekarti.
Listu "Za budućnost Crne Gore" čine stranke Demokratskog fronta (DF), bez Pokreta za promene. Američki zvaničnici ranije su navodili da DF ne smatraju partnerom zbog stavova o tzv. Kosovu, Rusiji i NATO-u, podseća Glas Amerike.
Spajić je posle izbora najavio formiranje proevropske vlade, ali bez DPS-a i URA-e. Sa liderom URA-e i premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem, uoči izbora je razmenjivao optužbe za veze sa "kripto kraljem" Do Kvonom, uhapšenim krajem marta u Crnoj Gori.
"Milojku Spajiću se u ovom trenutku manevarski prostor izuzetno sužava... Njemu je itekako jasno da nikakvih koncentracionih, manjinskih, ekspertskih vlada neće biti. Ovde će se raditi isključivo o političkom dogovoru i s kim je on spreman da ga postigne. Mi vidimo da je 'Evropa sad' u stvari pred teškim izazovom i oni moraju da održe unutarpartijske konsultacije. Dakle oni nisu imali plan, nisu imali strategiju, oni će sada da je razviju i mnogo će činilaca uticati van partije da se donese konačna odluka", smatra Siniša Vuković, profesor na Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
Uz ocenu da Spajić i Milatović ne dele mišljenje o tome s kim i na koji način treba sarađivati, on podseća i da su novog crnogorskog predsednika na izborima podržale stranke koje su "ili neprihvatljive zapadnim partnerima ili samo Spajiću".
Mekarti naglašava da je od internih razlika u "Evropi sad" važnije to kako će se sastaviti koalicija bez liste "Za budućnost Crne Gore" i bez Demokratske partije socijalista.
"To će biti prilično teško, naročito imajući u vidu događaje prošle nedelje kada je premijer u tehničkom mandatu i lider URA-e Dritan Abazović izneo optužbe o ilegalnom finansiranju 'Evrope sad' od strane uhapšenog osnivača kriptovalute... Činjenica da je Abazović izneo te optužbe pred izbore će veoma otežati stvari", kaže Mekarti.
Mekarti navodi da bi najbolja opcija bila da u parlamentu većinu formiraju "Evropa sad", Demokrate, URA i manjinske stranke. Vuković međutim veruje da bi, hipotetički, jedina stabilna vlada, sa dovoljnom većinom da donosi teške odluke, bila sastavljena od "Evrope sad" i DPS-a, za šta ipak ocenjuje da se za sada čini nemogućom opcijom.
Zapadnim partnerima je stabilnost na prvom mestu, naglašava Siniša Vuković, dok Mekarti poručuje da Zapad želi stabilnu, proevropsku vladu i veruje da je glavni prioritet Brisela i Vašingtona pridruživanje Crne Gore Evropskoj uniji.
Upozorava da bi Moskva bila "veoma zainteresovana da se formira veoma krhka koaliciona vlada kojom bi bilo lako manipulisati": "Rusija bi želela koaliciju koja ne bi trajala dugo i u kojoj bi se čuli proruski glasovi".
Siniša Vuković tvrdi da Srbija i Rusija već utiču na političke odluke u Crnoj Gori u mnogoj većoj meri nego što se to misli i da ne treba samo gledati kako će se Zapad odnositi prema odlukama Milojka Spajića.
"Ja mislim da će u ovom trenutku, barem kratkoročno, Spajić uspeti da izbalansira ta očekivanja Istoka i Zapada. On će reći ono što Zapad očekuje od njega, a istovremeno će uraditi ono što se od njega očekuje sa Istoka. On još uvek ima dovoljno manevarskog prostora da na neki način zadovolji obe strane. Međutim, velika je razlika koliko je to održivo dugoročno", rekao je Vuković.
Mekarti je optimista da će Crna Gora nastaviti prozapadnim putem.
"Nema alternative tom putu. Postoji deo populacije koji stvari posmatra drugačije, koji je više orijentisan ka Beogradu i Srbiji. Međutim, oni nisu većina u Crnoj Gori. Njihov glas će se čuti u političkom procesu, ali će bilo kakvo protivljenje nadmašiti većinsko stanovništvo koje želi da se Crna Gora kreće u prozapadnom smeru", zaključuje direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu.