RT Balkan istražuje: Može li Srbija da zaštiti Srbe na KiM od Aljbina Kurtija

Samo u proteklih pet dana na severu Kosova i Metohije tzv. kosovska policija uhapsila je dvojicu Srba, Nemanju Vlaškovića i Dalibora Spasića, pod navodnim optužbama da su napali novinare na severu KiM, fizički napala dvoje dece, brata i sestru od 17 i 15 godina, i na putu do posla otela radnika MTS-a, kako je saopštio Telekom Srbija, da bi kosovska policija kasnije objavila da je i on uhapšen zbog napada na novinare.

Više nema strane, bila ona na severu, zapadu, istoku ili jugu, kojoj nije jasno da je atmosfera dovedena do usijanja, odnosno da se nalazimo u najsloženijoj situaciji u poslednje 24 godine, kako je to nedavno ocenio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

I dok prema pisanju medija u Savezničkoj komandi (NATO) za opservacije u Monsu pozivaju zaposlene s odmora zbog složene situacije na KiM i nezvanično ocenjuju da se premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti oteo kontroli, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj poziva na hitan dijalog u Brisel predstavnike Beograda i Prištine. Da li će se odazvati na taj poziv, za sada ne otkrivaju ni Vučić ni Kurti.

U međuvremenu, Srbi sa severa KiM protestuju u više gradova južne srpske pokrajine, uz pojačano prisustvo tzv. kosovske policije i Kfora, izražavajući na ovaj način, u strahu i neizvesnosti kojima su svakog dana sve više okruženi, svoj protest protiv hapšenja sunarodnika bez ikakvih dokaza i novih napada, i to ponovo na decu.

Nezapadni saveznici

Šta Srbija može da uradi u ovako teškoj situaciji da zaštiti Srbe na KiM?

Nema druge zaštite sem fizičke zaštite, a ona znači rat, što Srbija mora po svaku cenu da izbegne, opisuje to vrzino kolo u koje smo trenutno upleteni nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković.

"Ostaje samo diplomatija, a nažalost, na drugoj strani su zapadne zemlje koje izgleda ili žele rat ili žele da nas dovedu u poziciju da dignemo ruke od Kosmeta, da se tamo obračunavaju sa Srbima, kao što su se u Hrvatskoj obračunavali sa Srbima", kaže Anđelković za RT Balkan.

On naglašava da sve dok postoji i jedan milimetar prostora za pregovore, treba ga iskoristiti za razgovore o postizanju rešenja koje će dovesti do smirivanje situacije, obezbeđivanje mira i stabilnosti i da treba nastaviti u tom smeru.

Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković pita zašto već nije zatražena hitna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i navodi da je to ranije bio prvi korak koji se preduzimao u ovakvim situacijama.

"Ako želite da aktuelizujete neku stvar, onda morate s tim da upoznate međunarodnu zajednicu, bez obzira što tu nekih efekata u našem odnosu prema zapadnim zemljama ne bi bilo, ali ostatak međunarodne zajednice na to bi gledao blagonaklono ili bi barem bili zainteresovani. To je ono što bi se kratkoročno moglo uraditi", ističe Proroković.

U izjavi za RT Balkan on dodaje da se, takođe, mora razmišljati o merama reciprociteta jer je zlatno pravilo diplomatije da se preduzimaju recipročne mere.

"Ako je naša procena da albanska strana ne ispunjava deo nekog sporazuma, možemo i mi odustati od ispunjava nekog dela sporazuma. Takođe, Srbija ne može da zaštiti svoju poziciju bez aktivnijeg delovanja u spoljnopolitičkoj areni. To podrazumeva veće oslanjanje na nezapadne saveznike", kaže Proroković.

On obrazlaže da moramo da preduzmemo opsežnu spoljno-diplomatsku inicijativu pre svega prema Rusiji i Kini, ali i ostalim članicama BRIKS-a.

"To će imati posledice, ali sumnjam da u ovom trenutku te posledice mogu biti velike. U krajnjem će nas više koštati ovo ćutanje", napominje Proroković.

Srbija na zaštiti sunarodnika na KiM može da radi diplomatsko-političkim sredstvima, što već i čini, za to ima argumente i na tome insistira, objašnjava za RT Balkan bivši diplomata Zoran Milivojević.

"Koliko je efikasan taj način, to je drugo pitanje, ali njega Srbija već sad koristi. U tom smislu treba da se politički okrene ne samo prema Zapadu, nego i prema ostalima i da se u političkom i diplomatskom smislu reafirmiše Rezolucija 1244. Takođe, Srbija može da zaštiti sunarodnike i time što će da podrži svaku vrstu samoorganizovanja Srba na severu KiM, imajući u vidu ono što je Vučić nedavno najavio za Vidovdan, možda je to podrška ako oni formiraju neku svoju ZSO", navodi Milivojević.

On dodaje i treći način da se zaštite Srbi na KiM: direktnim angažovanjem, ukoliko to bude neophodno.

