RFZO: Građani sa srpskom zdravstvenom knjižicom osigurani u još 21 zemlji

Direktorka službe informisanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandra Beslać rekla je da Republika Srbija i RFZO imaju potpisane bilateralne sporazume sa 21 državom o mogućnosti korišćenja zdravstvenog osiguranje za vreme privatnog boravka u inostranstvu o trošku RFZO.

Kako je objasnila za Tanjug, osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za vreme privatnog boravka u inostranstvu imaju pravo na zdravstvenu zaštitu o trošku RFZO samo u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći, a radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje.

Postupak je jednostavan i sastoji se od dva koraka, objasnila je Beslać.

"To konkretno za osiguranike znači da je potrebno da sa validnom zdravstvenom karticom odu kod svog izabranog lekara, koji će im izdati potvrdu. Potvrda se izdaje na osnovu zdravstvenog kartona, što znači da odabrani lekar utvrđuje da u proteklih 12 meseci nije bilo hroničnih ni akutnih oboljenja. Kada dobije potvrdu, osiguranik zajedno sa zdravstvenom karticom odlazi u filijalu RFZO, po tzv. dvojezični obrazac koji se izdaje u najkraćem roku", navela je Beslać.

Kako je istakla, dvojezični obrazac se izdaje potpuno besplatno od strane RFZO, traje 90 dana i za njega može da se aplicira nekoliko puta godišnje.

Srbija ima potpisan sporazum sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Holandijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Rumunijom, Slovačkom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Slovenijom, Turskom i Tunisom, ali i sa provincijom Kvebek.

Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna je samo zdravstvena knjižica i putna isprava.

"Kada nastane medicinska urgencija, lekar specijalista utvrđuje na licu mesta hitnost situacije. Nakon dobijene pomoći u zemlji sa kojom imamo sporazum, osiguranik nema nikakvih obaveza, dalje se sva vrsta refundacije vrši na osnovu bilateralnih sporazuma", dodala je Beslać.

Osiguranik RFZO kome je pružena hitna medicinska pomoć u državi sa kojom Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju nastale troškove plaća sam, a pravo na refundaciju ostvaruje samo ukoliko mu je pre odlaska u inostranstvo izdata potvrda, a po povratku u zemlju zahtev za naknadu troškova podnosi RFZO-u, uz prilog originalne računske i medicinske dokumentacije.

"Sa zemljama sa kojima nemamo bilateralne sporazume, kao što su Grčka, Španija, Egipat i Portugal, procedura je veoma slična. Ona podrazumeva da opet pred sam odlazak idete kod svog izabranog lekara, dobijate potvrdu koja garantuje da niste imali akutna ili hronična oboljenja prethodnih 12 meseci i odlazite u Filijalu gde dobijate jedan malo drugačiji obrazac", ističe Beslać.

Sa tim obrascem i sa putnom ispravom i zdravstvenom karticom putujete u zemlje gde nemamo potpisane sporazume.

Kako je objasnila, u slučaju da nastane medicinska urgencija, potrebno je da po povratku u zemlju, radi refundacije troškova, Fondu podnesete svu medicinsku dokumentaciju i original račune, ali i obrazac koji ste uzeli pred sam put.

Beslać je rekla da to da li su pokriveni svi troškovi, sve zavisi od troškova koji su nastali, intervencija koje su urađene, a komisija u okviru Fonda proučava čitavu tu dokumentaciju.

Zakonski rok u kojem komisija treba da donese odluku o refundaciji je 60 dana.

Navodi da je prošle godine više od 50.000 ljudi apliciralo za obe vrste obrazaca.

Kada je u pitanju uzimanje komercijalnih osiguranja kod određenih osiguravajućih kuća, Beslać savetuje da građani budu pažljivi.

"Treba da budu pažljivi i obazrivi o tome, da vide šta osiguranje obuhvata, da se vidi čitava polisa, do kog iznosa pokriva troškove i uopšte da se proveri saradnja te osiguravajuće kuće sa zemljama u koje se putuje", dodala je.

Po njenim rečima, građani koji imaju neke hronične bolesti, alergije, a na putovanju se dogodi neki problem, moraju da provere da li snose sve troškove sami ili će da plate osiguranje kod osiguravajuće kuće.