Srbija i Balkan

Američki senator: Vlasti "Kosova" da spreče provokacije, imamo granicu strpljenja

Član Senata američkog Kongresa poručuje da prištinsko rukovodstvo "otežava priznanje legitimiteta i dovodi u pitanje učešće u međunarodnim organizacijama
Američki senator: Vlasti "Kosova" da spreče provokacije, imamo granicu strpljenja© Tanjug/CNP/AdMedia

"Kosovo" i Srbija treba da prestanu sa međusobnim provokacijama i i udaljavanjem od normalizacije odnosa, kaže za "Glas Amerike" član Senata američkog Kongresa Ben Kardin i podvlači da rukovodstvo Prištine svojim postupcima samo sebi otežava priznanje legitimiteta.

Sjedinjene Države su, kaže on, svesne problema koji su nastali nakon lokalnih izbora na severu Kosova, kada su kosovske policijske snage, kako bi uselile nesprske gradonačelnike, uzurpirale opštine.

"Jasno je da kosovske vlasti treba da spreče takve provokativne poteze. Nedavni izbori ukazali su na zanemarivanje etničkih Srba na Kosovu, a to nije način na koji Kosovo treba da deluje. Toliko puta smo slične scenarije viđali u Srbiji. Kosovsko rukovodstvo, međutim, sada znatno otežava priznanje legitimiteta i dovodi u pitanje učešće u međunarodnim organizacijama", ističe američki senator.

On upozorava da strpljenje Evrope i Sjedinjenih Država prema "Kosovu" ima granice.

"Mi čvrsto podržavamo suverenitet Kosova i često smo jasno ukazivali na poteze koje bi Srbija trebalo da povuče. Ali, podjednako smo zabrinuti zbog nedavnih akcija na Kosovu koje otežavaju rešavanje razlika koje postoje među njima. Veoma smo jasni u pogledu naših očekivanja i, ukoliko obe zemlje žele harmonizovaniji odnos sa Evropom, biće potrebno da preduzmu korake kako bi to pokazale", ističe Kardin.

Odgovarajući na pitanje kakve bi se metode ograničenja mogle primeniti na Kosovo i na Srbiju ako se nastavi blokada dijaloga,  američki senator uverava da oni raspolažu brojnim takvim alatima koji se zapravo mogu svesti na šargarepe i štapove.

Američki senator tvrdi i da je uočio "promenu izvesnih stavova u Srbiji", kada je reč o sankcionisanju Rusije.

"Zainteresovani smo za želje i potrebe Srbije. Ukoliko želi da se potpuno integriše u Evropu, biće potrebno da to pokaže i kroz zaštitu prava sopstvenih građana i poštovanjem svojih suseda", navodi on.

Kardin kaže da oni "nisu naivni" i da im je poznato da je Rusija aktivna u regionu.

"Naravno, trenutno je prilično usredređena na izazove u vezi sa agresijom koju je izvela u Ukrajini. Mislim da nas to sve ujedinjuje - kako bismo obezbedili da se uticaj Rusije minimizira. Želimo da budemo sigurni da smo uspostavili jedinstven front za zaštitu suvereniteta Ukrajine. I da budemo saglasni da ćemo se odupreti svim vidovima ruskog uticaja – dok ne povuče sve svoje trupe i prizna odgovornost za agresivno delovanje u Ukrajini", istakao je Amerikanac.

Osvrćući se na proteste koji se već nekoliko nedelja održavaju u Srbiji, senator SAD istakao je da vlast treba da onima koji se ne slažu sa njenom politikom, da mogućnost da bezbedno protestuju.

"Odgovornost vlasti je da se pobrine da takvi događaji proteknu mirno. Srbija nije uvek ispunjavala taj kriterijum. Tako da ćemo biti vrlo jasni kada budemo smatrali da Srbija nije u mogućnosti da zaštiti demokratske principe i prava svojih građana. Uveravam vas da su Sjedinjene Države angažovane u slučajevima kada je potrebno pomoći u izgradnji demokratije i zaštiti ljudskih prava", podvukao je Kardin.

Komentarišući budućnost Bosne i Hercegovine kao člana EU, Kardin navodi da je Dejtonski sporazum trebalo da bude samo "privremeni most ka uspostavljanju efikasne vlasti", ali da se to nije desilo.

"Potrebno je primeniti fundamentalne reforme u načinu upravljanja – kako bi bila uspostavljena funkcionalna vlada. Bosna i Hercegovina se i dalje suočava sa značajnim izazovima u zaštiti ljudskih prava svih etničkih zajednica. Zatim, prisutan je kao što znamo jak spoljni uticaj – posebno u Republici Srpskoj. A to predstavlja dodatne izazove za funkcionisanje efikasne i konsolidovane zemlje", zaključuje Kardin.

image