"Ne daj bože da dođe do nekih većih sukoba, onda Srbija može da podrži Srbe na KiM i na direktan način, ali to je poslednja mera. Srbi neće biti ostavljeni na cedilu, ali ako dođe do sukoba, treba imati u vidu da to ne može da se ograniči samo na sever Kosova jer ni Bosna nije stabilna ni Makedonija, ništa u regionu. Oni koji snose rizik i imaju odgovornost, a to su Vašington i Brisel, treba da to imaju u vidu", napominje Zoran Milivojević.

Upotrebna vrednost Kurtija

Nekadašnji diplomata napominje da je puna odgovornost za dešavanja na KiM na Vašingtonu i Briselu, i da je očigledan scenario da se koristi sila u realizaciji strateških ciljeva.

"Pošto ne mogu da slome kičmu Srbiji, ne mogu da je nateraju da prizna 'Kosovo', uvede sankcije Rusiji, da promeni poziciju vojno-političke neutralnosti, onda koriste silu. Kurti ovde ima upotrebnu vrednost. Oni ga s jedne strane osuđuju, a s druge strane ćute i tolerišu zato što time stvaraju ambijent da dođemo na princip svršene stvari. Da se promeni faktičko stanje i izvrši pritisak na Srbiju i na Srbe sa KiM da to prihvate", kaže Milivojević.

I Zoran Anđelković ističe da se cilj Zapada očigledno poklapa sa ciljem Aljbina Kurtija: a to je etnički čisto Kosovo.

"Da nije tako, ne bi legalizovali rasističke izbore koji su uveli aparthejd na severu Kosova i Metohije", naglašava Anđelković.

Na Kurtijeve nasilne akcije koje su dovele situaciju na KiM do tačke pucanja, zapadne zemlje neće reagovati zato što su oni odredili cilj pregovora, a to je da Srbija de fakto prizna nezavisnost Kosova, kaže Proroković.

"Kao kratkoročni cilj oni su sebi postavili da se do oktobra implementira francusko-nemački plan jer posle više verovatno neće imati vremena da se bave time, idu izbori u Americi, ulazimo u novu fazu deljenja karata i formiranja struktura moći u zapadnom delu sveta", kaže Proroković.

On takođe napominje da Zapad već dugo ne postoji kao homogeni blok, čak i u Bajdenovoj administraciji postoje bar dva centra odlučivanja, jedan okupljen oko Pentagona, drugi oko Stejt departmenta.

"Ovo na KiM je direktna posledica nehomogenosti Zapada gde Kurti sluša jednu lobi grupu ili jedan centar moći i prema tome projektuje svoje akcije na terenu, dok prema ostalima uopšte nema poverenja", navodi Proroković.

Švedski sto

Poseban problem sa KiM je što postoji "švedski sto" sporazuma i dogovora gde svako vadi papir koji mu odgovara, naglašava Proroković.

"Kurti je na samitu 'Globsek' u Bratislavi povadio neke odredbe nekih sporazuma koji njemu odgovaraju i na to se pozivao. Kada dođu Lajčak i Eskobar, oni se opet pozivaju na nešto drugo. Kfor nam govori da radi po nekom trećem okviru. To je katastrofa, posmatrano sa pravno-formalne strane", kaže Proroković.

On dodaje da Srbija tu treba da insistira na Rezoluciji 1244.

"I u Ukrajini smo imali ceo švedski sto dokumenata gde su oni vadili šta im u određenom trenutku koristi jer i tamo su imali unapred određeni cilj. Oni su nas doveli do ovde gde smo. Ne mogu ljudi koji od relativno kontrolisanog problema naprave ovakvu krizu sada da je rešavaju. Pitanje nije da li Zapad hoće ovo da reši, nego, da li može. Ja mislim da ne može", naglašava Proroković.

Ključna stvar je da je Zapad pristrasan, nije neutralan, tako da više nema govora o statusno neutralnim pregovorima, napominje Zoran Milivojević.

"To je sad činjenica. Zapad nije odustao od dijaloga, ali smatra da dijalog treba da vodi ka njegovom cilju, a to je da Srbija  prizna 'Kosovo'. Nema dijaloga ukoliko se ne vratimo u pređašnje stanje, ukoliko se ne razgovara o Briselskom sporazumu, ZSO i o normalizaciji bez statusnih pitanja", ističe Milivojević.

Zoran Anđelković napominje da, ako bi bilo želje da se napetosti na KiM reše, onda bi moglo bar da se prihvati ono što je potpisano 2013. i 2015.

"Da međunarodna zajednica donese odluku o formiranju ZSO, na barem približno isti način kao što neki Šmit u Sarajevu donosi neki zakon. I ovde zemlje Kvinte mogu da to donesu i kažu: po tome ćete da funkcionišete", navodi Anđelković.

Jer ste sami to prihvatili na vašem parlamentu dvotrećinskom većinom 2015. godine, svih 22 principa na kojima treba da se formira ZSO, ukazuje naš sagovornik.

"Kako mogu u Bosni, tako mogu i na 'Kosovu' i još više. Kad su mogli bez odobrenja Saveta bezbednosti da nas bombarduju, pa lakše je valjda da donesu zakon koji će se primenjivati", navodi Anđelković.