Vašington, London ili Berlin: Ko Kurtiju daje vetar u leđa

Ni pisma, ni upozorenja zapadnih zvaničnika, kao ni sankcije Brisela i Vašingtona nisu uspeli da utiču na premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, koji ne odustaje od zaoštravanja odnosa sa Beogradom i izazivanja Srba na severu Kosova i Metohije novim hapšenjima, uključujući Miluna Luneta Milenkovića koji je kao poslednji u nizu prekjuče uhapšen u Kosovskoj Mitrovici.

Diplomatski kontakti su u usijanju, na dnevnom nivou održavaju se sastanci sa ambasadorima Zapada, za koje Beograd procenjuje da bi mogli da utiču na Kurtija.

Međutim, ništa do sad nije donelo uspeha. Kako je moguće da niko ne može da utiče na Aljbina Kurtija? Ili je u pitanju neka druga vrsta igre?

Sukob prvo da reše Amerika i Nemačka?

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša kaže za RT Balkan da situacija s Kurtijem može da se reši tek kad svoje nesuglasice reše Amerika i Nemačka.

Kako kaže Beriša, Nemačka je ta koja, uz London, gura Kurtija u nove akcije protiv Srba.

"To vidimo iz ponašanja nemačkog ambasadora u Prištini Jorna Rodea. On uvek ima sastanak sa Kurtijem pre njegovih akcija. Isto se desilo i pre hapšenja Miluna Milenkovića", ukazuje Beriša.

Prema rečima našeg sagovornika, nemački ambasador u Prištini je uz druge zapadne predstavnike ignorisao proslavu takozvanog Dana Kosova, što je bila javna opomena Prištini. Ipak, Rode je već sutradan imao sastanak sa Kurtijem, a tek potom je održan i sastanak u širem sastavu sa predstavnicima zemalja Kvinte.

Odmah posle toga usledilo je hapšenje Milenkovića, primećuje Beriša, koji u tome vidi uzročno-posledičnu vezu.

Međutim, Rode je danas objavio da je šteta za ekonomsku perspektivu takozvanog Kosova na pomolu. On je, kritikujući implicitno Kurtijevo ponašanje, naveo da će to narušiti reputaciju i potencijal poslovne zajednice.

"Ponavljamo ovaj poziv nemačko-kosovskog udruženja privrednika na brzu deeskalaciju", napisao je Rode na Tviteru.

Rode je objavio i saopštenje Nemačko-kosovske privredne komore (KDVV-OEGJK) u kojem se navodi da sa velikom zabrinutošću prati aktuelna dešavanja na severu Kosova.

Politikolog Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je pogrešno Zapad posmatrati kao homogeni blok, jer u njemu postoji više centara odlučivanja. Između ostalog, ne samo jedan već nekoliko centara odlučivanja nalazi se i u samoj Americi. 

"Kurti nije doneo odluke bez konsultacija s nekim i nečije podrške", napominje naš sagovornik, ali dodaje da to sigurno nije Nemačka, za koju ocenjuje da nema pravo na samostalno odlučivanje ni po pitanju sopstvene spoljne politike.

"Ovo nije Nemačka ni Hermuta Kola ni Angele Merkel", isključiv je Proroković.

Ko onda podržava Kurtija

Proroković u izjavi za RT Balkan ocenjuje da jedna struktura u Vašingtonu sigurno stoji iza Kurtija, a osim toga lobistički centri u Londonu "igraju na kartu" Kurtija već dugo vremena.

"Kurti je napravio grešku u koracima, malo se preračunao. Nije sve ispalo kako se nadao, više sopstvenom glupošću i nesposobnošću, nego reakcijama Beograda i to je sada teško braniti u međunarodnoj javnosti", smatra Proroković.

Napominje da je Zapadu teško da podrži Kurtijevu akciju jer je došlo do eskalacije, te da je nemoguće objasniti kako neki gradonačelnik koji je dobio par stotina glasova treba i dalje da bude gradonačelnik.

"Iza ovoga se vodi jedna igra koja je malo dublja i skrivenija nego što mislimo. Nije ovo sada pokušaj urazumljivanja Kurtija, mislim da oni koji podržavaju Kurtija sada pokušavaju da pritisak jednako prenesu i na Vučića", kaže Proroković.

Uvek provlače tezu o krivici obe strane, ali je problem za Zapad to što je Kurti napravio grešku u koracima, a svako njegovo povlačenje unazad bi doprinelo padu njegovog rejtinga.

"Zapadni deo međunarodne zajednice će očigledno iskoristiti ovu krizu da izvrši pritisak na Prištinu da povuče svoju policiju sa severa, a istovremeno da ustupak srpske strane bude da se više ne opstruiraju bilo kakvi izbori na KiM. To je mehanizam opstrukcije koji je u politici vrlo jak, a nama se izbija iz ruku, jer su nam poslali poruku - ako budete bojkotovali izbore, evo šta će biti ishod", ukazuje Proroković.

Kao drugi potez Zapada i Prištine, Proroković vidi da će nekakva Zajednica srpskih opština biti napravljena po odluci takozvanog Ustavnog suda Kosova, što će Beogradu biti ponuđeno po principu uzmi ili ostavi, uz ogroman pritisak da to uzmemo.

"Amerikancima i Britancima je u interesu da se do oktobra završi priča u vezi sa nemačko-francuskim planom i implementacijom i oni sve rade u tom cilju", smatra naš sagovornik.

Na pitanje da li je moguće reći šta bi Kurti mogao sledeće da učini, Proroković kaže da će on ispitivati reakciju Beograda do krajnjih granica.

"Kurti neće ići u konflikt sa Kforom, neće prelaziti politički limit koji se tiče ozbiljnih sankcija Kosovu", kaže Proroković.

Ističe da se zapadne sankcije odnose na Kurtija lično, na njegovu političku partiju i aktuelno rukovodstvo, ali ne na samu lažnu državu Kosovo.

"Ovaj stepen odlučnosti koji pokazuje, da kaže da ga ne interesuju lične sankcije njemu, njegovoj političkoj partiji i aktuelnom rukovodstvu, odnosno da istrpi žrtvu, podići će mu politički rejting", smatra naš sagovornik.

Što više pritiskaju Kurtija, mislim da će njegov rejting biti veći, kaže Proroković i dodaje da njegovoj podršci među građanima ne može da naškodi ni albanski premijer Edi Rama koji je odavno u sukobu sa njim.