Stodvadeset intelektualaca iz Srbije i Republike Srpske uputilo je pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija Antoniju Guterešu, u kome tvrde da je prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izložen torturi u britanskom zatvoru.
U pismu se zahteva da se Karadžiću u najkraćem roku promeni mesto služenja kazne zbog narušenih ljudskih i zatvorskih prava, ali i zbog opasnosti da se sadašnji tretman ne odrazi na njegovo zdravlje i ne dovede Karadžićev život u opasnost.
Prvi predsednik Republike Srpske nema pravo na susrete sa porodicom i svojim pravnim timom. Nema mogućnost da koristi računar, da mu porodica uplati novac za hranu ili telefon, nalazi se u potpunoj izolaciji i izložen je psihičkom maltretiranju u zatvoru.
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik zatražio je od predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Grasiele Gati Santana da u okviru svojih nadležnosti interveniše u Vladi Velike Britanije da odmah preduzmu potrebne mere da se zaustavi zatvorski teror nad Radovanom Karadžićem.
"Na osnovu direktnog uvida i razgovora sa Radovanom Karadžićem, jedina razumna odluka trebalo bi da bude da Mehanizam revidira svoju prethodnu odluku o njegovom smeštaju u zatvor na ostrvu Vajt i uputi ga u neki od zatvora u Evropi, gde se neće kršiti osnovna ljudska prava", naveo je Dodik.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina Milorad Kojić tvrdi da je naprasno izgubio kontakt sa prvim predsednikom Republike Srpske.
"Karadžić me je zvao u kontinuitetu bez ikakvih problema. U jednom trenutku komunikacija je nestala. U razgovoru sa porodicom Radovana Karadžića saznao sam da su mu sve kartice oduzete i da nema mogućnost da ostvari privatan kontakt sa najbližima i prijateljima."
U pismu generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija sa pratećim "Apelom za pomoć i akciju spasavanja Karadžićevog života i dostojanstva" se navodi da je Karadžić žrtva nehumanog postupanja i da su mu uskraćena čak i prava koja je ranije imao u zatvorskoj jedinici u Hagu. U apelu se traži da se mesto izdržavanja kazne pod hitno promeni, jer Karadžića tretiraju kao britanskog zatvorenika, što on nije.
"Tržimo da se poništi Odluka o hitnom i bez odlaganja prebacivanju gospodina Karadžića u Veliku Britaniju i naredbi da se donese nova odluka o transferu zatvorenika u skladu sa standardnim minimalnim pravilima Ujedinjenih nacija za postupanje sa zatvorenicima (Nelson Mandela), a prvenstveno njeno pravilo 59, odnosno odluka o premeštaju na lokaciju najbližu njegovom prebivalištu", piše u apelu.
Ukoliko se Karadžiću bilo šta desi, za to će odgovornost direktno snositi britanska Vlada, rekao je Karadžićev pravni zastupnik, Goran Petronijević. Ovo je prvi pokušaj da se o tome obavesti svetska javnost, jer ako se njemu bilo šta desi ili se pogorša njegovo zdravstveno stanje, to neće biti nikakva slučajnost već, zatvorsko, odnosno sudsko ubistvo i to mora da se zna.
"Njegov status tamo nije zatvorenički nego zarobljenički, i svakog dana je sve gori. Pronalaze se razni razlozi za disciplinsko kažnjavanje, kršenje kućnog reda, a jedan od najparadoksalnijih je taj da su neki mediji citirali političke stavove Radovana Karadžića", ističe Petronijević.
Iz kratkog Karadžićevog poziva porodici, kako se navodi u pismu, saznalo se da je izložen i psihičkom maltretiranju zatvorskih službenika, kao i ponižavanju svake vrste, on ne uzima hranu i vrlo je moguće da je otpočeo štrajk glađu.
Porodica ga još uvek nije posetila zbog komplikovane procedure dobijanja viza, prevoza i ogromnih troškova za svega dva sata posete mesečno, stoji u pismu Guterešu.
U Apelu srpskih intelektualaca navode se sve akcije pravosudnih vlasti u Britaniji kojima se ignorišu međunarodni standardi i konvencije kada je u pitanju tretman zatvorenika.
"Zahtevamo da Karadžić bude iščupan iz ruku Velike Britanije, da na osnovu Mandelinog zakona služi zatvorsku kaznu na najbližoj mogućoj tački svojoj zemlji i da odnos prema njemu bude u najmanju ruku dostojanstven i pošten", kaže jedan od potpisnika apela, istoričar Miloš Ković.
Pismo, kao i prateći apel, potpisuje 120 srpskih javnih ličnosti i intelektualaca, među njima su akademici, profesori, pisci, istoričari, umetnici, kao i diplomate.
Tekst sa zahtevima potpisnika upućen je ambasadama zapadnih zemalja, EU i SAD u Beogradu, a poslat je i na adrese Rusije, Kine, Indije, Indonezije, Egipta, Libije, Alžira, Gane, Brazila, Argentine, Kube, Palestine i Izraela.